Ovo je drugi od četiri teksta u serijalu.
Preporučujem da počnete od prvog, evo linka ispod:
<< PRVI DEO: DEFINICIJA I PROBLEM EGOCENTRIČNOG MIŠLJENJA
Osam elemenata mišljenja
Model koji ovde koristim, preporučen je od strane Fondacije za kritičko mišljenje. Po tom modelu sbako mišljenje to jest razmišljanje, može se podeliti na osam sastavnih elemenata:
- problem, odnosno tema ili pitanje koje nas muči,
- namera koja nas vodi, odnosno svrha i cilj, šta mi to hoćemo,
- informacije koje su nam dostupne i koje koristimo,
- tumačenje dostupnih informacija koje koristimo,
- koncepti, odnosno ključni pojmovi i ideje kojima baratamo,
- pretpostavke od kojih polazimo su ono što smatramo da je tako, odnosno da će tako biti,
- uticaji i posledice koje naš rad može imati na dalji razvoj, i
- stavovi, odnosno ono na šta se pozivamo, ugao na kojem temeljimo mišljenje.
Ovih osam elemenata nisam poređao po nekakavom nepromenjivom rasporedu, ali sam ipak odlučio da počnem od problema, odnosno pitanja to jest teme koja nas muči jer nas to uglavnom i pokreće.
• Problem/Pitanje/Tema
Dobar deo našeg svakodnevnog promišljanja je rešavanje problema ili traženje odgovora na pitanje ili temu koja nas trenutno (a možda i duže vreme) intrigira. Zbog toga, ne bi bilo loše da se zapitamo: Čime se ja ovde zapravo bavim? Šta me interesuje i pokreće? O čemu je ovde reč? O čemu razmišljam/raspravljam? Koji problem hoću da rešim? Da li je jasno i precizno formulisano to što hoću?
Ako se bavimo temom koju je neko drugi obradio, npr. čitamo neki tekst, dobro je da promislimo i o tome da li je autor/ka jasna i koncizna, da li shvata kompleksnost teme?
Da bismo u ovoj fazi bili što svrsishodniji, trebalo bi da…
- … jasno i precizno formulišimo pitanje;
- … definišemo šta nas tačno interesuje, šta hoćemo da rešimo;
- … problemu priđemo iz različitih uglova, kako bismo shvatili njegovu važnost i obim;
- … jednom kada ga formulišemo, trebalo bi, ako je moguće raščlaniti na manje obimna pitanja.
- … utvrdimo postoji li samo jedan odgovor, ili je moguće više njih.
( → Zadatak: Posetite našu internet stranicu minimalyoga.net i pronađite tekst “Naučni metod i kurs za instruktore joge – Jelena kao jogina, istraživačica, naučnica”. U tom tekstu je dobro objašnjeno kako funkcioniše imenovanje problema, interesa, pitanja)
• Namera, odnosno cilj
Osim problema, svakom promišljanju uglavnom prethodi i neka namera, svrha, cilj, odnosno motiv. Nekada nam se desi, da nam se cilj iskristališe tek tokom procesa, a nekad tek nakon što smo pronašli odgovor. Zbog toga, pitanja koja bi sebi trebalo iznova da postavljamo su: šta želim ovim da postignem? Koji mi je (glavni) cilj? Kakve su mi namere?
U slučaju da se bavimo mišljenjem (čitanje, slušanjem…) drugih, logično je da se zapitamo koja mu/joj je namera? Da li je ona jasno iskazana ili je skrivena? Da li je svrha opravdana i smislena?
Da bi nam namera bila što jasnija, trebalo bi da…
- … odvojmo vreme da je precizno formulišemo, a možda i više njih.
- … razjasnimo, najpre sebi, finese i razlike između sličnih namera, ako ih je više.
- … usput proveravamo da li smo skrenuli s puta, odustali od namere, ili je promenili.
- … se fokusiramo na bitne i ostvarive ciljeve.
→ Zadatak: Definišite najjasnije i najpreciznije moguće neki cilj. Na primer: “Hoću da završim napredni kurs za instruktora/ku joge!” ili “Hoću da naučim asanu X!” Pokušajte da (sebi) odgovorite zašto to želite, ili zašto ste to želeli pa uradili. Kada ste definisali za sebe vreme je da formulišite odgovor koji hoćete da date drugima, te da im objasnite šta vam je cilj i zašto. Kada ste i sa tim gotovi pokušajte da uporedite objašnjenje sebi i drugima? Da li vaša namera zvuči isto ili drugačije kada se obraćate sebi i drugima?
• Informacije
Svako naše promišljanje, bez izuzetka, bazira se na informacijama, odnosno podacima, to jest iskustvu koje imamo. Zbog toga je veoma važno da se pozabavimo sledećim pitanjima: na šta se oslanjamo? Na kojim saznanjima i informacijama se bazira to što mislimo? Koja lična iskustva to podržavaju, a koja ne? Koji podaci nam nedostaju do odgovora na pitanje?
Ako su u pitanju radovi drugih onda se zapitajte: jesu li jasno naveli bitne činjenice, iskustva i informacije? Da li su im izjave precizne i proverljive?
