Kako sam ja krenuo u potragu?
Lako! Kad vam kažu da je početak težak, nije tačno. Bar nije bio u mom slučaju. Težina je došla tek kasnije.
Ja sam odlučio da pišem master tezu na temu međusobnog uticaja joge i digitalnih medija. U to vreme sam na fakultetu radio brojna istraživanja i podučavao metodologiju naučnog rada u društvenim naukama. Time je naravno i moja potraga od samog starta bila određena pravilom da izvori koje koristim moraju ispunjavati naučne standarde. Odnosno da nenaučne izvore tretiram i interpretiram na drugačiji način. Za nekoga prokletstvo, za mene sedmica na lotou!
Pored činjenice da sam koristio proverenu litaraturu, radio sam i praktično istraživanje u direktnom kontaktu sa brojnim učiteljima i vežbačima joge u Berlinu. To otprilike znači da sam definicije iz knjiga proveravao tražeći odgovore i u praksi.
Dakle, šta je joga?
Ne bih da vas razočaram, ali odmah da vam kažem da je joga, u najlepšem smislu reči, ljudski izum, tehnika, proizvod kulture… Konstrukt ljudskog uma, jedan od mnogih, nastao kao plod naše evolutivne potrebe i sposobnosti da u potrazi za rešenjima svakodnevnih problema opažamo, merimo, upoređujemo, zaključujemo, donosimo odluke, apstrahujemo. Dakle, mi ljudi smo stvorili jogu, na isti način na koji smo napravili točak, naučili da pravimo kuće i gajimo životinje, šijemo gaće i koristimo kompjutere, a sa ciljem da umanjimo kompleksnost svakodnevnog života.
Jogu smo prvenstveno koncipirali kao praktičnu filozofiju i kao deo sistema verovanja, da ne kažem religije.
Zašto baš tako?
Pa, u vreme tokom kojeg se joga formirala jedino su „popovi“ i „vlastela“ imali slobodnog vremena da se bave pitanjima koja su nas u tom trenutku čovečanstvo mučila. Da se razumemo, joga nije nastala tako što je neki tamo Pera seo, uzeo olovku i papir, napisao naslov i par rečenica i rekao: e, evo vam joga.
Ne!
Joga je nastajala i razvijala se u različitim društvenim okolnostima tokom dugog niza godina. Taj proces i dan danas, dok ja ovo pišem, traje. I trajaće uvek. Nije joga nešto što je jednom zapisano i to u kamen. Joga je živ konstrukt. Nešto kao jezik. Vratite se 30 godina unazad i pomislite na reč internet i onda pokušajte sebi iz tog vremena, ili vašoj baki, da objasnite šta je instagram, šta fejsbuk, a šta jutjub… Drugim rečima ono što mi danas doživljavamo kao jogu, naše bake bi definitivno doživele i definisale drugačije. A zamislite tek kako su je doživljavali pre 100, 500 ili 1000 godina.
Mislim da bi smo ovde mogli da podvučemo liniju i da se složimo oko toga da je joga dinamičan konstrukt u konstantnom razvoju, baziran na proučavanju čoveka kao društvenog, telesnog i umnog bića. Istovremeno, jasno je i da je joga proizvod ljudskog uma koji se u skladu sa trenutnim društvenim i prirodnim okolnostima postepeno menja.
Ono što je kod joge trajno je utemeljenost na univerzalnosti ljudskog iskustva.
Šta to sad pa znači?
Pa znači da zub sve ljude (a verovatno i životinje) boli isto bez obzira na boju, veličinu, visinu. To znači i da je biohemijska reakcija organizma na stres ista, ili bar veoma slična, na svim meridijanima naše planete. To znači i da, kad smo tužni i kad smo srećni, kao i kada je gusto, odnosno kada su u pitanju život ili smrt, svi reagujemo manje-više identično. Drugim rečima, osnove biološkog bitisanja na ovoj planeti se nisu dramatično promenile od kada su se stvorili uslovi za nastanak kompleksih organizama: kako preživeti sa što manje utrošene energije, što manje stresa. Npr. ono što je nama ljudima pomoglo da preživimo – a to je poenta života – jeste život u grupama, kao i – ono što nas odvaja od drugih životinja – naša evolutivna sposobnost da apstraktno razmišljamo. Joga je upravo jedan od proizvoda te naše mogućnosti da opažamo realnost, o njoj mislimo i donosimo zaključke.
