3.35 Čulno iskustvo ne prepoznaje razliku između zavisnog materijalnog i zauvek nezavisnog nematerijalnog. Vrhunska veština te spoznaje vodi poznavanju nematerijalnog.
3.36 Ona nam donosi i drastično poboljšanje čula sluha, dodira, vida, ukusa, mirisa i intuicije,
3.37 i olakšava nam život, ali otežava usredsređenost.
3.38 Oslobođenjem od materijalnih stega telesnosti i spoznajom moći kretanja uma, mislima se može putovati i kroz druga tela.
3.39 Kontrolom životnog daha ne tone se u vodu, blato ili trnje, nego se izdiže iznad toga.
3.40 Poznavanje dubokog disanja donosi usijanje.
3.41 Vrhunskom veštinom povezivanja uha i sveta, osvaja se vanserijski sluh.
3.42 Vrhunskom veštinom povezivanja sveta i tela, lakog kao pamuk, kreće se kroz i osvaja prostor.
3.43 “Veliko vantelesno” je spoljašnji tok misli oslobođen granica telesnog. Ono potpuno uklanja pokrivač sa svetlosti uma.
3.44 Vrhunskom veštinom poznavanja njenog oblika, suštine, sadržaja, strukture i svrhe, ovladava se materijom.
3.45 Tako se detaljno ovladava i njenim najsitnijim detaljima, upoznaje sastav i dostiže savršeno poznavanje telesnog.
3.46 Lepota, elegancija, snaga, tvrdoća i otpornost dijamanta su materijalne osobine.
3.47 Vrhunskom veštinom detaljnog poznavanja procesa i oblika čulnosti, njihovog sastava, uticaja i svrhe, ovladava se čulima.
3.48 Tako se dostiže britkost uma, mogućnost beščulnog poimanja stvarnosti i upravljanja osnovama materijalnog sveta.
3.49 Razlikovanje materijalnog i nematerijalnog postojanja vodi sveznanju i ovladavanju svim oblicima postojanja.
Čulno, umno, telesno | 3.35 – 3.49 |
Patanđali takođe tvrdi da mi nismo u stanju da čulima, odnosno fizičkim tj. materijalnim telom, prepoznamo suštinsku razliku između materijalnog i nematerijalnog sveta, te da nas tome vodi jedino vrhunska veština. Paradoksalno, ona nas istovremeno vodi i ozbiljnom poboljšanju čula sluha, dodira, vida, ukusa, mirisa i intuicije. Međutim, problem nastaje jer nam ta poboljšana čula sada olakšavaju svakodnevni život, dok nam istovremeno otežavaju proces usredsređivanja.
Naravno, on i za to predlaže rešenje i preporučuje nam da oslobodimo misli od telesnih stega, nastalih ličnim iskustvom ovozemaljskog života. Da kroz prirodnu pokretljivost misli sebi damo mogućnost drugačije perspektive i to ne samo produbljujući osećaj razlike između materijalnog i nematerijalnog sveta, nego i “stavljajući se u tuđu kožu”. Pored toga, od pomoći nam može biti i staro dobro disanje koje nam pomaže da telo (metaforično) držimo iznad vode, blata i trnja, kao i da ga (manje metaforično) dubokim “stomačnim” disanjem aktiviramo.
Vrhunskom veštinom povezivanja sluha sa okolinom donosi nam vanserijski dobar sluh. Slično važi i za vezu tela sa prostorom. Kad telo povežemo sa prostorom u stanju smo da kretanjem „mekim kao pamuk” osvajamo prostor oko nas. Modernim jezikom rečeno: propriocepcija. Onog trenutka kada spoznamo… da mislima možemo napustiti telo, tada nam i tok misli dobija oblik “velikog vantelesnog” i od tog trenutka za nas nema zime kada je u pitanju otklanjanje svega što pokriva svetlost uma.
Pored toga, vrhunska veština poznavanja materijalnih osobina sveta, kao i svest o sveobuhvatnoj povezanosti, vode nas upoznavanju materijalnog. To važi kako za najsitnije čestice, tako i za celinu. Patanđali navodi i neke materijalne osobine na primeru dijamanta i to: lepotu, eleganciju, snagu, tvrdoću i sjaj. Međutim, tu nije kraj jer nas vrhunska veština vodi dalje i detaljnom poznavanju svih procesa i oblika čulnosti, te naših ličnih osobina, uticaja i svrhe. Na taj način mi ne samo da upoznajemo i kontrolišemo čula, nego postižemo i britkost uma, a preko nje i mogućnost da svet pojmimo bez pomoći čula, čak i moć upravljanja materijalnim svetom. Na kraju, kada smo vrhunskom veštinom spoznali jasnu razliku između materijalnog i nematerijalnog, dostižemo sveznanje i ovladavamo svim što postoji.
