1.5 Pet je vrsta tokova misli, a mogu nam biti korisne i beskorisne.
1.6 To su: tačna znanja, pogrešna znanja, predstave, snovi i sećanja.
1.7 Tačna znanja stičemo direktnim iskustvom, ispravnim zaključivanjem i izučavanjem postojećih znanja.
1.8 Pogrešna znanja (zablude) nisu utemeljenja u stvarnosti.
1.9 Predstave su znanja bazirana samo na rečima, bez supstance.
1.10 Snovi su tokovi misli nastali u nesvesti.
1.11 Sećanja su iskustva ostala iz prošlih vremena.
Pet vrsta misli – Joga sutre 1.5 – 1.11
Nakon što nam je objasnio šta je joga, Patanđali nam u narednih sedam sutri objašnjava koje vrste misli postoje i grupiše ih u pet vrsta i to:
- tačna znanja,
- pogrešna znanja,
- predstave,
- snovi i
- sećanja.
Patandjali nam ni jednog trenutka ne kaže da su misli dobre ili loše. Tu crno-belu sliku, da nešto mora biti samo ovako ili onako već na početku ostavite po strani. Moj predlog vam je da Joga sutre uopšte ne tumačite u tom ili-ili maniru. Osim ako eksplicitno tako nije rečeno. Bolje vam je gledajte kako da umirite tok misli, pa da se fokusirate na iskaz i mućnete o tome šta je pisac ‘teo da kaže, odnosno kako ste vi to razumeli. Drugim rečima: kritički se osvrnite!
Patanđali nam u ovom delu prvo kaže da nam misli u načelu mogu biti i korisne i beskorisne, pa tek nakon toga predstavlja pet vrsta misli pojedinačno. Da ponovimo: misli per se nisu loše, niti Patanđali od nas traži da prestanemo da mislimo. Naprotiv! On nas upoznaje sa mislima! On nam olakšava posao njihovog smirivanja grupišući ih u pet vrsta i kaže nam da nam mogu biti korisne i beskorisne u procesu smirivanja tokova misli, odnosno u otklanjanju prepreka ka mirnom umu, a u zavisnosti od kontekst to jest situacije.
- Prva vrsta su tačna znanja. Tačna znanja se stiču na tri načina: direktnim iskustvom, ispravnim zaključivanjem i izučavanjem potvrđenih znanja. Ovde je zgodno podsetiti se da je, u vreme kada Patanđali skuplja i organizuje Joga sutre, korpus znanja dramatično manji nego danas. U to vreme nema atoma, molekula, gravitacije, periodnog sistema elemenata… Osim toga naravno da je religiozno obojen, te da uglavnom stoji u vezi sa religioznim tekstovima vremena i podneblja (Vede, Vedanta itd.) i analizom istih. Ipak određeni broj interpretacija i dalje insistira na tome da se jedina prava znanja nalaze upravo u Vedama.
- Druga grupa misli su pogrešna znanja. Ona nam daju pogrešnu sliku stvarnosti, jer u njoj nisu ni utemeljena. Drugim rečima: ne oslikavaju stvarnost takvom kakva ona zapravo jeste.
- Predstave, treća vrsta, su misli bazirane na rečima. One opisuju usvojene misli, ideje, koncepte koje pripisujemo određenom objektu, a ne samu stvarnost objekta. Možda bi ovde dobar primer bila izreka da je lepota u očima posmatrača. Da malo pojasnim: neko ko poznaje istoriju umetnosti će drugačije interpretirati radove Vinsenta van Goga, od onoga ko nikada nije čuo za njega. Međutim, činjenica da poznavalac ima drugačije predstave o tome što posmatra, sa sobom nužno ne nosi i razliku u intenzitetu doživljaja slike. Laik možda emotivnije i upečatljivije doživeti umetnički rad, nego li poznavalac.
- Snovi su misli nastale u nesvesnom stanju koje i nisu „prave“, aktivne, svesne misli kao kada smo budni. Ključna reč ovde je nidra koja se danas često prevodi kao jogijski san, odnosno jedna vrsta stanja polusna, koju bismo uz pomoć Laze Kostića mogli poetično nazvati među javom i med snom… takoreći trenutak svesne nesvesti, ako si smem dozvoliti jednu takvu misaonu gimnastiku.
- Sećanja, peta vrsta, su misli koje su nam ostale iz prošlosti.
