1.1 Ovde počinjemo sa učenjem joge.
1.2 Joga je smirivanje tokova misli.
1.3 Tako dolazimo do svoje suštine.
1.4 Inače se poistovećujemo sa mislima.
Patanđali, šta je joga? – Joga sutre 1.1 – 1.4
Sa ove četiri rečenice naš komšija Patanđali započinje Joga sutre, zbirku koja i dan danas važi za najveći autoritet u oblasti joge kao praktične filozofije.
Prva sutra je poziv da se fokusiramo, te da obratimo nepodeljenu pažnju na ono što sledi. Već u drugoj on odgovara na pitanje šta je joga i definiše je kao metod smirivanja tokova misli, odnosno uma.
Ja ovde neću dalje detaljisati o razlikama između pojmova um, misao itd. jer to samo dodatno zbunjuje, a i nije svrsishodno. Možda samo jedna “sitnica” za početak: Patanđalijevo shvatanje realnosti je u skladu sa vremenom i podnebljem gde živi. To ne bi trebalo da smetnemo s uma sve vreme dok čitamo sutre. Kao ni to da smo mi ljudi s kraja XX i početka XXI veka.
Patanđali deli svet na materijalni i nematerijalni. U toj podeli naše misli, emocije i uopšte svi mentalni procesi pripadaju promenljivom, materijalnom delu koji se zove prakrti. Za njega je jedino nematerijalni svet večan i istinit i nepromenljiv i zove se puruša. Taj svet je jedini suštinski, pravi svet gde je puruša neka vrsta esence, integralni i ključni deo stvari i bića, koji prožima sve. Možda bi kao ispomoć ovde kratko mogli da iskoristimo koncept duše kao sličan, sa tim što se veruje da sve ima jednu dušu, kao i da postoji jedna veeeeeelika, sveobuhvatna duša.
Nego, da se vratimo na sutre.
Ako se složimo oko toga da reč “joga” označava jedinstvo, unijiu, odnosno sklad – a znači – možemo i da zaključimo da je Patandjalijeva osnovna poruka da praktikovanjem joge smirujemo um i da tako dolazimo do jedinstva i sklada sa našom esencom, dušom, samima sobom. Da na taj način upoznajemo istinske i prave sebe, svoju suštinu, tu svoju takoreći dušu – ili kako god se to zvalo u različitim kulturama – i da se time ujedinjujemo i sa pomenutom veeeeeelikom sveobuhvatnom dušom.
Prevodioci koji Joga sutre tumače iz verske perspektive, a takvih je puno, ovde uglavnom dodaju i vezu sa nekom vrstom božanstva. Drugi je zbog toga nazivaju putem samospoznaje ili samorealizacije… i sl. Ja bih rekao da nas Patandjali jednostavno uči tome kako da prihvatimo realnost, da se koliko-toliko opustimo i živimo život punim plućima!
ALI, bez obzira na afilijaciju, sva se tumačenja slažu oko toga da nemiran um na duži rok ne čini dobro. Dakle, glavni zadatak jogina i jogića jeste: smiriti um. Zašto? Pa da bismo pronašli prave sebe, sopstvene istine, suštinu… inače ćemo se večito natezati sa onim što mislimo, u šta verujemo, a što verovatno nije tačno.
