1.41 Miran tok misli čist je kao dragi kamen i jasno pokazuje posmatrača, posmatranje i posmatrano, kao i veze i razlike među njima. 1.42 Predstave – bazirane samo na rečima – uznemiruju ga i zamućuju čistoću. 1.43 Kada nestanu sećanja i um se oslobodi predstava, spoznaje se suština posmatranog, bez uticaja sa strane. 1.44...
Drugi putevi ka mirnom umu | 1.33 – 1.40 |
1.33 Do mirnog uma stižemo ljubaznošću, saosećanjem, radošću, i ravnodušnošću prema dobru i zlu, dobitku i gubitku. 1.34 Osvešćivanjem izdaha i zadržavanja daha. 1.35 Um smirujemo i usmeravanjem pažnje na jedno, trenutno čulno iskustvo. 1.36 ili na blistavi spokoj, oslobođen od patnje, 1.37 nevezivanjem za čulne želje, 1.38 razmišljanjem o snovima, 1.39 meditacijom na...
Prepreke na putu | 1.30 – 1.32 |
1.30 Prepreke ka mirnom toku misli su: bolest, malaksalost, sumnjičavost, bezobzirnost, lenjost, rasejanost, pogrešna perspektiva, nepostojanost i nestabilnost. 1.31 Pratnja su im: patnja, potištenost, drhtavica, loš udah i izdah. 1.32 Da bismo ih otklonili, vežbamo fokus. Prepreke na putu | 1.30 – 1.32 | Na putu ka mirnom umu, a zatim i spoznaji, samorealizaciji…...
Put vere i poverenja | 1.23 – 1.29 |
1.23 Spoznaja se može dostići i predavanjem Apsolutnom. 1.24 Apsolutno je drugačije od svega. Ono je netaknuto smetnjama, postupcima i njihovim posledicama, kao i namerama. 1.25 Neprikosnoveni je nosilac klice sveznanja. 1.26 Netaknuto vremenom, ono je učitelj svih učitelja. 1.27 Zvuk mu je odjek sloga OM. 1.28 Ponavljanjem sloga OM ono se otkriva. 1.29...
Kako smiriti um? | 1.12 – 1.22 |
1.12 Tok misli, to jest um, smirujemo vežbom i nevezivanjem. 1.13 Vežba je praksa, rad na smirivanju toka misli. 1.14 Dugoročna, neprekidna i posvećena praksa daje stabilnost. 1.15 Nevezivanje je nadvladavanje želje za čulnim objektima. 1.16 Vrhunsko nevezivanje je potpuna pobeda na željom za materijalnim i rezultat je spoznaje razlike između materijalnog i nematerijalnog.∼∼∼...
Pet vrsta misli | 1.5 – 1.11 |
1.5 Pet je vrsta misli, a mogu biti korisne ili beskorisne. 1.6 To su: tačna znanja, pogrešna znanja, predstave, snovi i sećanja. 1.7 Tačna znanja stičemo direktnim iskustvom, ispravnim zaključivanjem i izučavanjem postojećih spisa. 1.8 Pogrešna znanja nisu utemeljenja u stvarnosti. 1.9 Predstave se baziraju samo na rečima. 1.10 Snovi su nepostojeće misli. 1.11...
Patanđali, šta je joga? | 1.1 – 1.4 |
1.1 Ovde počinjemo sa učenjem joge.1.2 Joga je smirivanje tokova misli.1.3 Tako dolazimo do svoje suštine.1.4 Inače se poistovećujemo sa mislima. Patanđali, šta je joga? – Joga sutre 1.1 – 1.4 Sa ove četiri rečenice naš komšija Patanđali započinje Joga sutre, zbirku koja i dan danas važi za najveći autoritet u oblasti joge kao...