1.1 Sada počinjemo sa učenjem joge.
1.2 Joga je smirivanje tokova misli.
1.3 Na taj način upoznajemo istinske sebe.
1.4 U protivnom se poistovećujemo sa sopstvenim mislima.
Patanđali, šta je joga? – Joga sutre 1.1 – 1.4
Patanđali, šta je joga? je interpretacija četiri sutre – rečenice, iskaza, „aforizma” – kojima naš komšija Patanđali započinje Joga sutre, zbirku koja je i dan danas – posle oko 2000 godina – najveći autoritet u filozofiji joge.
Prva sutra je otvoreni poziv da se uključimo, te da obratimo nepodeljenu pažnju na ono što sledi. Nešto kao: Slušaj ‘vamo!
Već u drugoj Patanđali odgovara na pitanje šta je joga i definiše je kao (metod za) smirivanje tokova misli, odnosno uma. Ja ovde neću detaljisati o mogućim razlikama između pojmova um, tok misli itd. jer to samo dodatno zbunjuje, a i nije svrsishodno. Možda samo jedna „sitnica“ za početak: Patanđalijevo shvatanje realnosti je u skladu sa vremenom i podnebljem u kojem živi (jugoistočna Azija, verovatno današnja Indija) na prelazu stare ere u novu. To ne bi trebalo da smetnemo s uma sve vreme dok čitamo Joga sutre. Kao ni to da smo mi ljudi s kraja XX i početka XXI veka.
Bazirano na u to vreme dostpunim znanjima, Patanđali deli svet na materijalni i nematerijalni. On preuzima ovu podelu iz jedne druge tada aktuelne filozofske škole koja se zove Sankja (negde takođe Samkja), a koja se razvijala uporedo sa jogom i drugim ortodoksnim hindu filozofijama. On ovu podelu nagoveštava nešto kasnije u sutrama, ali je nikad ne pominje eksplicitno. Ja je pominjem ovde već na početku da bih kasnije u tekstu samo kratko mogao da referiram na to o čemu je reč.
U toj podeli sveta naše misli, emocije i uopšte svi mentalni procesi pripadaju promenljivom, materijalnom svetu koji se zove prakrti. Nasuprot tome nematerijalni svet puruša je večan, istinit i nepromenljiv. Taj svet je jedini suštinski, pravi svet gde je puruša neka vrsta esence, integralni i ključni deo svih stvari i bića, koji prožima apsolutno sve i koji sačinjavaju delovi svega. Možda bi kao pomoć ovde mogli da iskoristimo koncept jedne velike, sveobuhvatne duše, s tim što se takođe veruje i da svaka stvar i svako buće takođe ima i jednu „malu“ dušu (purušu), koje je deo te jedne veeeeeelike, sveobuhvatne.
Nego, da se vratimo na sutre i drugi deo odgovora na pitanje: Patanđali, šta je joga?
Ako se složimo oko toga da reč joga, između ostalog, označava jedinstvo, unijiu, odnosno sklad – a znači – mogli bi da zaključimo da je Patandjalijeva osnovna poruka da praktikovanjem joge smirujemo um i da na samo mirnog uma dolazimo do jedinstva i sklada sa sobom, odnosno upoznajemo sopstvenu suštinu, esencu. Drugim rečima da na taj način upoznajemo istinske i prave sebe, tu svoju takoreći dušu – ili kako god se to koncipiralo u različitim kulturama – te da se time ujedinjujemo i sa tom jednom velikom, sveobuhvatnom dušom. Tako se bar verovalo onomad.
Da ne bude zabune, ja ne verujem u postojanje duše kao nekakve nepromenljive suštine, esence ili šta već. Kako i šta vi o tome mislite ili (ne)verujete je isključivo i samo vaša stvar.
Prevodioci koji Joga sutrama prilaze iz verske perspektive, a takvih je puno, konceptu duše često dodaju i vezu sa određenim božanstvom, naravno u zavisnosti od ličnih afiniteta i verovanja kojem pripadaju. Za neke je to Šiva, za neke Šakti, za treće Krišna… Drugi jogu nazivaju putem samospoznaje ili samorealizacije… i sl. Ja sam mišljenja da nas Patandjali uči kako da što bezbolnije radimo sa realnim svetom oko nas, te da se vežbom opustimo i živimo život punim plućima!
Međutim, bez obzira na tabor kojem tumači pripadaju, svi se slažemo oko toga da nemiran um, na duži rok, nije dobar.
Dakle, odgovor na pitanje Patanđali, šta je joga? i glavni zadatak nas vaskolikih jogina i jogića jeste: smiriti um.
Zašto?
Pa da bismo pronašli sebe, sopstvene istine… inače ćemo se večito natezati sa onim što mislimo, u šta verujemo, a što možda i nije tačno.
