3.1 Usmeravanje misli u jednom pravcu je koncentracija.
3.2 Zadržavanje misli na jednom mestu je meditacija.
3.3 Kada se misli sjedine sa mestom, to je usredsređenost.
3.4 Sve troje zajedno čine vrhunsku veštinu.
3.5 Ona donosi suštinsku spoznaju.
3.6 Dostižemo je postupno.
3.7 Ova tri aspekta razlikuju se od prethodnih i centralni su.
3.8 Ipak, čak su i oni sporedni u odnosu na usredsređenu spoznaju koja ne ostavlja trag.
Koncentracija, meditacija, usredsređenost | 3.1 – 3.8 | – Ključni aspekti i vrhunska veština
U odnosu na pet prethodnih aspekata jogijske prakse, koncentracija, meditacija i usredsređenost su tri ključna. Oni zajedno čine takozvanu vrhunsku veštinu. Patanđali i ovde nastavlja da bude vrlo eksplicitan i jasan, iako se radi o apstraktnijim konceptima.
Usmeravanje misli na jedno mesto naziva koncentracijom. Zadržavanje misli na tom mestu meditacijom. A kada tok misli i mesto postanu jedno, to je usredsređenost. Zajedno, ova poslednja tri aspekta čine vrhunsku veštinu. Ovladavanje vrhunskom veštinom, korak po korak, donosi nam spoznaju, to jest vodi nas vrhunskoj mudrosti. Međutim i ova vrhunska mudrost je spoljna i manje suptilna i oslobađajuća, ako je uporedimo sa suštinskom spoznajom koja ne ostavlja tragove u podsvesti. Ovde nas Patandjali iznova vraća na osnovnu podelu stvarnosti, sećate se, između materijalnog i nematerijalnog sveta, između prakrti i puruše. Puruša – takoreći duša – je u toj podeli večna i suštinska, tu smo nemoćni i ne možemo ništa da uradimo osim da je upoznamo i prihvatimo, dakle hajde da menjamo ono što možemo da promenimo, biramo bitke, radimo na ovozemaljskim stvarima. Što manje tragova to manje patnje, to veća šansa da se prekine samsara.
Ne znam da li ste primetili da se ti nadnaravni i natprirodni objekti, koncepti, mesta… ponavljaju u svim kulturama na celoj zemaljskoj kugli, ali nikad niko da se vrati i donese nešto iz raja ili pakla, nikad niko da pokaže slike sa odmora iz bar jednog od prethodnih života. Ljudska mašta dakle zaista može svašta. Nekad nam daje krila, a nekada ih i odseče.
U svakom slučaj, kada ova poslednja tri aspekta dodate ostatku i listu pogledate iz ptičje perspektive, videćete da se osam aspekata joge mogu organizovati u tri celine, odnosno tri veće grupe:
I. Čovek kao društveno biće: opšta i lična pravila
II. Čovek kao telesno, fizičko biće: telo, dah i čula
III. Čovek kao umno, psihičko biće: koncentracija, meditacija i usredsređenost.
O tome sam opširinije pisao u tekstu „Osam krakova joge“ na stranici škole.
Ovde još samo da napomenem da se u istočnim, darmičkim filozofijama čovek uglavnom posmatra kao telo-um, kao jedno, celina.