Zahvaljujući toj sposobnosti nastala je i joga, kao niz uputstava kako živeti ovozemaljski život sa što je manje moguće negativnog stresa. Modernim jezikom rečeno kako živeti zdrav život odnosno imati zdrav lifestyle. U tom smislu između joge i bilo koje druge praktične filozofije – da ne kažem religije – nema velike razlike. Zato se npr. „popovi“ i bune i pišu razna upozorenja. Bune se, jer pojedine ideje i tumačenja sveta, koje su sastavni deo joge, konkurišu idejama koje se nalaze u hrišćanstvu, islamu, judaizmu… A šta je želja svih navedenih pogleda na svet? Pa, kontrola! Želja da (nam/vam) tumače svet propisujući šta se valja i sme, a šta ne.
U svakom slučaju suština je ista: i jedne i druge je stvorio čovek u potrazi za „srećnijim” odnosno mirnijim životom. Isto tako je istina i da ih je čovek vrlo često instrumentalizovao i zloupotrebljavao.
Joga – istorija jedne ideje (ili više njih?)
Istorijski gledano joga, kao filozofija, je formulisana negde na prelazu iz stare u novu eru. Nema pouzdanih izvora, pa se smatra da se to desilo u periodu između 2. veka stare i 5. veka nove ere. Al’ to i dalje ne znači da je ranije nije bilo. Naprotiv. Jedino što se u ovom periodu desilo je da je materijal koji je vekovima kamarisan konačno skupljen i sistematizovan.
Konceptualno, joga vuče korene iz hinduizma. Ona je jedan od šest ortodoksnih filozofskih sistema baziranih na idejama koje su već od mnogo ranije nalaze u Vedama.
A šta su Vede?
Vede su jedan od prvih ljudskih promišljanja, sistematizovanih u sistem verovanja, koji se bavi takozvanim velikim pitanjima: pitanjima nastanka sveta, smisla, života, budućnosti, prošlosti, sadašnjeg trenutka, morala itd. U početku su one bile isključivo usmena predanja, ali su kasnije zapisane, što je jelte i logično s obzirom da smo tek kasnije osmislili pismo. Vede se uglavnom bave ritualom jer su ljudi u vreme nastanka Veda bili mrtvi ubeđeni da će im pravilno izvođenje rituala doneti razne dobrobiti. To vam je slučaj i danas sa crkvama. One su, bez blama, uspele da prodaju ideju da samo oni umeju ispravno da izvedu ritual krštenja kao preduslov za srećan zagrobni život. Nama laicima ta ritualna znanja ostaju nedostupna.
Kako se ljudsko znanje neprekidno akumulira i nova, tačna znanja potiskuju zastarela i netačna, tako su i Vede prestale da budu relevantne. Ljudi su prosto shvatili da će kiša padati kada se uslovi za to stvore, a ne kada svešteno lice otpleše ples za prizivanje kiše. Bar donekle odbacujući stara, nepouzadana i na kraju krajeva netačna znanja, ljudi na indijskom potkontinentu se sve više bave i drugim temama, odnosno traže nove odgovore na stara pitanja preispitujući, upotpunjujući ili odbacujući postojeća znanja. Taj novi period, kada se malo više filozofira na stara pitanja, kasnije ne nazvan Vedanta, odnosno kraj Veda.
Centralna ideja Vedante, a time i joge koja inspiraciju crpi direktno iz Vedante, jeste društveni i lični psiho-fizički život pojedinca. Naravno u skladu sa prirodnim i društvenim okruženjem. I to sve uzimajući u obzir da je život istovremeno i prolazan i trajan. Drugim rečima: kako srećno (pre)živeti ovaj život u vremenu i prostoru, a budućim generacijama ne ostaviti krš i lom. I ne, ja ne verujem u zagrobni život. Pre mislim da je to metafora.
Patanđali – joga sutre
Kada se društveni život razvio i postao statičniji i umreženiji stvorila se i potreba za boljim ustrojstvom i sistematizacijom. Na tom nezaustavljivom talasu, koji traje i dan danas, razvila se i joga u formi niza praktičnih uputstava o tome kako živeti.
