2.46 Položaj tela je stabilan i udoban.
2.47 Opuštanjem (telesnih) napetosti i prihvatanjem beskraja,
2.48 nestaju uticaji svih suprotnosti.
Položaj tela, odnosno asana | 2.46 – 2.48 |
Od polovine dvadesetog veka na ovamo, položaj tela, odnosno asana uspeva da se etablira kao sinonim za jogu. Iako je to uz brojne druge faktore donelo jogi veliku popularnost – do te mere da pojedini između asana i joge stavljaju znak jednakosti – asana u filozofiji joge igra jednu relativno malu ulogu i pominje se samo u tri sutre, od 2.46 do 2.48. Ja se ovde neću baviti razlozima takvog razvoja, jer je to tema za istorijske nauke, odnosno modernu istoriju joge, koja je neizostavni deo Minimal joga kursa za instruktore joge.
U prvoj sutri (2.46) ove celine – u kojoj sa čoveka kao društveno prelazimo na čoveka kao telesno biće – Patanđali nam preporučuje da nam na jogijskom putu držanje tela bude stabilno i ugodno. I ovde naravno ima različitih interpretacija o tome da li je reč o generalnom držanju tela ili o držanju tela samo u sedećem položaju itd.. Dilema nastaje jer reč आसन, to jest asana znači i sedište i stolica i mesto i položaj… Ja sam se ovde odlučio za položaj tela jer možda najbolje sumira brojne ostale mogućnosti.
Elaborirajući dalje na temu kakvoće telesnog položaja, Patandjali preporučuje opuštanje napetosti u svim delovima tela i prihvatanje beskraja, jer to odnosi smetnje nastale bavljenjem suprotnostima. Iako vam ovo sve može zazvučati pomalo ezoterično, zapravo je u suštini veoma jednostavno. Autor nas samo poziva da napodeljenu pažnju posvetimo opuštanju sopstvenog tela, prihvatanju beskraja i to sve bez mozganja o pro i kontra argumentima na bilo koju temu.
