Ovo je treći od četiri teksta u serijalu. Preporučujem da počnete od prvog, evo linka:
<< PRVI DEO: DEFINICIJA I PROBLEM EGOCENTRIČNOG MIŠLJENJA
Devet intelektualnih normi
Univerzalne intelektualne norme su standardi koje primenjujemo kod procene kvaliteta određenog mišljenja, ideje, problema, situacije itd. Da bi smo mogli kritički razmišljati potrebno je da poznajemo i poštujemo intelektualne norme. Na taj način sebi i drugima olakšavamo proces učenja i neprekidno treniramo mišljenje, to jest “izoštravamo” um konstantnim preispitivanjem, zahtevajući objašnjenja.To pomalo liči na ono kada mala deca neprekidno ponovljaju pitanje: “A, što?”. Ja u ovom kontekstu koristim koncept negovanja početničkog uma, koji podrazumeva visok stepen radoznalosti koji postepeno, ali konstantno poboljšava način na koji razumemo svet oko nas.
VEOMA VAŽNO: mi ovde ne procenjujemo ljude, odnosno da li je neko dobar čovek, nego kakvi su argumenti koje koristi! Ovo je jako važno da zapamtimo, jer ima puno dobrih ljudi koji imaju loše argumente i loših ljudi sa dobrim argumentima. Nas ovde interesuju samo argumenti.
Fondacija za kritičko mišljenje trenutno preporučuje devet opštevažećih intelektualnih standarda i to:
- jasnoća.
- istinitost,
- preciznost,
- relevantnost, 5
- dubina,
- povezanost,
- logika,
- fokus i
- pravičnost.
• Jasnoća
Mogu li razumljivije da predstavim zamisao?
Mogu li da je iskažem drugim rečima?
Mogu li da je nacrtam, grafički prikažem?
Imam li neke primere?
Jasnoća je ključna! Ako formulacija nije jasna, ne možemo utvrditi ni koliko je naša tvrdnja tačna ili važna. U stvari, gotovo ništa ne možemo da zaključimo, jer sadržaj nije jasan.
Na primer, pitanje „šta bi se moglo poboljšati u sferi podučavanja joge?“ je neprecizno i nejasno. Odgovor bi trebalo da bude, ako je uopšte i moguć, veoma opširan i višeslojan. Da bi određenom problemu pristupili na odgovarajući način, potrebno ga je prvo razumeti.
Mnogo svrsishodnija formulacija bi bila: „Šta bi učitelji joge u Srbiji trebalo da učine kako bi budući instruktori i instruktorke, stekli znanja i veštine koje će im pomoći da uspešno prevazilaze probleme u karijeri i svakodnevnom životu?“
• Istinitost
Da li je zaista tako kako tvrdimo da jeste?
Gde i kako se to može proveriti?
Kako da saznamo da li je nešto istinito?
Jedan iskaz, ideja, ili misao mogu biti jasni, ali neistiniti, odnosno netačni. Primer: „Joga je samo za gipke, zgodne mlade žene!“.
• Preciznost
Mogu li jasnije i specifičnije da objasnim?
Mogu li da dam još korisnih detalja i osobina?
Mogu li da se izrazim još preciznije?
Izjava može biti i jasna i tačna, ali neprecizna. Primer „Jelena je previše mršava / debela“. Mi ovde sudimo na osnovu prećutno nametnutih medijskih, estetskih standarda. Pri tome ne znamo koliko Jelena ima kilograma, niti koliko je visoka. Ima li 40 kg na 180cm sa sve odelom ili 120kg na 160cm u gaćama?
• Relevantnost
Kakve veze naše izjave imaju sa temom koja je u fokusu?
Da li uopšte nudimo rešenje postojećeg problema?
Koliko doprinosimo rešenju i vodi li nas to napred?
Jedna izjava može biti jasna, istinita i precizna, ali potpuno nebitna za pitanje i kontekst. Na primer: “Učenici misle da se količina uloženog napora tokom kursa za instruktore joge neminovno pozitivno odražava na kvalitet njihovog podučavanja”. Međutim, uloženi napor nije mera kvaliteta znanja i može biti potpuno nebitan za određivanje instruktorskih kvaliteta.
• Dubina
Da li naš odgovor pokriva kompleksnije aspekte problema?
Šta nam i kako otežava ili olakšava rešenje?