Kada su informacije u pitanju…
- … trudite se da iznosite samo one tvrdnje koje možete potkrepiti relevantnim podacima. “Moj joga guru kaže da…” – nije nužno relevantan, a često ni istinit podatak. Ako smatrate da će takva informacija ipak doprineti kvalitetu rasprave i dodatno razjasniti problem… samo napred, iznesite ga, ali dajte i kontekst: kažite da je u pitanju mišljenje jednog gurua, a ne podaci zasnovani na istraživanjima.
- … konsultujte izvore koji podržavaju vašu tvrdnju, ali i one koji je osporavaju. Ja često upadnem u zamku da jurim za izvorima koji opovrgavaju moje tvrdnje. Ne radite to sebi! Bez veze se mučite! Da, moguće je da je vaša tvrdnja tačna! Slično važi i za one koji samo jurcaju za potvrdom, umesto da prihvate greške.
- … proverite da li su informacije koje imate – kao i one koje širite – jasne, proverljive i relevantne.
- … trenutak u kojem shvatate da vaša ideja nije tačna, je podjednako dragocen kao i onaj u kojem ste dobili potvrdu. U oba slučaja ste saznali nešto novo i možete da potvrdite ili promenite mišljenje na osnovu činjenica do kojih ste došli istraživanjem. Ima li šta lepše od toga da “priznate” sebi da niste u pravu i promenite mišljenje?
• Tumačenja
Pomenuo sam već da se naše promišljanje bazira na informacijama, odnosno podacima koje imamo. Jasno je naravno i da mi te informacije interpretiramo odnosno tumačima na određen način. Pa kada ih već tumačimo ne bi bilo loše i da se zapitamo: kako sam došao/la baš do ovog zaključka? Koliko su podaci relevantni za zaključak? Da li bi podatke mogli da tumačimo i na druge načine? Da ponovim primer od ranije: “Moj učitelj joge kaže, da…” – ako mene pitate – nikad nije dovoljno relevantan podatak za donošenje smislenih zaključaka.
Ako čitamo interpretacije drugih autora, ne bi bilo loše da se zapitamo da li im je argumentacija racionalna i da li jasno pokazuje kako su stigli do zaključka? Isto važi i za nas: kako smo nešto zaključili?; Da li i koliko nam interpretacija podržava zaključak?; Može li se veza između podataka i razultata objasniti drugačije?; Koliko moja namera utiče na tumačenje?
Evo jedan primer pogrešnog, gotovo besmislenog, tumačenja podataka: “Moja učiteljica joge ima snažne i velike šake. Njen stoj na glavi je stabilan i traje dugo. Osobe sa malim, slabijim šakama su nestabilne i kratkoročne u stoju na glavi.” Ova interpretacija je neadekvatna jer između veličine i snage šaka i kvaliteta stoja na glavi ne postoji korelacija. Potpuno drugi faktori su relevantni.
Da bismo izbegli ovakve kardinalne greške ne bi bilo loše da…
- … donosimo zaključke samo ako su rezultati nedvosmisleni.
- … proverimo da li su pojedinačni zaključci međusobno isključivi.
- … povežemo zaključke sa pretpostavkom od koje smo pošli.
• Koncepti/Pojmovi
Svako naše mišljenje, takođe apsolutno bez izuzetka, iskazujemo korišćenjem različitih pojmova, ideja, teorija, principa, modela….
Evo jedan jogijski: pre nego što počnemo da se bavimo asanama i sekvencama, trebalo bi da definišemo šta podrazumevamo pod pojmovima koje koristimo. Ako se složimo da je Pozdrav Suncu sekvenca, odnosno niz asana, važno je da definišemo i šta podrazumevamo pod pojmom “asana”. Sve to radimo kako bismo i mi i naši sagovornici znali o čemu govorimo, odnosno da ne bi bilo “ko u klin, ko u ploču”.
Kad je korišćenje pojmova u pitanju, važno je da prvo odgovorimo na pitanja: šta nam je u fokusu?; Da li se bavimo jednom idejom, odnosno jednim pojmom ili je potrebno definisati više njih?; Da li je definisanje dodatnih pojmova ključno za razumevanje glavne ideje?; Da li pojmove umem detaljno da objasnim?;
Isto važi i kada analiziramo druge: da li precizno i temeljno objašnjavaju koncepte, ključne pojmove i centralne ideje?; Da li su pojmovi koje koriste uopšte primenjivi u datom kontekstu?
Zbog svega toga…
- … navedite ključne pojmove koje koristite i objasnite ih detaljno. I sebi i drugima.
- … ne zaboravite da pomenete i drugačije definicije pojmova koje koristite, ako postoje i ako su relevantne za diskusiju.
- … upotrebljavajte pojmove pažljivo i precizno sve vreme.
