4.18 Tokovi misli pripadaju misliocu, on im je večni gospodar.
4.19 Tokovi misli ne mogu sami sebe objasniti, oni su objekti.
4.20 Misli ne mogu istovremeno biti objekt i imati objekt.
4.21 Ako bi jedna misao bila objekt druge misli, svest bi se bezgranično sužavala i sve bi se zamutilo.
4.22 Suštinska spoznaja, ona trenutna i bez tragova, donosi budnost i samosvest onome koji spoznaje.
4.23 I tokovi misli, iako pod uticajem posmatrača i posmatranog, donose spoznaju.
4.24 Obojeni sećanjima, tokovi misli nisu sami sebi svrha, oni povezuju.
4.25 Svi koji su toga svesni ne poistovećuju se sa svojim mislima
4.26 Početak svesti o ovoj razlici vodi ka oslobođenju.

Kome pripadaju misli? | 4.18 – 4.26 |

Po Patanđalijevom ubeđenju, tokovi misli pripadaju nama, misliocima. Mi smo im gospodari. On kaže i da misli same sebe ne mogu objasniti i to upravo zbog toga jer su objekt i pripadaju onome ko ih misli, te da ne mogu istovremeno biti objekt i imati objekt. Njegovo objašnjenje glasi: kada bi jedna misao bila objekt druge misli, svest bi se potpuno zamutila jer bi se na taj način neminovno suzila. Zbog toga, jedino je sadašnja, trenutna svest suštinska i bez tragova i znak je naše budnosti, odnosno prisutnosti.

Iako su pod uticajem nas kao posmatrača, naših sećanja, kao i toga što posmatramo, tokovi misli nam donose brojne spoznaje. Nijedan jedini tok misli ne postoji sebe radi. On povezuje. Zbog toga, što pre osvestimo razliku, ali i vezu, između nas kao mislilaca i misli kao objekata našeg mišljenja i tokova misli kao poveznica, to ćemo ranije prestati da se poistovećujemo sa njima, a to je već početak puta ka slobodi.