2.30 Opšta pravila su: ne nasilju, ne laži, ne krađi, uzdržavanje od čulnosti, ne zavisti.
2.31 Ona čine “Veliki zavet” i važe za sve bez obzira na status, mesto, vreme ili okolnosti rođenja.
2.32 Lična pravila su čistoća, skromnost, (samo)disciplina, proučavanje postojećih znanja, posvećenost Apsolutnom.
∼∼∼
2.33 Kada nam se na putu ispreče loše namere, trebalo bi da negujemo suprotne.
2.34 Loše namere, nasilje i slične, planirane ili učinjene, izvedene lično ili preko drugih, nastale iz pohlepe, besa ili zanosa, male, srednje ili velike, uvek donose patnju i neznanje.
Jame i nijame – opšta i lična pravila | 2.30 – 2.34 |
Najkasnije ovde postaje jasno da Patanđali čoveka prvenstveno tretira kao društveno biće. Da bi ovaj aspekt ljudskosti živeli u skladu sa jogijskim načelima, držimo se opštih i ličnih pravila. Prve se uglavnom mogu opisati kao zabrane, suzdržavanja, to jest ono čega bi se trebalo čuvati i šta bi trebalo izbegavati. Druge nam govore šta bi trebalo praktikovati.
Opštih pravila, koja se na sanskritu nazivaju jame, je pet. U njih spadaju:
- nenasilje, odnosno ahimsa
- istinoljublje, odnosno satja
- poštenje, odnosno asteja
- uzdržavanje, odnosno bramačarija i
- nepotkupljivost, odnosno aparigraha.
Zajedno, ovih pet pravila čine takozvani “Veliki zavet” i važe za sve ljude bez izuzetka.
Lična pravila, i njih je pet, se na sanskritu nazivaju nijame:
- čistoća, odnosno sauča
- skromnost, to jest santoša
- (samo)disciplina, odnosno tapas
- izučavanje postojećih spisa i znanja, odnosno svadjaja, i na kraju
- vera, odnosno predavanje ili poverenje, to jest išvara pranidana.
Moguće je da su pravila u drugim prevodima opisana drugim rečima. Ja sam konsultovao sanskritske rečnike i držao se principa “srednje vrednosti”. U svakom slučaju, moja preporuka je da ne prihvatate ni moje, niti bilo čije tumačenje, nego da pričitate što više izvora, dobrano razmislite o njima i nađete vaše, lično razumevanje. Joga sutre su ona vrsta teksta koji se uvek iznova čita, razume, tumači, interpretira… Dakle, na posao!
U slučaju da nam se na putu poštovanja ovih deset pravila ispreče loše namere, trebalo bi da im se suprotstavimo praksom suprotnih kvaliteta: nečistoći čistoćom, razbacivanju skromnošću itd.
Te loše namere, u kojoj god fazi da su, to jest bilo da ih planiramo ili smo ih već realizovali, bilo da im je razlog pohlepa, bes ili zanos, da su sitne, srednje ili velike… sve nas one, bez izuzetka, vode patnji i neznanju.
