1.17 Promišljanje, zaključivanje, spoznaja i samospoznaja plod su i prate svesnu koncentraciju (namerno smirivanje uma).
1.18 Čak i kada svesnom koncentracijom smirimo tokove misli, ostaju tragovi u podsvesti.
1.19 I za materijaliste i za one u potrazi za duhovnošću, miran um je u vezi sa svetom oko nas.
1.20 Neke ka svesnom smirivanju uma vode vera, hrabrost, upamćeno, usredsređenosti i mudrost.
1.21 Miran um je najbliži posvećenima.
1.22 Mala, srednja ili velika posvećenost određuju dužinu puta.
Razni su putevi ka mirnom umu | 1.17 – 1.22 |
U ovom delu Patanđali nam kaže da različite forme umne spoznaje prate i ujedno su rezultat svesnog smirivanja tokova misli. Mi svakodnevno razmišljamo i učimo o svetu, u njemu „učestvujemo“, to jest u njemu živimo. Na osnovu stečenih iskustava i promišljanja donosimo zaključuke i spoznajemo svet. Na kraju, uključivanjem novostečenih znanja u postojeću matricu znanja, uz svest o tome da MI tumačimo, dolazimo i do samospoznaje. Dakle, ne uzimamo stvari zdravi za gotovo, nego se bavimo i analizom naše uloge u usvajanju naučenog.
Ovaj put je svesna umna, meditativna vežba koncentracije, koja ne briše tragove ostale u podsvesti.
Ovozemaljskim rečnikom rečeno: kad nas nešto interesuje, mi se time intenzivno bavimo, proučavamo i pokušavamo da osvetlimo taj „problem“ sa što više strana. Kao kad hoćemo da naučimo neku novu veštinu. Stečena znanja integrišemo u korpus postojećih i, u idealnom slučaju sa svešću o tome da smo mi ti koji interpretiraju, nastavljamo da tumačimo svet iz verovatno nešto drugačije perspektive, da koristimo naučenu veštinu, i to zahvaljujući novostečenim znanjima. Sve se ovo dešava na razini svesnog i ostavlja utiske u podsvesti.
Ekskursić: Osim toga, do mirnog uma dolazi se i intuitivnom spoznajom, takoreći podsvesno, koristeći upravo te tragove, to jest utiske pređašnjih iskustava, kao objekte meditacije. Naše iskustvo se „kumulira u podsvesti“ i formira intuiciju. Iz nepoznatog mi razloga ljudi su skloni da mistifikuju istu, te da joj bez razloga dopisuju razna čarobna svojstva, kao da priroda već sama po sebi nije dovoljno zadivljujuća i neistražena.
intuicija je slična konceptu koji nazivamo „zdrav razum“. Evo dva primera kako intuitivna spoznanja, odnosno zdrav razum funkcionišu. Ako malo dete, koje je lava videlo u slikovnicama, crtanim filmovima i tv serijama, ugleda lavicu sa mladuncima, ono će joj potrčati u susret jer mu intuicija kaže da je to fina mama lavica koja se igra sa lavićima. Mi, odrasli koji smo vremenom sakupili drugačija iskustva i znanja, bi prvo potražili zaklon. Drugi primer: Kada na nebu ugledamo Danicu, Zornjaču, Večernjaču ili kako je već gde zovu, mi se oduševljavamo jer nam zdrav razum kaže da gledamo najsjajniju zvezdu na nebu. Međutim, u pitanju je planeta Venera.
Patanđali nam ovde kaže da svima nama – materijalistima i onima u potrazi za nekom vrstom duhovnosti – materijalni svet oko nas služi ne samo kao nepresušni izvor nemirnih tokova misli, nego i kao pouzdani alat za njihovo smirivanje. A zbog toga što verujemo u razlike među nama, um smiruje širok dijapazon vežbi, inspirisanih 1) verom, a ja bih ovde rekao poverenjem i predavanjem, zatim 2) hrabrost; zatim 3) upamćeno, odnosno sećanja i ono što smo naučili u prošlosti; 4) usredsređenost, kao i 5) mudrost odnosno uvid koju smo stekli proučavajući postojeća znanja.
Kojim god putem da krenemo (ili možda može i koji god put izabere nas), miran um je najdostižniji posvećenima. Od toga da li smo malo, srednje ili veoma posvećeni zavisi i koliko je put lak i koliko traje.
* „miran um“ i „miran tok misli“ koristim kao sinonime uprkos razlikama, a zbog lakšeg razumevanja.