Da li smo pomenuli ključne faktore?
Šta smatramo najvećom preprekom do nalaženja rešenja?
Ima li drugih, manje bitnih prepreka i koje su?
Kako tretiramo povezane probleme ili grupe problema?
Jedna izjava može biti jasna, tačna, precizna i relevantna, ali površna. Primer efektivne i prijemčive, ali površne izjave je: „Reci NE!“, koja se ponekad koristi kako bi se skrenula pažnja jogijske javnosti na seksualno uznemiravanje polaznica od strane instruktora, takozvanih gurua. Ova izjava je jasna, tačna, precizna i relevantna i namera joj je da istakne ozbiljan problem, onome ko je sa problemom upoznat ili je deo jogijske scene. To joj i jeste namena i namera. Međutim, neupućenom posmatraču sa strane nije jasno da je u pitanju veoma kompleksan problem zloupotrebe autoriteta. Drugim rečima, na nivou same izjave, bez dubljih informacija o čemu je zapravo reč, izjava nema gotovo nikakvo značenje. Zašto NE? Kome NE? Zbog čega NE? ostaju pitanja bez odgovora i ostavljaju izjavu na površini. Na istom primeru, ali u drugom smeru, još je opasnija bagatelizacija jednog tako ozbiljnog problema izjavama: “Znate, kakve su žene!”
• Povezanost
Da li i kako uključujemo suprotne stavove?
Može li se problemu prići i iz drugih uglova?
Kako bi pitanje glasilo iz jedne, a kako iz druge perspektive?
Da li nam je potreban drugačiji, novi pristup problemu?
Argumentacija može biti jasna, istinita, precizna, relevantna i diferencirana (odnosno dubinski sagledana), ali istovremeno može biti i nepovezana. Na primer: problemu čakri se može prići, između ostalih, iz sekularne, ali i iz spiritualne perspektive. Obe perspektive mogu imati dubinu, ali ako se ograničavaju samo na uvide i spoznaje iz sopstvenog ugla, rasprava o čakrama, a tako i sam pojam, ostaje nedovoljno osvetljen.
Ne, ja lično ne zastupam mišljenje da čakre postoje, ali se zalažem za to da se i spiritualnoj, odnosno perspektivi suptilne anatomije omogući prostor za valjanu argumentaciju i odbranu iznetih tvrdnji.
• Logika
Da li naš iskaz ima smisla?
Da li je iskaz smislen i u celosti, ili su smisleni samo neki delovi?
Šta sledi iz zaključka i na koji način?
Postoji li niz koji povezuje početak i kraj – pitanje i zaključak?
Da li su nam izjave razumljive, jasne, utemeljene i potkrepljene dokazima?
Ako smo prvo zaključili jedno, pa onda drugo, može li oboje biti istinito?
Svaki put kada razmišljamo i objašnjavamo, odnosno argumentujemo, mi ređamo misli po nekakvom redosledu. Ako nam se misli u redosledu međusobno podržavaju i smisleno su povezane, reč je o „logičkom“ razmišljanju. Ako se međusobno ne podupiru, odnosno protivurečne su i jedna drugu obesmišljavaju, onda je to „nelogično“.
• Fokus
Da li se bavimo najvažnijim problemom?
Da li nam je centralna ideja sve vreme u centru interesovanja?
Šta je ključno?
Koji su glavni iskazi i faktori?
Nadugo i naširoko nije nužno i nabolje. Konstantno proveravanje da li nam je problem u fokusu može biti od pomoći. Zapitajte se redovno da li ste odlutali.
• Pravičnost
Da li postoji (skriveni) lični interes?
Da li uvažavamo i cenimo stavove drugih?
Da li se drugačije misleći konstruktivno i blagonaklono uvažavaju?
Ja konkretno ne slovim za spektakularno tolerantnu i blagonaklonu osobu kada je spiritualna perspektiva u pitanju, ali smatram da umem da saslušam i prihvatim dobar argument. Maksimalno se trudim da lične karakteristike “oponenta” u diskusiji zanemarim, ali mi to ne polazi uvek za rukom. Međutim istina je i da mi jednostavno volimo da lažemo sebe.
Poštovanje ovih intelektualnih standarda je mnogo lakše ako uz to negujemo i intelektualne vrline. One su tema slećeg teksta.
