POPP ili POPC, nije pitanje

Sredinom 2015 pojavio se u nemačkom naučnom časopisu „Publizistik“ esej pod naslovom „Der mediatisierte Lebenswandel. Permanently online, permanently connected“. Koga zanima, a razume nemački, može ceo esej kupiti ovde. Vredi svaku paru. Da ne bude zabune, odmah da kažem odnosno ponovim, nije u pitanju peer-reviewed članak nego esej nastao u kooperaciji profesora Forderera, koji je i nosilac projekta, i dvadesetak istraživača i naučnika različitih instituta širom Nemačke. Zajedničko im je da svi istražuju u oblasti komunikacije i medija, te da su uglavnom fokusirani na sociologiju. Cilj im je bio da ukažu na probleme sa kojima se sreću i sretaće se oni koji žele da istražuju u ovoj i srodnim oblastima. Esej su koristili kao formu jer dozvoljava više slobode. Iz tog razloga su ponegde namerno i preterivali ne bi li na taj način dodatno naglasili ono o čemu pišu.

Kako mislim da je broj onih koji se interesuju za naučni rad u ovoj oblasti mali, a broj onih koji se „razumeju u medije“ srazmerno veliki, odlučio sam da ovde prepričam, odnosno ponudim skraćenu verziju ovog odličnog eseja.

Zašto?

Iz krajnje sebičnih razloga: kada pišem ostaje mi više u glavi + i ja imam potrebu da se insceniram (kasnije u tekstu). U to ime… da krenemo od početka.

POPCje skraćenica za „permanently online, permanently connected“, i ima za cilj da obeleži  jedan „novi“ sveprisutni i sve prisutniji način života – takozvani lajfstaj. Na srpskom bi to možda moglo da bude prevedeno kao POPPu smislu „permanentno online, permanento povezan“ ili možda POPDza „permanentno online, permanento dostupan“. Odlučite sami. Ja glasam za POPP, a  shvatićete i zašto dok budete čitali. Na kojem god jeziku da je, reč je o činjenici da se nalazimo u permanentnom procesu medijatizacije odnosno da smo vremenski, prostorno i u sve više životnih situacija, zahvaljujući dostupnosti širokopojasnog interneta i različitih tehnologija koju koristimo (i time ih pretvaramo u medije), povezani sa celim svetom. Centralno pitanje je: šta se menja, …se promenilo, …će se promeniti?

U centru pažnje odnosno analize nalazi se pojedinac, čovek, osoba (ti, ja, on, ona, ono) kao deo društva, u ovom slučaju zamišljenog kao mreže (mi, vi, oni). U tom smislu je jedna porodica, jedno odeljenje u školi, jedna radna organizacija… zapravo jedna mreža. Pojedinac naravno može, a i ne mora, biti „čvor“ u više mreža istovremeno. Pristup analizi je vrlo zanimljiv i kreće od spolja ka unutra:

I. Krajnji spoljni krug su takozvane weak-ties iliti slabe relacije (mreže) koje se obično vezuju za poslovno okruženje odnosno onaj deo zivota u kojem se meri učinak sprovedene akcije. Tu smo ti, ja, on, ona, ono relativno slabo umreženi u mi, vi, oni… Npr. kolege na poslu koji imaju zadatak da reše nekakav problem, te doprinesu daljem funkcionisanju kompanije (mreža) koja je deo određene privredne grane (mreža), u jednom gradu (mreža)… U ovakvoj vrsti akcije, čiji je cilj učinak, odnosno rešenje problema,POPPmenja sledeće aspekte:

1) Pristup znanju postaje važniji od samog znanja. Više nije potrebno poznavati materiju (nema više: deder, gukni mi gradivo!), dovoljno je izbaciti pitanje i već će se u ili na mreži pronaći dovoljno eksperata koji već poznaju štivo. Vreme za rešavanje problema je dakle postalo znatno kraće. Ali šta ćemo ako nema struje, ako je baterija prazna, ako nema mreže…

2) Poverenje u grupu umesto poverenja u sebe.Onima koji imaju manjak poverenja u sebe, a dobro su umreženi ovo je super rešenje. Onima koji nisu dobro umreženi je to već problem.

3) Mišljenje velikog broja prisutnih na mreži zauzima mesto kreativnosti.Sa jedne strane super jer će se na taj način lakše širiti inovacije, a i problem se lakše rešava u grupi. Sa druge strane postoji opasnost da se na kraju svi oslanjaju na pamet grupe umesto da napregnu sopstvene vijuge.

4) Podaci zauzimaju mesto intuiciji… jer za sve, svja i svašta je nekakva vrsta podatka dostupna.

5) Očekivanje efikasnog uspeha postaje relevantnije od same radosti zbog uspeha. Zadovoljstvo se u svakodnevici sve više izražava kroz rečenice tipa „Dobro, ajmo dalje!“ nego kroz „Bravo majstore, razbio si ovo!“

II. Sledeći krug su takozvane strong-ties iliti jake veze (mreže) tipa porodica, prijatelji i sl.Ovde je reč o vezama drugačijeg kvaliteta. Naravno da je i ovde potrebno rešavati različite probleme, međutim ovi su problemi dodatno „opterećeni“ emocijama, istorijom, dobrim odnosno lošim odnosima… U ovakvim okolnostim POPP menja sledeće aspekte:

1) Dostupnost umesto prostorne blizine. Nije više važno da su nam bitni ljudi tu pored nas. Mnogo je bitnije da su (nam) dostupni.

