Čemu služi ovaj tekst?
Tekst pred vama, prvi od četiri u nizu, sam namenio joginama i jogijima koji podučavaju i u potrazi su za novim znanjima. Glavna tema brošure je kritičko mišljenje (KM) i alati potrebni za njegov razvoj. Ideja vodilja mi je bila da vam tekst služi kao ispomoć kod osmišljavanja časova i kurseva, čitanja, analize i pisanja tekstova, itd. Osim toga vodič može da posluži i kod produbljivanja postojećih i sticanja novih znanja.
Preporuke se oslanjaju na literaturu Fondacije za kritičko mišljenje i primenjive su na različite oblasti, a ne samo na jogu, jer kritičko mišljenje generalno doprinosi jasnijem razumevanju, nezavisno od oblasti na koju se primenjuje. KM podstiče na preispitivanje postojećih tvrdnji, zaključaka i stavova. Ono zahteva jasno, tačno, precizno i relevantno izražavanje, ali i dubinsko istraživanje, kao i logičan i fer pristup određenom problemu.
Glavna poruka glasi: kritički se odnosimo ne samo prema čitanju i pisanju, nego i u razgovoru sa drugima, kao i ne samo kada slušamo, nego i kada govorimo. Sve to radimo bez obzira da li se bavimo jogom, naukom, umetnošću… Možda zvuči teško, ali zapravo i nije!
Ova četiri teksta ovde na blogu su definitivno koristan dodatak stručnoj literaturi, a moj predlog je da ih pročitate, po redosledu, uvek pre nego što počnete da se studiozno bavite nekom temom. Neke od osnovnih principa možete primeniti i u svakodnevnom životu.
Da dalje ne bude zabune, kada kažem kritičko mišljenje ili razmišljanje mislim na jedno te isto, ako drugačije nisam eksplicitno naznačio.
Definicija: ma kakvo bre kritičko mišljenje?!
Razmišljanje je deo ljudske prirode, naša evolutivna “prednost” u odnosu na druga živa bića. Međutim, ako ne naučimo kako da razmišljamo pa nam mišljenje ostane jednostrano, nepovezano, nelogično i puno predrasuda, moglo bi i prestati da bude “prednost”. Kvalitet načina na koji razmišljamo izvesno određuje način na koji delamo, stvaramo, pravimo, gradimo… Na koncu, određuje nam i kvalitet života.
Kritičko mišljenje (KM) je poseban način razmišljanja, primenjiv na različite oblasti, teme i probleme u životu. Njegovim razvojem mi zapravo učimo da…
… postavljamo pitanja koja su bitna za temu o kojoj je reč;
… jasno i precizno formulišemo ono što mislimo i hoćemo da kažemo;
… pronađemo bitne informacije, odvojimo ih od nebitnih i ispravno tumačimo;
… donosimo logične zaključke i predlažemo razumna rešenja problema;
… merimo realnost objektivnim kriterijumima;
… budemo otvoreni prema drugačijim pretpostavkama i načinima razmišljanja;
… komuniciramo sa ciljem rešavanja problema.
Ukratko:
Kritičko mišljenje (KM) je samostalan, posvećen, za ispravke i promene otvoren način razmišljanja, koji zahteva da se držimo važećih intelektualnih kriterijuma. U idealnom slučaju KM vodi efikasnijoj komunikaciji, rešavanju postojećih problema, ali i neprekidnoj borbi sa ličnim i grupnim egoizmom.
Pa da počnemo od egoizma!
Egocentrično mišljenje
Ovde “napadamo” problem egocentričnog razmišljanja. Uzrok egoizmu u mišljenju je nedovoljno poštovanje prava, potreba i stanovišta drugih ljudi, a da pri tome ne poznajemo sopstvene granice. To je verovatno tako jer nam je lakše da živimo sa netačnim, ali umirujućim osećajem da razumemo svet oko sebe, da su naše ideje i ideje onih koji su nam bliski sjajne, pa makar bile i netačne. Drugim rečima: prečesto koristimo unutrašnje (psihičke, a ne intelektualne i intersubjektivne) norme i standarde kada nešto prihvatamo ili odbacujemo. To nije nužno loše, ali je u suštini reč o ličnom osećaju koji ne mora biti ni tačan ni utemeljen u realnosti. Za razvoj kritičkog razmišljanja je važno da budemo svesni šta je u pitanju, te da sebi i drugima “priznamo” o čemu je reč.
→ Zadatak: Razmislite o tome da li vam se neke ideje sviđaju zbog ljudi koji ih zastupaju, ili vam se ljudi sviđaju zbog ideja?
Egocentričnost ličnog mišljenja se osvešćuje vežbom, odnosno suočavanjem sa sobom i sebičnošću ličnih pretpostavki. Da, zvuči dramatično, ali zapravo uopšte nije teško. Suočavanje sa sobom podrazumeva svest o tome…
… kako smo došli do informacija,
… gde smo te informacije pronašli,
… ko je autor/ka i odakle one njemu ili njoj,
… šta hoće/mo time da postigne/mo,
… šta i kako smo razumeli,
… kako dobijene informacije tumačimo,
… kako ih koristimo, odnosno plasiramo to jest širimo dalje, itd.
Pet je najčešćih tipova egocentričnog razmišljanja i ovde sam ih, radi lakšeg razumevanjam, a u skladu sa namenom brošure, predstavio uz pomoć izjavnih rečenica sa primerima iz jogijskog života.
- Istina je, jer JA tako MISLIM! – osnovna lična egocentričnost na osnovu koje pretpostavljamo da je ono u šta mi verujemo tačno, iako to nikada nismo zaista preispitali. Primeri: Ja najbolje od svih vežbam jogu!; Moja Bakasana je najispravnija i najlepša!
- Istina je, jer MI tako MISLIMO! – grupna egocentričnost, na osnovu koje polazimo od toga da su stanovišta naše grupe ispravna. Primeri: Joga je sekta!; Joga je super!; Naš Guruđi zna sve, a i mi sa njim!
- Istina je, jer JA u to VERUJEM! – usvojeno, poželjno mišljenje zbog kojeg ispravnim smatramo ono što nama odgovara, što podržava naša uverenja, ne zahteva značajnu promenu, a ni da priznamo grešku. Primer: Joga je bolja od pilatesa!; Čakre su energetski centri!; Ljudi vibriraju na različitim frekvencijama!
- Istina je, jer je tako OD DAVNINA! – opravdavanje pomoću tradicionalnih uverenja, iako zapravo nemamo pojma koliko su ona utemeljena u realnosti. Primeri: Joga je stara deset hiljada godina!; Bog je stvorio svet za šest dana!; Moj guru zna najstariju, autentičnu i jedinu ispravnu sekvencu.; Srbi su najstariji, nebeski narod!; Ženi je mesto za šporetom!
- Istina je, jer je meni KORISNO! – prirodna, urođena sebičnost. Držimo se stavova koji zadovoljavaju naše potrebe. Nema veze što za to nema razumnog opravdanja. Primer: Joga leči sve!; “Otvaranje” grudi deluje na srčanu čakru i zbog toga više volimo ljude oko sebe!
Protiv svega ovoga bi trebalo da se borimo. A to nije lako.
Kako bismo u ovoj borbi bili što efektivniji u sledećem tekstu ću predstaviti osam elemenata mišljenja. Jer, kao što rekoh, razmišljanje JE! neodvojivi deo naše prirode i kvalitet načina na koji mislimo određuje kvalitet naših dela, a time i ukupni kvalitet života.
