1.5 Pet je vrsta misli, a mogu biti korisne ili beskorisne.
1.6 To su: tačna znanja, pogrešna znanja, predstave, snovi i sećanja.
1.7 Tačna znanja stičemo direktnim iskustvom, ispravnim zaključivanjem i izučavanjem postojećih spisa.
1.8 Pogrešna znanja nisu utemeljenja u stvarnosti.
1.9 Predstave se baziraju samo na rečima.
1.10 Snovi su nepostojeće misli.
1.11 Sećanja su iskustva ostala iz prošlih vremena.
Pet vrsta misli – Joga sutre 1.5 – 1.11
Nakon što nam je objasnio šta je joga, Patanđali nam u narednih sedam sutri objašnjava koje sve to vrste misli postoje. On ih grupiše u pet vrsta i to:
- tačna znanja,
- pogrešna znanja,
- predstave,
- snovi i
- sećanja.
Da ne bude zabune, Patandjali ni jednog trenutka ne kaže da su misli niti loše niti dobre. Tu crno-belu sliku, da nešto mora biti ovako ili onako stvarno već na početku ostavite po strani. Moj predlog vam je da Joga sutre uopšte ne tumačite u ili-ili maniru. Osim ako eksplicitno tako nije rečeno. Bolje vam je gledajte kako da umirite tok misli, pa da se fokusirate na iskaz i mućnete o tome šta je pisac ‘teo da kaže, odnosno kako ste vi to razumeli. Drugim rečima: kritički se osvrnite!
Patanđali nam u ovom delu prvo kaže da nam misli u načelu mogu biti i korisne i beskorisne, pa tek nakon toga predstavlja pet vrsta misli pojedinačno. Dakle da ponovim, misli per se nisu loše, niti Patanđali od nas traži da prestanemo da mislimo. Naprotiv! On nas upoznaje sa mislima! On nam olakšava posao grupišući ih u pet vrsta i kaže nam da nam mogu biti korisne i beskorisne u procesu smirivanja tokova misli, odnosno u otklanjanju prepreka ka mirnom umu.
- Prva vrsta su tačna znanja. Tačna znanja se stiču na tri načina: direktnim iskustvom, ispravnim zaključivanjem i izučavanjem potvrđenih znanja. Ovde je zgodno podsetiti se da je, u vreme kada Patanđali skuplja i organizuje Joga sutre, korpus znanja dramatično manji nego danas. Osim toga naravno da je religiozno obojen, te da uglavnom stoji u vezi sa religioznim tekstovima vremena i podneblja (Vede, Vedanta itd.) i analizom istih. Zbog toga i ne iznenađuje – mada mene moram priznati ipak iznenađuje – da određeni broj interpretacija i dalje insistira na tome da se jedina prava znanja nalaze upravo u Vedama.
- Druga vrsta misli su pogrešna znanja. Ona nam daju pogrešnu sliku stvarnosti, jer u njoj nisu ni utemeljena. Drugim rečima, ona ne oslikavaju stvarnost takvom kakva ona zapravo jeste.
- Predstave, treća vrsta, su misli bazirane na rečima. One opisuju usvojene misli, ideje, koncepte koje pripisujemo određenom objektu, a ne samu stvarnost objekta. Možda bi ovde dobar primer bila izreka da je lepota u očima posmatrača. Da malo bolje pojasnim: neko ko poznaje istoriju umetnosti će drugačije interpretirati radove Vinsenta van Goga, od onoga ko nikada nije čuo za njega. Međutim, činjenica da poznavalac ima drugačije predstave o tome što posmatra sa sobom nužno ne nosi i razliku u intenzitetu doživljaja slike. Laik možda emotivnije i upečatljivije doživi umetnički rad, nego li poznavalac.
- Snovi su misli nastale u nesvesnom stanju, koje time zapravo i nisu “prave”, svesne misli jer kao takve ne postoje dok smo budni.
- Sećanja, peta vrsta, su misli koje su nam ostale iz prošlosti.
