1. Vodič kroz kritičko mišljenje za jogije i jogine – prvi deo

Čemu služi ovaj tekst?  

Tekst pred vama, prvi od četiri (1/4), sam namenio joginama i jogijima koji podučavaju i u potrazi su za novim znanjima. Glavna tema je kritičko mišljenje (KM) i alati potrebni za njegov razvoj. Ideja vodilja mi je bila da vam tekst služi kao ispomoć kod čitanja, analize i pisanja tekstova, osmišljavanja časova i kurseva itd. Takođe vodič je dobar i za produbljivanje postojećih i sticanje novih znanja.

Preporuke se oslanjaju na literaturu Fondacije za kritičko mišljenje i primenjive su na različite oblasti, a ne samo na jogu, jer kritičko mišljenje generalno doprinosi jasnijem razumevanju, nezavisno od oblasti na koju se primenjuje. KM podstiče na preispitivanje postojećih tvrdnji, zaključaka i stavova. Ono zahteva jasno, tačno, precizno i relevantno izražavanje, ali i dubinsko istraživanje, kao i logičan i fer pristup određenom problemu.

Glavna poruka teksta je: kritički se odnosimo ne samo prema čitanju i pisanju, nego i u razgovoru sa drugima, kao i ne samo kada slušamo, nego i kada govorimo. Sve to radimo bez obzira da li se bavimo jogom, naukom, umetnošću… Možda zvuči teško, ali zapravo nije!
Četiri teksta na blogu su definitivno koristan dodatak stručnoj literaturi i moj predlog je da ih pročitate, po redosledu, a ako je moguće, i uvek pre nego što počnete da se studiozno bavite nekom (novom) temom. Neke od osnovnih principa možete primeniti i u svakodnevnom životu.

Da ne bude zabune, kada u tekstu kažem kritičko mišljenje ili razmišljanje mislim na jedno te isto, ukoliko nisam eksplicitno rekao drugačije.

Definicija: ma kakvo kritičko mišljenje bre?! 

Razmišljanje je deo ljudske prirode, naša evolutivna “prednost” u odnosu na druga živa bića. Međutim, ako ne naučimo kako da razmišljamo, mišljenje nam ostane jednostrano, nepovezano, nelogično i puno predrasuda, tako bi moglo i prestati da bude “prednost”. Kvalitet načina na koji razmišljamo izvesno određuje način na koji delamo, stvaramo, pravimo, gradimo… Na koncu, određuje i kvalitet života.

Kritičko mišljenje (KM) je poseban način razmišljanja, primenjiv na različite oblasti, teme i probleme. Njegovim razvojem mi zapravo učimo da…

… postavljamo pitanja bitna za temu o kojoj je reč;
… jasno i precizno formulišemo šta mislimo i hoćemo da kažemo;
… pronađemo bitne informacije, odvojimo ih od nebitnih i ispravno tumačimo;
… donosimo logične zaključke i predlažemo razumna rešenja problema;
… merimo realnost objektivnim kriterijumima;
… budemo otvoreni prema drugačijim pretpostavkama i načinima razmišljanja;
… komuniciramo sa ciljem rešavanja problema.

---

Ukratko: Kritičko mišljenje (KM) je samostalan, posvećen, za ispravke i promene otvoren način razmišljanja, koji zahteva da se držimo važećih intelektualnih kriterijuma. U idealnom slučaju vodi efikasnijoj komunikaciji, rešavanju postojećih problema, ali i neprekidnoj borbi sa ličnim i grupnim egoizmom.

---

Pa da počnemo od egoizma!

