Autobusom…

Kada otići? je pitanje koje svi sebi postavimo u određenom trenutku, a koje ne mora nužno da bude u vezi sa geografijom na kojoj se trenutno nalazimo. Odgovor umnogome zavisi od trenutka u kojem donosiš odliku. Od životne situacije. Ja, na primer, prežaliti ne mogu što Srbiju ranije nisam napustio. U mom slučaju desilo se da je emigracija bila slučajno rešenje. Rešenje pri tome uopšte nisam tražio. Ono se jednostavno ponudilo i ja sam ga – kada gledam iz ove perspektive – iskoristio. Na pitanje koje se nalazi na početku teksta koji me je inspirisao da ovo ovde napišem, odgovor glasi: kako god! Važno je pokrenuti se. Ja sam otišao autobusom. 

Porodicu biraš i osnivaš sam. Ljude ćeš upoznati. Prijateljstva izgraditi. Oni koji su ti bili prijatelji ostaće to bez obzira na kilometražu izmedju vas. Možda su i oni već negde otišli, a možda i nisu. Ako si ispunjen gorčinom i razočaranjem, te sklon trivijalizaciji bićeš takav gde god da odeš. Savršeno rešenje ne postoji. Prestani da ga tražiš i počni da živiš. Iz ovih stopa.

Kraj i znanje

Ako ne završavaš epizode u životu nećeš nikada znati gde je kraj sreći, tugi, bolu, miru, radosti… Svaki je kraj dobar. Kao i početak. Na novi početak možeš da primeniš znanje stečeno pre kraja.

Život je pun iznenađenja i uvek će biti. Život je ljuljaška a ne klackalica. Kad primetiš da se mnogo ljuljaš, a ti uspori. Ako hoćeš. Ako nećeš, a ti padni. Pa ćeš onda ustati. Nisi ni prvi ni poslednji. Neko će prići da ti pomogne, a možda i neće. Možda te nije video. Treba ti pomoć? Pa traži je, viči: upomoć!

Zauvek svoj

Radi na sebi. Čitaj, uči, piši, pleši, pevaj, crtaj, peri, kuvaj… jedino tako ćeš pronaći ono što najviše želiš. A kada se to desi, onda radi to do maksimuma. Postani ekspert. Potpuno je nevažno šta radiš, sve dok je tebi bitno. Budi uvek svoj jer gde god da odeš i gde god da stigneš na sebe se uvek moraš osloniti. Ne dozvoli da ti sreća zavisi od toga da li te neko negde čeka ili ne. Ti si uvek ti i uvek ćeš se menjati jer život je promena. Prihvati promenu oberučke. Počni od nule ako moraš. Uskoro će ta nula biti jedinica a onda i desetka pa i stotka.

Poštuj sredinu u kojoj se nalaziš. Nauči šta je važno. Nauči običaje. Dok ne počneš da se osećaš kao domaći ponašaj se kao gost. Naravno da nikada nećeš biti odatle. To i ne bi trebalo da budeš. Ni tamo odakle dolaziš nisi svima bio po volji, zašto bi na nekom drugom mestu bilo drugačije. Ljudi nisu stenje i kamenje pa da se ne menjaju, a ni ovi potonji nisu potpuno statični.

Poštuj ono što si doneo sa sobom i pokaži da ti je to važno. Ako ti je važno. Kupi komšijinoj deci čokoladu za pravoslavni božić, pozovi komšije i kolege na slavu ako slaviš, napravi koktel za srpsku novu godinu, napravi gibanicu, sarmu… vodi ih u spc, ako si baš toliko očajan.

Druži se sa drugačijima od sebe jer od istih i sličnih slabo šta novo možeš naučiti. Druži se i sa sličnima. Druži se bre sa kim god hoćeš. Nije valjda dotle došlo da ljude biraš po tome odakle su?! Ako ti nešto smeta reci, promeni, uradi drugačije. Ako ti neko ne prija nemoj se družiti sa njim.

Stalno preispitivanje

Uživaj u svakom danu. Traži nove izazove. Čitaj nove knjige. Nauči jezik kulture u koju si došao pa onda još jedan. Pokaži poštovanje. Idi na koncert lokalnog benda za koji nikad nisi čuo. Nauči da fotografišeš. Nauči da kuvaš, da plivaš kraul… Nije važno gde si, nego šta sa sobom radiš. Dosađivati se možeš bilo gde. Preispituj sve… kad ti nešto nije jasno, a ti kreni od početka…reflektuj, razmišljaj… piši kako se osećaš… čitaj kasnije da znaš kao si se osećao. Konačno rešenje ne postoji. Život je niz situacija. Delaj!

