4.29 Ko ne čezne za dobrobitima usredređenosti i prihvati razliku, doseže visine večne vrline.
4.30 Tamo nestaju patnja i posledice postupaka.
4.31 Tu se otkriva svako neznanje i beskrajnom znanju malo šta ostaje nedostižno.
4.32 To znanje je kraj niza materijalnih promena jer im je svrha ispunjena.
4.33 Niza koji se razvija kroz vreme i vidljiv je poslije svake promene.
4.34 Sloboda se dostiže kada se priroda vrati u prvobitno stanje, bez svrhe i cilja, samo na sopstvenu suštinu potpuno čiste svesti.
Ovde je kraj.
Konačno, sloboda | 4.29 – 4.34 |
Za malobrojne među nama koji ne teže čak ni plodovima usredsređenosti dostižne su, kaže komšija Patanđali, visine večne moralnosti. E na tom mestu nestaju ne samo sve prepreke, nego više nema ni posledica koje nam prate postupke. U tom momentu nestaju nesavršenosti i sve što su pokrivale biva otkriveno.
To je taj prelomni trenutak od kojeg nam, zahvaljujući beskrajnom znanju koje nastupa, malo toga ostaje nedostižno. Na tom istom mestu je i kraj pojedinačnih promena, kao i njihovog niza, uslovljenih prolaznošću sveta oko nas. Ceo proces njihovog nestanka, jer im više ne pridajemo važnost, odnosno svrhu, naziva se oslobođenjem ili potpunom čistotom svesti.
