2.40 Čistoća umanjuje potrebu za sopstvenim i telom drugih.
2.41 Umna čistoća vodi zadovoljstvu, poboljšanoj pažnji, kontroli čula i skladu sa sobom.
2.42 Skromnost vodi najvećoj radosti.
2.43 (Samo)Disciplina otklanja nejasnoće i vodi savršenstvu telesnog i čulnog.
2.44 Izučavanje spisa i predavanje povezuje sa Apsolutnim.
2.45 Posvećenost Apsolutnom vodi savršenoj usredsređenosti.
Nijame, načela, preporuke | 2.40 – 2.45 |
Ako su prvih pet pravila, odnosno jame, uputstva o tome od čega bi se trebalo suzdržavati, drugih pet, odnosno nijame, nam govore šta bi trebalo praktikovati. Nije zgoreg da ovde ponovim: Patanđali čoveka definiše i tretira kao društveno biće, ali se u uvom drugom delu više bavi ličnim izborima.
Sa tim u vezi, on nam za početak preporučuje čistoću, koja nam umanjuje potrebu ne samo za sopstvenim telom nego i za drugim ljudima. Jasno je da ovde nije reč samo o redovnom pranju – koje je naravno takođe veoma važno – nego o telesnoj, čulnoj čistoći. Drugim rečima, ako manje jurcamo za zadovoljenjem telesnih i čulnih potreba, manja će nam i biti tražnja za njima.
Drugo u nizu ličnih pravila nadovezuje se na prvo i njegov je integralni deo kada kaže da prestanemo da opsesiramo oko telesnosti i okrenemo pogled ka unutra i podstaknemo osećaj unutrašnjeg zadovoljstva, koji nas čini i (bez)brižnijim prema drugima. Ova praksa unutrašnje čistoće vodi ne samo boljoj koncentraciji i kontroli čula, nego i boljem poznavanju sebe, što će biti tema narednih nekoliko sutri.
Skromnost nam donosi veliku radost, dok nam (samo)disciplina dodatno umanjuje nečistoću i usavršava i telo i čula. Drugim rečima: hajde da ostanemo ne samo čisti, nego i istrajni na jogijskom putu.
Ono što mene posebno raduje je da nas Patanđali iznova i iznova podseća koliko je izučavanje i produbljivanje postojećih, kao i sticanje novih znanja učenjem važno. Da pri tome, pronađemo ono što nas zaista interesuje, stimuliše i podstiče, to neko naše lično Apsolutno, je možda i najvažnije od svega. I naravno da Patandjali u skladu sa vremenom i podnebljem u kojem živi pominje veru, ali iz sekularne perspektive su termini poverenje ili predavanje kudikamo svrsishodniji. A kada pronađemo to naše Apsolutno, predamo mu se i ostanemo posvećeni, jogijski nas put izvesno vodi dalje u pravcu usredsređenosti, suštine, samorealizacije, samoostvarenja…
