Čemu služi ovaj tekst?
Tekst pred vama sam namenio joginama i jogijima koji podučavaju i u potrazi su za novim znanjima. Glavna tema brošure je kritičko mišljenje (KM) i alati potrebni za njegov razvoj. Ideja vodilja mi je bila da vam tekst služi kao ispomoć kod osmišljavanja časova i kurseva, čitanja, analize i pisanja tekstova, itd. Osim toga vodič može da posluži i kod produbljivanja postojećih i sticanja novih znanja.
Preporuke se oslanjaju na literaturu Fondacije za kritičko mišljenje i primenjive su na različite oblasti, a ne samo na jogu, jer kritičko mišljenje generalno doprinosi jasnijem razumevanju, nezavisno od oblasti na koju se primenjuje. KM podstiče na preispitivanje postojećih tvrdnji, zaključaka i stavova. Ono zahteva jasno, tačno, precizno i relevantno izražavanje, ali i dubinsko istraživanje, kao i logičan i fer pristup određenom problemu.
Glavna poruka glasi: kritički se odnosimo ne samo prema čitanju i pisanju, nego i u razgovoru sa drugima, kao i ne samo kada slušamo, nego i kada govorimo. Sve to takođe radimo bez obzira da li se bavimo jogom, naukom, umetnošću… Da, zvuči teško, ali zapravo i nije! Tekst je definitivno koristan dodatak stručnoj literaturi, a moj predlog je da ga pročitate uvek pre nego što počnete da se studiozno bavite nekom temom koja vas zanima. Neke osnovne principe možete primeniti i u svakodnevnom životu.
Da ne bude zabune, kada kažem kritičko mišljenje ili razmišljanje mislim na jedno te isto, ako drugačije nisam eksplicitno naznačio.
Ma kakvo bre kritičko mišljenje?!
Razmišljanje je deo ljudske prirode, naša evolutivna “prednost” u odnosu na druga živa bića. Međutim, ako ne naučimo kako da razmišljamo pa nam mišljenje ostane jednostrano, pogrešno, nepovezano, nelogično i puno predrasuda, moglo bi i prestati da bude “prednost”. Kvalitet načina na koji razmišljamo izvesno određuje način kako delamo, stvaramo, pravimo, gradimo… Na koncu, to nam određuje i kvalitet života.
Kritičko mišljenje (KM) je poseban način razmišljanja, primenjiv na različite oblasti, teme i probleme. Razvojem veštine kritičkog ramišljanja, mi zapravo učimo da…
… postavljamo pitanja koja su bitna za raspravu;
… jasno i precizno formulišemo ono što mislimo;
… pronađemo bitne informacije, odvojimo ih od nebitnih i ispravno tumačimo;
… donosimo logične zaključke i predlažemo razumna rešenja problema;
… merimo realnost objektivnim kriterijumima;
… budemo otvoreni prema drugačijim pretpostavkama i načinima razmišljanja;
… komuniciramo sa ciljem rešavanja problema.
Ukratko:
Kritičko mišljenje je samostalan, posvećen i za ispravke i promene otvoren način razmišljanja, koji zahteva da se držimo važećih intelektualnih kriterijuma. U idealnom slučaju KM vodi efikasnijoj komunikaciji, rešavanju postojećih problema, ali i neprekidnoj borbi sa ličnim i grupnim egoizmom.
Da počnemo od egoizma.
Egocentrično mišljenje
Ovde “napadamo” problem egocentričnog razmišljanja. Uzrok egoizmu u mišljenju je nedovoljno poštovanje prava, potreba i stanovišta drugih ljudi, a da pri tome i ne poznajemo sopstvene granice. To je verovatno tako jer nam je lakše da živimo sa netačnim ali umirujućim osećajem da razumemo svet oko sebe, da su naše ideje i ideje onih koji su nam bliski sjajne, makar one bile i netačne. Drugim rečima, mi često koristimo unutrašnje (psihičke, a ne intelektualne i intersubjektivne) norme i standarde kada nešto prihvatamo ili odbacujemo. To nije nužno loše, ali je u suštini reč o ličnom osećaju koji ne mora biti ni tačan ni utemeljen u realnosti. Za razvoj kritičkog razmišljanja je važno da budemo svesni šta je u pitanju, te da sebi i drugima “priznamo” o čemu je reč.
→ Zadatak: Razmislite o tome da li vam se ideje sviđaju zbog ljudi koji ih zastupaju, ili vam se ljudi sviđaju zbog ideja?
Egocentričnost ličnog mišljenja se osvešćuje vežbom, odnosno suočavanjem sa sobom i sebičnošću ličnih pretpostavki. Da, zvuči dramatično, ali zapravo uopšte nije teško. Suočavanje sa sobom podrazumeva svest o tome…
… kako smo došli do informacija,
… gde smo te informacije pronašli,
… ko je autor/ka i odakle one njemu ili njoj,
… šta hoće/mo time da postigne/mo,
… šta i kako smo razumeli,
… kako informacije tumačimo,
… kako ih koristimo, odnosno plasiramo i širimo dalje, itd.
Pet je najčešćih tipova egocentričnog razmišljanja i ovde sam ih, radi lakšeg razumevanjam, a u skladu sa namenom ove brošure, predstavio uz pomoć izjavnih rečenica sa primerima iz jogijskog života.
- Istina je, jer JA tako MISLIM! – osnovna lična egocentričnost na osnovu koje pretpostavljamo da je ono u šta mi verujemo tačno, iako to nikada nismo zaista preispitali. Primeri: Ja najbolje od svih vežbam jogu!; Moja Bakasana je najlepša!
- Istina je, jer MI tako MISLIMO! – grupna egocentričnost, na osnovu koje polazimo od toga da su stanovišta naše grupe ispravna. Primeri: Joga je sekta!; Joga je super!; Naš Guruđi je uvek u pravu!
- Istina je, jer JA u to VERUJEM! – usvojeno, poželjno mišljenje zbog kojeg ispravnim smatramo ono što nama odgovara, što podržava naša uverenja, ne zahteva značajnu promenu, a i ne zahteva da priznamo grešku. Primer: Joga je bolja od pilatesa!; Čakre su energetski centri!; Ljudi vibriraju na različitim frekvencijama!
- Istina je, jer je tako OD DAVNINA! – opravdavanje pomoću tradicionalnih uverenja, iako zapravo nemamo pojma koliko su ona utemeljena u realnosti. Primeri: Joga je stara deset hiljada godina!; Bog je stvorio svet za šest dana!; Moj guru zna najstariju, autentičnu i jedinu ispravnu sekvencu.; Srbi su najstariji, nebeski narod!
- Istina je, jer je meni KORISNO! – prirodna, urođena sebičnost. Držimo se stavova koji zadovoljavaju naše potrebe. Nema veze što za to nema razumnog opravdanja. Primer: Joga leči sve!; “Otvaranje” grudi deluje na srčanu čakru i zbog toga više volimo ljude oko sebe!
Protiv ovoga bi trebalo da se borimo. Ali to nije lako. Kako bismo u ovoj borbi bili što efektivniji u sledećem tekstu ću predstaviti osam elemenata mišljenja. Jer, kao što smo već rekli, razmišljanje jeste neodvojivi deo naše prirode i kvalitet načina na koji mislimo određuje kvalitet naših dela, a time i ukupni kvalitet života.
