Ovo je četvrti od četiri teksta u serijalu. Preporučujem da počnete od prvog, evo linka:
<< PRVI DEO: DEFINICIJA I PROBLEM EGOCENTRIČNOG MIŠLJENJA
Osam intelektualnih vrlina
Osam vrlina intelektualne razmene koje bi trebalo da osnažujemo su
- skromnost,
- hrabrost,
- saosećajnost,
- nezavisnost,
- iskrenost,
- upornost,
- poverenje u razum i logiku i
- pravednost.
• Skromnost
Svest o granicama sopstvenog znanja i prepoznavanje situacija u kojima nas egoizam vodi u samozavaravanje su zlata vredni. Hajde onda da pokušamo da primetimo svoju, a ne samo tuđu pristrasnost, predrasude i ograničenja. Hajde da ne tvrdimo da znamo više od onoga što stvarno znamo. Hajde da ne zahtevamo pokornost, a da se pri tome ne odreknemo ispravnih, utemeljenih stavova. Neka bolji argument pobedi! Naučili smo nešto novo! Hajde da izbegavamo hvalisanje i aroganciju, ali da se držimo jasnih pozicija i uvida u logičke temelje (sopstvenih) stavova.
• Hrabrost
Hrabro i pravično suprotstavljanje idejama sa kojima se ne slažemo, bez obzira da li nas emotivno pogađaju ili su nam manje ili potpuno nebitne je dobar put. Ponekad, a i to je prečesto, se desi da apsurdne ili opasne ideje budu logički opravdane, pa da se na osnovu njih onda formiraju i stavovi. Tu stavovi možda u jednom trenutku izgledaju kao „istine“, međutim oni se kasnije mogu pokazati kao delimično ili potpuno pogrešni. Nikad nije dovoljno pasivno, nekritički i zdravo za gotovo, „prihvatiti“ ono što smo „naučili“. Već u toku učenja treba negovati intelektualnu hrabrost i radoznalost. Neke naoko apsurdne ili opasne ideje možda ipak sadrže zrno istine, a neki opšteprihvaćeni stavovi unutar grupe mogu biti itekako pogrešni ili iskrivljeni. Hajde da ostanemo maksimalno moguće nezavisni u razmišljanju, iako su konformizam, slaganje i prilagođavanje zavodljivi i nije ih lako napustiti.
• Razumevanje
Svesno stavljanje u položaj drugih nam pomaže da ih razumemo. Da li smo mi uopšte spremni da prevaziđemo egocentričnu tendenciju da „istinu“ izjednačavamo sa sopstvenim stavom? To je veoma važno jer jedino tako možemo razumeti drugačije stavove i dati svrsishodne argumente. Ovde pomaže i da se setimo trenutaka kada smo bili u zabludi, iako nam to sigurno teško pada. Hajde da priznamo i sebi i drugima, da nam se tako nešto može itekako ponoviti.
• Nezavisnost
Kritičko razmišljanje je samostalno i mi kontrolišemo proces. Zbog toga je važno da sopstvene stavove i vrednosti držimo pod kontrolom uz pomoć analize i vaganja na osnovu razuma i činjenica. Nezavisnost ne gubimo ako sumnjamo tamo gde je smisleno, verujemo gde je primereno i prilagođavamo se gde je razumno.
• Iskrenost
Priznajmo otvoreno, na prvom mestu sebi, protivrečnosti i nelogičnosti u sopstvenom razmišljanju i ponašanju. Hajde da praktikujemo ono što pričamo. Ostanimo dosledni sebi, ali uz poštovanje intelektualnih normi i standarda. Drugim rečima, držimo se strogih kriterijuma i dokaza, ali zahtevajmo to i od drugih.
• Upornost
Potragu za znanjem i istinama nastavljamo uprkos problemima, preprekama i frustracijama. Čvrsto se držimo racionalnih načela, uprkos iracionalnom protivljenju. Hajde da se dugo i intenzivno suočavamo sa zbrkom i nerešenim pitanjima, a sve radi boljeg razumevanja problema.
• Poverenje u razum i logiku
U dugoročnom je interesu svakog čoveka i celog čovečanstva da koristimo razum i razvijamo racionalno mišljenje na putu do zaključaka. Uz odgovarajuću motivaciju i obuku, svi smo mi u stanju da naučimo da samostalno i logično razmišljamo, zauzimamo objektivne stavove, donosimo razumne odluke i uverimo jedni druge razumom i racionalnim argumentima.
• Pravednost
Jednak tretman za sve stavove, bez obzira na naša, ali i osećanja i interese naših prijatelja ili društvenih grupa. Dakle, poželjno je da budemo dosledni u primeni intelektualnih normi, bez konstantnog gledanja na vlastitu ili grupnu korist.
Zaključak, ili dobro i šta sad?
- Formulišite ciljeve, namere i potrebe. Redovno proveravajte formulacije.
- Obratite pažnju na probleme koji bi mogli da iskrsnu usput i spreče vas na putu do cilja, u sprovođenju namera ili u zadovoljenju potreba.
- Rešavajte probleme jedan po jedan. Jasno i precizno definišite svaki pojedinačno.
- Upoznajte se sa suštinom problema.
- Sastavite listu aktivnosti koje vode rešenju problema.
- Napravite razliku između problema koje možete da rešite od onih koji su vam trenutno van domašaja. Ove druge ostavite po strani! Usmerite napore na rešive probleme.
- Definišite informacije koje su vam potrebne za rešavanje problema i aktivno ih prikupljajte.
- Pažljivo analizirajte i tumačite prikupljene informacije i izvodite smislene zaključke.
- Istražite sopstvene mogućnosti. Šta možete postići za kratko vreme, a za šta vam treba više vremena?
- Poštujte sopstvene granice, mogućnosti, vreme i novac.
- Procenite moguće opcije i uporedite ih u odnosu na cilj i poziciju na kojoj ste trenutno.
- Odaberite strategiju rešavanja problema i sledite je. Nekad je potrebna momentalna akcija, a nekad razmišljanje i čekanje.
- Obratite pažnju na posledice svojih postupaka.
- Budite u toku.
- Budite spremni da kratkoročno prilagodite strategiju ako situacija to zahteva. Ostavite mogućnost i da je promenite, ako dođete do novih relevantnih informacija koje to zahtevaju.
