1.12 Tok misli, to jest um, smirujemo vežbom i nevezivanjem.
1.13 Vežba je praksa, rad na smirivanju toka misli.
1.14 Dugoročna, neprekidna i posvećena praksa daje stabilnost.
1.15 Nevezivanje je nadvladavanje želje za čulnim objektima.
1.16 Vrhunsko nevezivanje je potpuna pobeda na željom za materijalnim i rezultat je spoznaje razlike između materijalnog i nematerijalnog.
∼∼∼
1.17 Promišljanje, zaključivanje, spoznaja i samospoznaja vode svesnom smirivanju uma.
1.18 Nakon toga, kad prestanu misli, um je miran i ostaje samo podsvest.
1.19 I za materijaliste i za one u potrazi za duhovnošću, miran um je u vezi sa svetom oko nas.
1.20 Neke ka mirnom toku misli vode vera, hrabrost, upamćeno, usredsređenosti i mudrost.
1.21 Miran um je najbliži posvećenima.
1.22 Mala, srednja ili velika posvećenost određuju dužinu puta.
Kako smiriti um? | 1.12 – 1.22 |
Sada kada znamo šta je joga, kao i kakve sve misli postoje, red je i da naučimo kako da ih smirimo.
Kada pažljivije pročitate, primetićete da bi ovaj deo od jedanaest sutri mogli da podelimo u dve celine. Prvu celinu čin pet joga sutri, od 1.12 do 1.16, a drugu narednih šest, od 1.17 do 1.22. Stavio sam gore u tekst tri mala znaka (∼∼∼) da naznačim predloženu pauzu, iako sam se odlučio da ih predstavim zajedno, jer se u oba slučaja nedvosmisleno radi o praksi smirivanja uma.
Patandjali nam nudi dva načela kojih se držimo na putu ka mirnom umu*, takoreći dve neizostavne komponente za smirivanje tokova misli: vežbu i nevezivanje.
- Vežbu definiše kao predan rad na smirivanju tokova misli. On nam takođe kaže da redovnost, trajnost i posvećenost stabilizuju ne samo vežbu, nego po inerciji i sam tok misli.
- Nevezivanje, sa druge strane, definiše kao kontrolu želje za posedovanjem toga što smo videli, o tome čuli, ili na neki drugi način iskusili. Dakle, nevezivanje za želje i čulna iskustva. Po tom ključu je vrhunsko nevezivanje totalna pobeda nad bilo kakvom željom za posedovanjem kao plod spoznaje suštinske razlike između materijalnog i nematerijalnog sveta. Sećate se da smo još u prvom delu svet podelili na purušu i prakrti.
U drugom delu (od ∼∼∼ na dole) Patanđali nam predstavlja dodatne detalje.
On nam prvo kaže da umnom spoznajom svesno smirujemo tok misli. Mi svakodnevno razmišljamo o svetu i u njemu “učestvujemo”, u njemu živimo i učimo. Na osnovu stečenih iskustava i promišljanja donosimo zaključuke i spoznajemo svet. Na kraju, uključivanjem novostečenih znanja u postojeću matricu znanja, uz svest o tome da mi tumačimo, dolazimo i do samospoznaje. Dakle, ne uzimamo stvari zdravi za gotovo, nego se bavimo i analizom naše uloge u usvajanju naučenog.
Ovaj put je svesna umna, meditativna vežba, koja ostavlja tragove u podsvesti.
Ovozemaljskim rečnikom rečeno: kad nas nešto interesuje, mi se time intenzivno bavimo, proučavamo i pokušavamo da osvetlimo taj fenomen sa što više strana. Kao kad hoćemo da naučimo neku novu veštinu. Stečena znanja integrišemo u korpus postojećih i, u idealnom slučaju sa svešću o tome da smo mi ti koji interpretiraju, nastavljamo da tumačimo svet iz verovatno nešto drugačije perspektive, da koristimo naučenu veštinu, i to zahvaljujući novostečenim znanjima. Sve se ovo dešava na razini svesnog i ostavlja utiske u podsvesti.
Osim toga, do mirnog uma dolazi se i intuitivnom spoznajom, takoreći podsvesno, koristeći upravo te tragove, ta nova znanja, to jest utiske pređašnjih iskustava, kao objekte meditacije. Naše iskustvo se kumulira “u podsvesti” i formira intuiciju. Iz nepoznatog mi razloga ljudi su skloni da mistifikuju istu, te da joj bez razloga dopisuju razna čarobna svojstva, kao da priroda već sama po sebi nije dovoljno zadivljujuća i neistražena.
Ekskursić: intuicija je slična konceptu koji nazivamo “zdrav razum”. Evo dva primera kako intuitivna spoznanja, odnosno zdrav razum funkcionišu. Ako malo dete, koje je lava videlo u slikovnicama, crtanim filmovima i tv serijama, ugleda lavicu sa mladuncima, ono će joj potrčati u susret jer mu intuicija kaže da je to fina mama lavica koja se igra sa lavićima. Mi, odrasli koji smo vremenom sakupili drugačija iskustva i znanja, bi prvo potražili zaklon. Drugi primer: Kada na nebu ugledamo Danicu, Zornjaču, Večernjaču ili kako je već gde zovu, mi se oduševljavamo jer nam zdrav razum kaže da gledamo najsjajniju zvezdu na nebu. Međutim, u pitanju je planeta Venera.
Ono što nam Patanđalovde ovde kaže je da je svima nama – meni kao materijalisti i onima među vama koji sebe smatrate duhovnim bićima – materijalni svet oko nas ne samo nepresušni izvor nemirnog toka misli, nego i pouzdani alat za smirivanje uma. A zbog toga što verujemo u razlike među nama, um smiruje širok dijapazon vežbi, inspirisanih 1) verom, a ja bih ovde rekao poverenjem i predavanjem, zatim 2) hrabrost; zatim 3) upamćeno, odnosno sećanja i ono što smo naučili u prošlosti; 4) usredsređenost, kao i 5) mudrost koju smo stekli proučavajući postojeća znanja.
Kojim god putem da krenemo ili koji god put izabere nas, miran um je najdostižniji posvećenima. Od toga da li smo malo, srednje ili veoma posvećeni zavisi i koliko je put lak i koliko traje.
* “miran um” i “miran tok misli” koristim kao sinonime uprkos razlikama, a zbog lakšeg razumevanja.
