3.35 Čulno iskustvo ne pravi razliku između zavisnog materijalnog i nezavisnog nematerijalnog. Vrhunska veština te spoznaje vodi poznavanju nematerijalnog.
3.36 Ona nam donosi i drastično poboljšanje čula sluha, dodira, vida, ukusa, mirisa i intuicije,
3.37 i olakšava nam život, ali otežava usredsređenost.
3.38 Oslobođenjem od materijalnih stega telesnosti i spoznajom moći kretanja uma, mislima se može putovati i kroz druga tela.
3.39 Kontrolom životnog daha ne tone se u vodu, blato ili trnje, nego se izdiže iznad toga.
3.40 Poznavanje dubokog disanja donosi usijanje.
3.41 Vrhunskom veštinom povezivanja uha i sveta, osvaja se vanserijski sluh.
3.42 Vrhunskom veštinom povezivanja sveta i tela kreće se kroz prostor lako kao pamuk.
3.43 “Veliko vantelesno” je spoljašnji tok misli oslobođen granica telesnog. Ono potpuno uklanja pokrivač sa svetlosti uma.
3.44 Vrhunskom veštinom poznavanja njenog oblika, suštine, sadržaja, strukture i svrhe, ovladava se materijom.
3.45 Tako se ovladava i njenim najsitnijim detaljima, upoznaje joj se sastav i dostiže savršeno poznavanje telesnog.
3.46 Lepota, elegancija, snaga, tvrdoća i otpornost dijamanta su materijalne osobine.
3.47 Vrhunskom veštinom detaljnog poznavanja procesa i oblika čulnosti, njihovog sastava, uticaja i svrhe, ovladava se čulima.
3.48 Tako se dostiže britkost uma, mogućnost beščulnog poimanja stvarnosti i upravljanja osnovama materijalnog sveta.
3.49 Razlikovanje materijalnog i nematerijalnog postojanja vodi sveznanju i ovladavanju svih oblika postojanja.
Čulno, umno, telesno | 3.35 – 3.49 |
Patanđali takođe tvrdi da mi nismo u stanju da čulima, odnosno fizičkim tj. materijalnim telom, prepoznamo suštinsku razliku između materijalnog i nematerijalnog sveta, te da nas tome vodi jedino vrhunska veština. Paradoksalno, ona nas istovremeno vodi i ozbiljnom poboljšanju čula sluha, dodira, vida, ukusa, mirisa i intuicije. Međutim, problem nastaje jer nam ta poboljšana čula sada olakšavaju svakodnevni život, dok nam istovremeno otežavaju proces usredsređivanja.
Naravno, on i za to predlaže rešenje i preporučuje nam da oslobodimo misli od telesnih stega, nastalih ličnim iskustvom ovozemaljskog života. Da kroz prirodnu pokretljivost misli sebi damo mogućnost drugačije perspektive i to ne samo produbljujući osećaj razlike između materijalnog i nematerijalnog sveta, nego i „stavljajući se u tuđu kožu“. Pored toga, od pomoći nam može biti i staro dobro disanje koje nam pomaže da telo (metaforično) držimo iznad vode, blata i trnja, kao i da ga (manje metaforično) dubokim „stomačnim“ disanjem aktiviramo.
Vrhunskom veštinom povezivanja sluha sa okolinom donosi nam vanserijski dobar sluh. Slično važi i za vezu tela sa prostorom. Kad telo povežemo sa prostorom u stanju smo da kretanjem „mekim kao pamuk” osvajamo prostor oko nas. Modernim jezikom rečeno: propriocepcija. Onog trenutka kada spoznamo… da mislima možemo napustiti telo, tada nam i tok misli dobija oblik “velikog vantelesnog” i od tog trenutka za nas nema zime kada je u pitanju otklanjanje svega što pokriva svetlost uma.
Pored toga, vrhunska veština poznavanja materijalnih osobina sveta, kao i svest o sveobuhvatnoj povezanosti, vode nas upoznavanju materijalnog. To važi kako za najsitnije čestice, tako i za celinu. Patanđali navodi i neke materijalne osobine na primeru dijamanta i to: lepotu, eleganciju, snagu, tvrdoću i sjaj. Međutim, tu nije kraj jer nas vrhunska veština vodi dalje i detaljnom poznavanju svih procesa i oblika čulnosti, te naših ličnih osobina, uticaja i svrhe. Na taj način mi ne samo da upoznajemo i kontrolišemo čula, nego postižemo i britkost uma, a preko nje i mogućnost da svet pojmimo bez pomoći čula, čak i moć upravljanja materijalnim svetom. Na kraju, kada smo vrhunskom veštinom spoznali jasnu razliku između materijalnog i nematerijalnog, dostižemo sveznanje i ovladavamo svim što postoji.