Egocentrično mišljenje

Ovde „napadamo“ problem egocentričnog razmišljanja. Uzrok egoizmu u mišljenju je nedovoljno poštovanje prava, potreba i stanovišta drugih ljudi, a da pri tome ne poznajemo sopstvene granice. Tako je verovatno jer nam je lakše da živimo sa netačnim, ali umirujućim osećajem da razumemo svet oko sebe, da su naše ideje i ideje onih koji su nam bliski sjajne, pa makar bile i netačne. Drugim rečima: prečesto koristimo unutrašnje (psihičke, a ne intelektualne i intersubjektivne) norme i standarde kada nešto prihvatamo ili odbacujemo. To nije nužno loše, ali je u suštini reč o ličnom osećaju, koji ne mora biti nit‘ tačan nit‘ utemeljen u realnosti. Za razvoj kritičkog razmišljanja je važno da budemo svesni šta je u pitanju, te da sebi i drugima „priznamo“ o čemu je reč.

---

→ Zadatak: Razmislite o tome da li vam se neke ideje sviđaju zbog ljudi koji ih zastupaju, ili vam se ljudi sviđaju zbog ideja?

---

Egocentričnost ličnog mišljenja se osvešćuje vežbom, odnosno suočavanjem sa sobom i sebičnošću ličnih pretpostavki. Da, zvuči dramatično, ali zapravo uopšte nije teško. Suočavanje sa sobom podrazumeva svest o tome…

… kako smo došli do informacija,
… gde smo te informacije pronašli,
… ko je autor/ka i odakle one njemu ili njoj,
… šta hoće/mo time da postigne/mo,
… šta i kako smo razumeli,
… kako dobijene informacije tumačimo,
… kako ih koristimo, odnosno plasiramo  to jest širimo dalje, itd.

Pet je najčešćih tipova egocentričnog razmišljanja i ovde sam ih, radi lakšeg razumevanjam i u skladu sa namenom brošure, predstavio uz pomoć izjavnih rečenica sa primerima iz jogijskog života.

• Istina je, jer JA tako MISLIM! – bazična lična egocentričnost na osnovu koje pretpostavljamo da je ono u šta verujemo tačno, iako to nikada nismo zaista preispitali.
  Primeri: Ja najbolje od svih vežbam jogu!; Moja Bakasana je najlepša!

• Istina je, jer MI tako MISLIMO! – grupna egocentričnost, na osnovu koje polazimo od toga da su stanovišta naše grupe ispravna.
  Primeri: Joga je sekta!; Joga je super!; Naš Guruđi zna sve, a i mi sa njim!

• Istina je, jer JA u to VERUJEM! – usvojeno, poželjno mišljenje zbog kojeg ispravnim smatramo ono što nama odgovara, što podržava naša uverenja, ne zahteva značajnu promenu, a ni da priznamo grešku.
  Primer: Joga je bolja od pilatesa!; Čakre su energetski centri!; Ljudi vibriraju na različitim frekvencijama!

• Istina je, jer je tako OD DAVNINA! – opravdavanje pomoću tradicionalnih uverenja, iako zapravo nemamo pojma koliko su utemeljena u realnosti.
  Primeri: Joga je stara deset hiljada godina!; Moj guru zna najstariju, autentičnu i jedinu ispravnu sekvencu.; Srbi su najstariji, nebeski narod!; Ženi je mesto za šporetom!

• Istina je, jer je meni KORISNO! – prirodna, urođena sebičnost. Držimo se stavova koji nam zadovoljavaju potrebe. Nema veze što za to nema razumnog opravdanja.
  Primer: Joga leči sve!; “Otvaranje” grudi deluje na srčanu čakru i zbog toga više volimo ljude oko sebe!

Protiv svega ovoga bi se trebalo boriti. A to nije lako, jerbo inercija!
Kako bismo u ovoj borbi bili što efektivniji u sledećem tekstu ću predstaviti osam elemenata mišljenja. Jer, kao što rekoh, razmišljanje JE! neodvojivi deo naše prirode i kvalitet načina na koji mislimo određuje kvalitet naših dela, a time i ukupni kvalitet života.

2/4 DEO: OSAM ELEMENATA MIŠLJENJA >>