3.35 Čulno iskustvo ne poznaje suštinsku razliku između zavisne materije i nezavisnog duha. Vrhunska veština vodi toj spoznaji.
3.36 Ona značajno poboljšava čula sluha, dodira, vida, ukusa i mirisa,
3.37 To nam olakšava čulni život, ali otežava usredsređenost.
3.38 Oslobođeni okova telesnosti i svesni pokretljivosti uma, možemo iskusiti bestelesnost tokova misli.
3.39 Kontrolom izdaha izdižemo se iznad vode, blata ili trnja.
3.40 Trbušnim disanjem stvaramo unutrašnju vatru.
3.41 Vrhunska veština veze uha i prostora donosi nam izuzetan sluh.
3.42 Vrhunska veština tela u prostoru donosi nam pamučnu lakoću kretanja kroz prostor.
3.43 Velike bestelesne su misli nezavisne od materijalnog sveta i skidaju pokrove sa svetlosti uma.
3.44 Vrhunskom veštinom poznavanja oblika, suštine, sadržaja, strukture i svrhe, ovladava se materijalnim.
3.45 Tako se upoznaje i suptilna priroda, savršenstvo njenih osobina i neuništivost suštine.
3.46 Lepota, elegancija, snaga, čvrstoća i otpornost dijamanta su primeri materijalnih osobina.
3.47 Vrhunskom veštinom detaljnog poznavanja procesa i oblika čulnosti i njihovih veza s ličnim, ovladava se čulima.
3.48 Tako se postiže britkost uma, spoznaja bez čula i upravljanje materijom.
3.49 Uvid i jasno razlikovanje nematerijalnog i materijalnog sveta donosi sveznanje.
Čulno, umno, telesno | 3.35 – 3.49 |
Patanđali takođe tvrdi da mi nismo u stanju da čulima, odnosno fizičkim tj. materijalnim telom, prepoznamo suštinsku razliku između materijalnog i nematerijalnog sveta, te da nas tome vodi jedino vrhunska veština. Paradoksalno, ona nas istovremeno vodi i ozbiljnom poboljšanju čula sluha, dodira, vida, ukusa, mirisa i intuicije. Međutim, problem nastaje jer nam ta poboljšana čula sada olakšavaju svakodnevni život, dok nam istovremeno otežavaju proces usredsređivanja.
Naravno, on i za to predlaže rešenje i preporučuje nam da oslobodimo misli od telesnih stega, nastalih ličnim iskustvom ovozemaljskog života. Da kroz prirodnu pokretljivost misli sebi damo mogućnost drugačije perspektive i to ne samo produbljujući osećaj razlike između materijalnog i nematerijalnog sveta, nego i „stavljajući se u tuđu kožu“. Pored toga, od pomoći nam može biti i staro dobro disanje koje nam pomaže da telo (metaforično) držimo iznad vode, blata i trnja, kao i da ga (manje metaforično) dubokim „stomačnim“ disanjem aktiviramo.
Vrhunskom veštinom povezivanja sluha sa okolinom donosi nam vanserijski dobar sluh. Slično važi i za vezu tela sa prostorom. Kad telo povežemo sa prostorom u stanju smo da kretanjem „mekim kao pamuk” osvajamo prostor oko nas. Modernim jezikom rečeno: propriocepcija. Onog trenutka kada spoznamo… da mislima možemo napustiti telo, tada nam i tok misli dobija oblik “velikog vantelesnog” i od tog trenutka za nas nema zime kada je u pitanju otklanjanje svega što pokriva svetlost uma.
Pored toga, vrhunska veština poznavanja materijalnih osobina sveta, kao i svest o sveobuhvatnoj povezanosti, vode nas upoznavanju materijalnog. To važi kako za najsitnije čestice, tako i za celinu. Patanđali navodi i neke materijalne osobine na primeru dijamanta i to: lepotu, eleganciju, snagu, tvrdoću i sjaj. Međutim, tu nije kraj jer nas vrhunska veština vodi dalje i detaljnom poznavanju svih procesa i oblika čulnosti, te naših ličnih osobina, uticaja i svrhe. Na taj način mi ne samo da upoznajemo i kontrolišemo čula, nego postižemo i britkost uma, a preko nje i mogućnost da svet pojmimo bez pomoći čula, čak i moć upravljanja materijalnim svetom. Na kraju, kada smo vrhunskom veštinom spoznali jasnu razliku između materijalnog i nematerijalnog, dostižemo sveznanje i ovladavamo svim što postoji.