Evo jedan primer: ako u razgovoru sa osobom koja praktikuje či-gong, a pre toga se nije sretala sa jogom, pomenemo koncepte prane ne objašnjavajući o čemu se radi, ona će nas gledati belo, jer ne razume o čemu je reč. Isto važi i ako ta osoba priča sa nekim iz sveta joge i pominje koncept či. Ukoliko se do tog trenutka ja kao jogi nisam susreo sa konceptom či, neću imati pojma o čemu je reč. Čak i ako dve osobe iz sveta joge različito izvode asane ili sekvence, teško će se razumeti. Za neke je joga trosatno sedenje u meditaciji, za druge stoj na glavi. Zbog svega ovoga, izuzetno je važno da pronađemo i koristimo zajednički jezik.
• Pretpostavke
Početak gotovo svakog promišljanja je pretpostavka. Zbog toga je veoma važno da odredimo koje su nam pretpostavke relevante za raspravu, kao i koje od njih smatramo tačnim?; Zašto ih smatramo tačnim?; Podrazumevamo li neke stvari, iako ih nismo proverili?; Da li su naše pretpostavke relevantne za diskusiju? Pretpostavke proizilaze iz problema koji hoćemo da rešimo. Karl Poper, naučnik i filozof, osnivač kritičkog racionalizma je na primeru pretpostavke „svi labudovi su beli“ pokazao kako njenu pogrešku uvodeći slučaj crnog labuda.
Kako bismo i mi ovaj deo sa pretpostavkama uradili kako valja, trebalo bi da…
- … razjasnimo pretpostavke i sebi i drugima.
- … odlučimo da li su i zašto prihvatljive i opravdane u datom kontekstu.
- … osvestimo da li pretpostavke utiču na naše pozicije, ili proizilaze iz njih.
Evo primera jedne pogrešne pretpostavke: “Moj guru je jedini koji zna kako se ispravno izvodi Pozdrav Suncu, jer ga je tako naučio njegov guru. Kada ispratite liniju prenosa sa jednog na drugog, shvatićete da je moj guru direktno povezan sa Patanđalijem, koji je osmislio Pozdrav Suncu.”
• Uticaj i posledice
Mišljenje nas uglavnom dovodi do nekog zaključka, odnosno odgovora na pitanja koja smo (sebi) postavili. Ti odgovori do kojih smo eventualno došli imaju posledice, odnosno utiču na, u najmanju ruku naše, dalje promišljanje. Ukoliko je to novo saznanje revolucionarno, može se desiti da su mu i posledice veoma uticajne. Ozbiljni primeri radikalnih zaokreta u mišljenju, kojima je ipak trebalo vremena da se probiju, su npr. promena geocentrične u heliocentričnu sliku sveta, teorija evolucije, feminističke teorije… Kada razmišljamo o uticaju i posledicama koje bi naše ideje mogle imati na svet, nije zgoreg da već unapred razmislimo šta bi moglo da se desi ako bi drugi prihvatili naše stavove? Kuda bi ti naši stavovi mogli da vode? Da li otvoreno govorimo o mogućim posledicama ili ih krijemo?
Zbog uticaja i posledica ne bi bilo loše da…
- … ispratimo i željene i neželjene efekte naših promišljanja.
- … osvestimo i negativne i pozitivne strane moguće promene.
- … razmotrimo i izložimo sve posledice, a ne samo one koje nam odgovaraju.
Knjiga “Telo joge” Marka Singltona je odličan primer dobrog istraživanja, koje nam je pokazalo da sekvenca Pozdrav Suncu nije stara nekoliko hiljada, već u najboljem slučaju stotinak godina. Njegovo istraživanje je uticajno jer je za posledicu ostavilo promenu načina na koji se sekvenca danas podučava i šta različiti “gurui” prodaju kao svoje delo, a šta ne.
• Stav, ugao, perspektiva
Svi mi – često nesvesno – nastupamo iz određenog ugla, referentnog okvira, perspektive, stava. Za razvoj kritičkog načina razmišljanja je važno da stavove koje imamo i osvestimo.
Hajde da se zapitamo: iz koje perspektive ja pristupam problemu, odnosno temi?; Da li mogu da promenim stav?; Da li bi trebalo da uzmem u obzir i druge prespektive?; Da li autor kojeg čitam/sagovornik ima drugačiji pogled na stvari od mog?; Da li uvažava/m drugačije argumente?; Uzima/m li u obzir kritike iz drugih relevantnih perspektiva?
Moralna načela ili „lepo ponašanje“ su zgodan primer za ukorenjene, opšteprihvaćene stavove.
Kod stavova je zgodno da…
- … definišemo sopstvene.
- … razmislimo o drugačijim uglovima, njihovim prednostima i slabostima.
- … pokušamo da sve uglove vrednujemo podjednako fer i pošteno.
Dobar primer za postojeći stav iz kojeg bi neko mogao da nastupa je “Joga nije sport!”* ili “Joga nije religija!”, odatle bi se mogla razviti diskusija na pitanje: “Šta je uopšte joga?”.
* Na primeru slogana „Joga nije sport!“ sam pisao i tekst: Participacija, odnosno zašto i kako da učestvujete u rešavanju društvenih problema!
Svih osam elemenata mišljenja bi trebalo da koristimo u skladu sa postojećim intelektualnim standardima. Njima se bavimo u sledećem, trećem delu.