Osnovnim autoritetom joge smatra se zbirka od 195 ili 196 sutri, odnosno aforizama, koje je sakupio i sročio indijski mislilac Patanđali. Joga sutre su najstarija poznata, sistematizacija iskaza koji definišu šta je joga i kako živeti jogijski život. Suprotno rasprostranjenom verovanju Patanđali nije autor sutri nego sakupljač i sistematizator. Dobro, moguće je da je neke osmislio i sam. Međutim to nikako ne umanjuje njegov doprinos formiranju joge kao praktične discipline. Naprotiv. Ali je važno, istinitosti radi, naznačiti o čemu se radi. Osim toga i njegova pripadnost privilegovanoj kasti je vrlo verovatno imala uticaja na njegov selektorski rad, ali i na interpretaciju sadržaja.
U vreme kada je Patanđali sistematizovao sutre, joga kao primenjena filozofija je, dakle, postojala. Problem je bio što su sve te ideje bile rasute po velikom korpusu veda i vedama inspirisanih dela. Samim tim ni sadržaj pojma joga nija bio, a takvim je i ostao, jasno definisan.
Asane – odnosno joga položaji koji se danas uglavnom smatraju jogom – ne igraju do XVI veka gotovo nikakvu ulogu. Mada, novija istraživanja pokazuju da je nekakvih asana u praktikovanju joge možda bilo i ranije, ali nisu bile ni približno popularne kao danas. Realno, ko bi normalan, i za čije babe zdravlje, posle rada u polju te namirivanja stoke i živine još radio telesne vežbe?
Poreklo reči joga
Reči joga ima veliki broj značenja i još više interpretacija.
Korenom reči se najčešće smatra reč judž. Judž vrlo konkretno označava jedan predmet: uzde. To je ono što koristimo da bi upravljali konjima ili nekim drugim životinjama u zaprezi. Osim toga reč označava i radnje bazirane na upotrebi pomenutog predmeta kao npr. zauzdati, obuzdati, kontrolisati, upravljati itd. koristeću uzde. Ovo značenje je bilo, a u mnogim indo-germanskim jezicima i ostalo, u upotrebi do današnjeg dana. Neke od varijacija su zygón na antičkom grčkom, iugium na latinskom, joug na francuskom, yugo na španskom, yoke na engleskom, kao i joch na nemačkom.
Imenica joga se pojavljuje znatno kasnije i ima još više značenja. Jedno od brojnih je veza između stihova mantre, odnosno himne, posvećene različitim božanstvima. U pojedinim spisima joga se tumači kao dodatak, ili prilepak. Neretko je reč korišćena i da opiše matematičku operaciju sabiranja, a ujedno i rezultat operacije u smilslu zbira, odnosno sume.
Zajednička karakteristika za svaku upotrebu reči joga je oznaka postojanja neke vrste pozitivnog spoja, odnosno međusobno uključujuće veze između dva ili više pojmova.
Dakle reč joga je starija i od filozofije i od discipline odnosno metode koju mi danas pod tim imenom poznajemo. Osim toga joga je i jedna od reči koje na sanskritu imaju najviše značenja i interpretacija koje su nastale stvaranjem i akumulacijom znanja o jogi širom sveta.
Tokom razvoja jezika ova je reč evoluirala i dobijala nova, više ili manje metaforična značenja. Trenutno su u opticaju dve opšteprihvaćene interpretacije. Jedna tumači jogu kao jedinstvo odnosno ujedinjenje. Za drugu je joga način, put, metoda odnosno disciplina koja eventualno vodi do jedinstva tela i uma, prirode i čoveka, materije i nematerije itd. U suštini do života sa malo stresa.
Dakle, šta je joga, odnosno kako glasi moj odgovor
Iako mislim da sam na pitanje šta je joga već odgovorio, nije zgoreg ponoviti. Možda je najbolje da za kraj kažem šta je joga za mene.
Za mene je joga prozivod ljudskog uma, praktična filozofija koja sadrži tehnike i preporuke kako živeti život u skladu sa sobom kao individuom (fizički i psihički) i društvom uz što je manje moguće negativnog stresa. U tom smislu ne postoji velika razlika između joge i bilo koje druge praktične filozofije „osim” u pristupu i implementaciji. Oslobođena od suvišnih narativa, mistifikacija i interpretacija joga je za mene jedan višeslojni, izuzetno koristan skup praktičnih znanja koji mi olakšava da sagledam realnost kao proces. Na ovim osnovama sam koncipirao i Minimal jogu, prvu međunarodnu školu joge u nas i zajedno sa Anom Bogdanović iz Surja joga studija i naš kurs za instruktore joge.
