3.16 Trodelna vrhunska veština donosi nam znanje o prošlosti i budućnosti.
3.17 Zabuni vodi poistovećivanje stvari, reči i ideja. Vrhunska veština razlike među njima vodi raspoznavanju svih zvukova života.
3.18 Direktnom spoznajom tragova u podsvesti upoznajemo prethodne živote.
3.19 Upoznavanjem sa njihovim idejama, upoznajemo umove drugih ljudi.
3.20 Međutim tako ne upoznajemo njihove misli, one nam ostaju nedostupne.
3.21 Vrhunska veština oblika tela donosi nevidljivost jer prekidom veze između oka i osvetljenosti nestaje moć vidne spoznaje.
3.22 Vrhunska veština trenutnih i kasnijih posledica i postupaka, kao i predosećanja, donosi predznanje o smrti.
3.23 Vrhunska veština ljubaznosti i sličnih stvari, donosi i slične snage.
3.24 … snaga, veliku, donosi slonovsku snagu.
3.25 … umnih aktivnosti donosi dubinsku, detaljnu i spoznaju udaljenog.
3.26 … sunca, spoznaju drugih svetova.
3.27 … meseca, donosi spoznaju poretka zvezda.
3.28 … Severnjače, spoznaju kretanja zvezda.
3.29 … pupka, donosi spoznaju građe tela.
3.30 … usta i grla, kontrolu žeđi i gladi.
3.31 … kornjačastog kanala, donosi stabilnost.
3.32 … svetlosti u glavi, donosi perspektivu mudraca.
3.33 … intuicije, donosi sveukupnu spoznaju.
3.34 … srca, poznavanje uma.
Vrhunska veština i šta nam ona donosi | 3.16 – 3.34 |
U ovom delu naš komšija Patanđali se trudi da nam pokaže sve dobrobiti praktikovanja poslednja tri jogijska aspekta: koncentracije, meditacije i usredsređenosti. Naravno sve u skladu sa u to vreme postojećim znanjima podneblja u kojem živi. Reč je o znanjima od pre oko 2000 godina – odnosno oko nulte godine – u kojem nauka, kakvom je danas poznajemo, ne postoji. U tom delu sveta se između ostalog veruje da je zemlja nastala žrtvenom eksplozijom pračoveka, da su kaste prirodan poredak stvari nastao iz njegove glavne, nogu, ruku i slične, iz današnje perspketive, besmislice. Naravno da se ne zna šta su atomi, molekuli, ćelije itd., a astronomija, fizika, hemija, biologija, medicina su možda, ako uopšte, u naznakama. Institucionalizovana religija je izvor celokupnog znanja
Sada, kada nam je otprilike jasno u kojoj je fazi razvoj čoveka i društva u kojem Patanđali radi i stvara, možemo da počnemo i sa tumačenjem dobrobiti koje nam donose poslednja tri aspekta jogijskog puta.
Za početak, ove Joga sutre kažu da nas vrhunska veština trijade uči da jasno razlikujemo prošlost, sadašnjost i budućnost kao i da razbijamo zabune izazvane izjednačavanjem reči, stvari i ideja. U prve dve sutre autor verovatno priča o osnovnim psihološkim procesima, o spoznaji sveta oko nas, tumačenju istog u nama i organizaciji utisaka.
Pored toga trijada nam omogućava i da raspoznamo glasove različitih oblika života (3.17). Ovde različiti preovodioci, veoma različito tumače šta je pisac hteo da kaže. Neki pričaju o životinjskom oglašavanju, neki ostavljaju otvoreno o čemu se radi, govoreći o “zvukovima raznih oblika života”. Meni je ova druga interpretacije bliža i ja je razumem kao različita trenutna životna stanja i osećanja, jer je to mnogo više u skladi sa prethodnim kao i sutrama koje dolaze nakon ove. Patanđali u ovom delu sve vreme priča o čoveku kao umnom biću i deluje mi manje logično da sada odjednom kreće o oglašavanju različitih životinja.
Naravno, sve to je itekako u skladu sa aktuelnim verovanjem podneblja koje veruje u reninkarnaciju, to jest transmigraciju. Sa tim u vezi autor nam kaže i da upoznajući sopstvenu podsvest upoznajemo ne samo sebe direktno nego i nas u prošlim životima. Za mene je ova ideja pitanje verovanja, i kao takva stvar ličnog izbora. Ja sam sklon da sve nadnaravne religijske narative razumevam na nivou simbola kazne i nagrade za društveno (ne)poželjno ponašanje.
Za razliku od toga, na nivou realnosti, mi smo itekako u stanju da upoznajući predstave o životu drugih ljudi upoznajemo i njihove stavove (3.19 – 3.20). Naravno samo ukoliko ih oni iznesu jer evo i posle oko 2000 godina od Patanđalijevog pisanija i dalje nismo u stanju – a verovatno nećemo ni biti – da drugima čitamo misli.
I oko sledeće sutre (3.21) se lome prevodilačka koplja jer je dosta teška za interpretaciju. U skladu sa mojim znanjima, mogućnostima i svetonazorima, moguće je da nas Patanđali ovde ili upućuje na veštine tadašnjih asketa i lutalica koji su koristili razne trikove i iluzije da zavaraju publiku, ili nam predstavlja jedan od bazičnih zakona fizike da je realnost oko nas zapravo igra refleksije svetlosti i da je to način na koji naše oči registruju svet oko nas.
U sledećoj sutri (3.22) Patandjali ponovo pominje ideju karme, akcije i posledice i tome dodaje tumačenje predznaka kao način na osnovu kojeg možemo predosetiti i samu smrt.
U narednih jedanaest sutri (3.23 – 3.34) autor izlistava koje nam sve dobrobiti vrhunska veština različitih aspekata života i sveta u nama i oko nas donosi. On nam ovde pokazuje kako su široke granice čoveka kao misaonog bića. Na talasu objašnjenja shvatamo da nas ljubaznost i slični osećaji osnažuju, kao i da stavljajuči snagu u fokus možemo dostići i snagu veliku poput slonovske. Pored toga učimo i kako da spoznamo dubinu i detalje ali i udaljene karakteristike objekta spoznaje. Da poznavanjem Sunca upoznajemo svet, poznavanjem Meseca raspored zvezda, a poznavanjem Severnjače i zvezdana kretanja.
Takođe, vrhunska veština poznavanja ljudskog pupka vodi nas spoznaji ostalih telesnih funkcija, a poznavanje grla kontroli gladi i žeđi. Važna dobrobit je i spoznaja da nam poznavanje kornjačastog kanala donosi stabilnost daha. Ovaj kornjačasti kanal je, bar tako kažu raniji komentatori, deo tela u predelu grudnog koša. U modernoj medicini ne postoji ovaj opis. Moguće je da Patanđali ovde govori o grudnom košu, kao celini koja kao kornjačin oklop štiti unutrašnje organe.
Osim toga, autor kaže i da svetlost u glavi, došla izučavanjem postojećih spisa i znanja, donosi perspektive najmudrijih među nama. Na ovaj način shvatamo i da nam učenje donosi nova iskustva koja tokom života organizujemo u intuiciju koja vodi sveukupnoj spoznaji. Ona nam daje perspektivu.
A možda najpoetičnije od svega, vrhunska veština nam omogućava i da upoznavajući slušajući srce upoznamo um.