Z*j*bi više ciljeve

Idi ako ti se ide. Vrati se ako ti se vraća. Traži sebe i budi to što jesi, gde god da si. Tamo gde osetiš da si se pronašao ostani. Dok se ponovo ne izgubiš. Onda se traži ponovo. U suštini ćeš ti uvek biti ti. Uživaj u sebi u svakom smislu! Probaj sve. Radi sve. Kad ti je teško budi tužan. Plači. Kad ti je super smej se naglas. Pričaj sa strancima. Oni bolje podnose tvoju sreću i tugu.

Nemoj da živiš za svoju decu, jer ni ona ne žive za tebe. Pruži im osnovno i nauči ih da žive onako kako njima odgovara. Deca će otići jednog trenutka. Ti ćeš nestati iz njihovih života. Poštuj njihov život i prostor i poštuj sebe što si im dao mogućnost da žive jer život je lep. Mistifikacije odnosa roditelj-dete Frojd je odavno razbio. Roditelji su pre svega osobe i to su bile i pre nego što dodju deca. A i nastaviće to da budu i posle toga. Deca su sebičan, evolucijom uslovljen cilj produžetka vrste, odnosno kulturom uslovljeno, ostavljanje nekakvog traga… Deca su budući odrasli, nauči ih poštovanju. Imati decu je odluka koju bi trebalo svesno doneti. Deca su odgovornost. Podstaknuti deobu ćelija je najmanji problem.

Hoćeš da se boriš za generacije koje dolaze? Počni da recikliraš, volontiraj u nekom centru za delinkvente, počisti deo ulice ispred svoje i komšijine kapije, operi hodnik u zgradi na svom spratu… posadi drvo i cvet, uplati novac nekoj organizaciji koja se bavi obrazovanjem, nekoj laboratoriji koja pokušava da pronađe važan lek, političkoj organizaciji koja se zalaže za očuvanje planete…

Pravi karijeru ako ti je do karijere stalo. Prekini je ako ti je pun kofer! Peri sudove ako ti se peru. I to je karijera. U čemu je problem sa pranjem sudova? Ne razumem. Samo je u Srbiji sramota raditi i svi bi nešto da budu bolji i veći. Ta frustrcija dole je nepodnošljiva. U Srbji je sramota raditi jer je rad shvaćen kao neko nužno zlo. Jer je proizvod takozvanog „to tako treba“, odnosno „to tako mora“. Slabo se razmišlja i reflektuje. Slabo se bavi sobom. Naravno da su svi frustrirani kada su naučeni da im je od koleveke pa do groba najlepše đačko doba. Da bi ostali u tom dobu Srbija je zemlja večitih ponavljača. Ako meine pitaš: divno je bilo, ne ponovilo se!

Ja sam u Berlinu slagao proizvode na police i čistio kancelarije i stanove i imao stipendiju i imao kredit u banci i radio u kol centru i radio kao istraživač i docent na fakultetu… i ništa mi nije falilo i ne fali mi i dalje. Za svoj rad sam uvek bio plaćen. Nekad lošije, nekad više. Pa šta. Kad mi je trebalo više radio sam više.

Gledati stalno istu sliku nije dobro

Ako ti se ide i ako si nesrećan tu gde jesi, idi! To je rešenje bar u toj meri da ćeš za početak promeniti sliku. Ako ti se ne sviđa idi dalje. Ako ti nedostaje staro vrati se. Počni da budeš srećan. Možda nije ni trebalo da odlaziš.

Ja se u Srbiju ne bih vratio ni u ludilu.

Pij puno tečnosti kada je napolju vruće. Obuci se toplo kad je napolju hladno. Ne zaboravi da čizma glavu čuva a šešir je krasi.

Dovoljno je da budeš to što jesi. Heroj budi samo onima kojima si potreban.

Počni konačno da živiš. Dosadan si!

Schreibe einen Kommentar

Deine E-Mail-Adresse wird nicht veröffentlicht. Erforderliche Felder sind mit * markiert.