4.18 Tokovi misli poznati su misliocu, on im je večni gospodar.
4.19 Misli ne mogu sebe objasniti; one su objekti svesti.
4.20 One ne mogu istovremeno biti objekt i imati objekt.
4.21 Ako bi jedna misao bila objekt druge misli, svest bi se bezgranično sužavala, a sećanja zamutila.
4.22 Suštinska spoznaja, trenutna i bez tragova, donosi budnost i svest o sopstvenoj perspektivi.
4.23 Tokovi misli su pod uticajem posmatrača i posmatranog i donose različite spoznaje.
4.24 Obojena tragovima prošlosti, misao nije sama sebi svrha, nego tek u odnosu s drugima.
4.25 Onaj koji uviđa razliku između misli i duha, ne poistovećuje se sa svojim mislima
4.26 Uvid u ovu razliku vodi potpunom oslobođenju.
Kome pripadaju misli? | 4.18 – 4.26 |
Po Patanđalijevom ubeđenju, tokovi misli pripadaju nama, misliocima. Mi smo im gospodari. On kaže i da misli same sebe ne mogu objasniti i to upravo zbog toga jer su objekt i pripadaju onome ko ih misli, te da ne mogu istovremeno biti objekt i imati objekt. Njegovo objašnjenje glasi: kada bi jedna misao bila objekt druge misli, svest bi se potpuno zamutila jer bi se na taj način neminovno suzila. Zbog toga, jedino je sadašnja, trenutna svest suštinska i bez tragova i znak je naše budnosti, odnosno prisutnosti.
Iako su pod uticajem nas kao posmatrača, naših sećanja, kao i toga što posmatramo, tokovi misli nam donose brojne spoznaje. Nijedan jedini tok misli ne postoji sebe radi. On povezuje. Zbog toga, što pre osvestimo razliku, ali i vezu, između nas kao mislilaca i misli kao objekata našeg mišljenja i tokova misli kao poveznica, to ćemo ranije prestati da se poistovećujemo sa njima, a to je već početak puta ka slobodi.