2) Latentne konverzacije umesto razgovora. Prvonavedene imaju mogućnost premanentnog nastavljanja odakle god, sa kim god, o čemu god.

3) Umreženost umesto prijateljstva. Sa tim u vezi krug prijatelja se može „menedžovati“, veze se mogu „održavati“, čestitanje rođendana „odraditi“. Prijatelji više nisu prijatelji nego socijalni kapital, instrumenti, strateški resursi.

4) Mogućnost nastavka, odnosno povratka zauzima mesto potvrdi. Najbolja ilustracija su rečenice „e ajd čujemo se kasnije, pa ti kažem da li dolazim“ ili „počnite vi bez mene, javiću se ja kad…“ Pesimisti u ovome vide gubutak lojaliteta, drustvene discipline… Optimisti veću autonomiju, fleksibilnost itd.

5) Društvena kontrola zauzima mesto poverenjuiliti „vidim da je video’la poruku, zašto se ne javlja?“

6) Želja za pažnjom umesto poštovanja i želje za druženjem. U neprekidnom protoku informacija sa svih strana, od raznih prijatelja, komentarisati nečiji post na fejsbuku*je postalo izraz poštovanja.

7) Biti prisutan zamenjuje prepričavanje. Brzina protoka  informacija je tako velika da u roku od 10 sekundi možete pratiti upravo postavljene dojave ili gledati slike prijatelja iz Melburna, Jerusalima, Beograda, Berlina, Njujorka, LA ili Tokija.

III. Na ličnom nivou POPP utiče na motivaciju i zadovoljenje potreba uslovljenih životom u određenoj kulturi.

1) Pristup mrežije postao jedinica mere za dobar kvalitet svega i utiče direkno na osećaj pojedinca… najbolja ilustracija je Maslovljeva piramida potreba. Drugačije rečeno: „WLAN is the new gay!“

2) „Evo samo još da…“ je zamenilo dosadu i lenjost. Osećaj da ništa ne radiš odnosno da možeš ništa da neradišnestaje. Lenjost i dosada poprimaju totalno drugačiji oblik jerbo su takozvani „mud optimajzeri“ uvek dostupni.

3) Izgubljeni u surfovanju.Sanjarenje nestaje sa dnevnog menija. Otišlo je iz naših života sa starom dobrom dosadom. Zašto bi sanjarili kad gugl može da nam kaže i pokaže da je to  već neko pre nas odsanjario?

4) Relacija umesto osećaja.Ako permanentno nismo bolji od drugih to je kao da i ne postojimo: postovi, od postova, postovima, postove, postovi, postovima, postovima…   Nema se vremena, za emocije, mora se odnositi na nešto.

5) Više informiacija, manje radoznalosti i istraživanja.Komunikacioni kanali su zapušeni porukama sa svih strana. Svi pričaju o svemu.

6) Nema više samoće. Razmislite, kad ste poslednju put bili sami!? Potpuno sami!

7) Flet-rejt razmišljanje. Nema više planiranja. Sve više stvari je dostupno 24/7. Koju ću knjigu da nosim na odmor više nije važno, jerbo ih mogu poneti 500. Skije ću da iznajmim usput koristeći app. Kupaći koji sam video u reklami ću da poručim preko amazona jer sve je ionako svejedno.

IV. POPP utiče na procese formiranja ličnosti

1) Performanse zamenjuju autentičnost.Osećaj potrebe za samopromocijom je u međuvremenu ogroman. Svi hoće da izgledaju pozitivno na mreži. Svi postavljaju nove važne poruke. Rad na sebi je postao rad na sopstvenoj promociji. Menadžment impresijama nije više posao privrednih subjekata nego pojedinca. Nema se vremena za rad na sebi dok se stvara predstava o sebi.

2) Insceniranje umesto spontanosti. Veoma povezano sa tačkom jedan u ovom odeljku. Pa pogledajte, već je i sam selfi – u svom kratkom životu – bez selfistika i filtera na instagramu postao priča od juče. Običan, naobrađeni snapšot je dosadan i na njemu se ne izgleda dovoljno dobro.

3) (Samo-)Transparentnost umesto tajni. Sve se priča svima. Tajne su pase. Što tajnije to senzacionalnije za sve i svakoga, na svakom mestu u svakom trenutku.

4) „Ja nisam isti kao…“ nestaje. „Ja sam povezan sa…“ dolazi. Izgradnja sopstvenog identiteta sve više se bazira na povezanosti na mreži. Ako su ti prijatelji na mreži zanimljvi i aktivni i ti sebe smatraš zanimljivim iliti onoliko koliko ti ljudi lajkuju statuse toliko vrediš.

5) Pridružiti se nečijem mišljenju umesto formirati sopstveno mišljenje.Jer, nema se vremena, a i svako već ima mišljenje o svemu i sve je rečeno. Kvalitet i refleksija su manje važni od nešto i često reći, te biti prisutan na mreži. Umesto „ja mislim….“ danas se kaže: „+1“, „Like“, „Share“, „Potpisujem svaku reč…“

Eto ja reflektovao i romantizovao…. a vi zaključite sami 🙂

* jezičare mogu do sutra pričati o raznim -lalizacijama, ali fejsbuk zvati fejzbuk je silovanje živog jezika i nema veze s mozgom jerbo se portal ne zove phasebook nego facebook. 

 

Schreibe einen Kommentar

Deine E-Mail-Adresse wird nicht veröffentlicht. Erforderliche Felder sind mit * markiert.