3.16 Tročlana vrhunska veština donosi uvid u prošlost i budućnost stvari.
3.17 Vrhunska veština otklanja zabunu nastalu poistovećivanjem stvari, reči i ideja, ukazuje na razlike i sličnosti među njima i vodi razumevanju svih oblika života.
3.18 Direktnim posmatranjem utisaka u podsvesti upoznajemo prethodne živote.
3.19 Tako razvijamo intuiciju u odnosnu na promišljanja drugih.
3.20 Međutim, ne upoznajemo njihove misli, one nam ostaju nedostupne.
3.21 Vrhunskom veštinom na oblik tela dolazi nam vidljivost ili nevidljivost u određenom svetlu.
3.22 Vrhunska veština posledica i postupaka, donosi predosećanja i predznanje o smrti.
3.23 … ljubaznosti, slične pokretače.
3.24 … snage, donosi nam slonovsku snagu.
3.25 … umnih aktivnosti donosi dubinsku, detaljnu i spoznaju udaljenog.
3.26 … poznavanja Sunca, donosi spoznaju drugih svetova.
3.27 … Meseca, donosi spoznaju zvezdanog rasporeda,
3.28 … i kretanju Severnjače.
3.29 … pupka, donosi spoznaju građe tela.
3.30 … usta i grla, kontrolu žeđi i gladi.
3.31 … donosi stabilnosti kornjačinog kanala (Kurma nadi).
3.32 … donosi mudrost spoznajom svetlosti u glavi.
3.33 … intuicije, donosi sveukupnu spoznaju.
3.34 … srca, spoznaju uma.
Vrhunska veština i šta nam ona donosi | 3.16 – 3.34 |
U ovom delu naš komšija Patanđali se trudi da nam pokaže sve dobrobiti praktikovanja poslednja tri jogijska aspekta: koncentracije, meditacije i usredsređenosti. Naravno sve u skladu sa u to vreme postojećim znanjima podneblja u kojem živi. Reč je o znanjima od pre oko 2000 godina – odnosno oko nulte godine – u kojem nauka, kakvom je danas poznajemo, ne postoji. U tom delu sveta se između ostalog veruje da je zemlja nastala žrtvenom eksplozijom pračoveka, da su kaste prirodan poredak stvari nastao iz njegove glavne, nogu, ruku i slične, iz današnje perspketive, besmislice. Naravno da se ne zna šta su atomi, molekuli, ćelije itd., a astronomija, fizika, hemija, biologija, medicina su možda, ako uopšte, u naznakama. Institucionalizovana religija je izvor celokupnog znanja
Sada, kada nam je otprilike jasno u kojoj je fazi razvoj čoveka i društva u kojem Patanđali radi i stvara, možemo da počnemo i sa tumačenjem dobrobiti koje nam donose poslednja tri aspekta jogijskog puta.
Za početak, ove Joga sutre kažu da nas vrhunska veština trijade uči da jasno razlikujemo prošlost, sadašnjost i budućnost kao i da razbijamo zabune izazvane izjednačavanjem reči, stvari i ideja. U prve dve sutre autor verovatno priča o osnovnim psihološkim procesima, o spoznaji sveta oko nas, tumačenju istog u nama i organizaciji utisaka.
Pored toga trijada nam omogućava i da raspoznamo glasove različitih oblika života (3.17). Ovde različiti preovodioci, veoma različito tumače šta je pisac hteo da kaže. Neki pričaju o životinjskom oglašavanju, neki ostavljaju otvoreno o čemu se radi, govoreći o „zvukovima raznih oblika života“. Meni je ova druga interpretacije bliža i ja je razumem kao različita trenutna životna stanja i osećanja, jer je to mnogo više u skladi sa prethodnim kao i sutrama koje dolaze nakon ove. Patanđali u ovom delu sve vreme priča o čoveku kao umnom biću i deluje mi manje logično da sada odjednom kreće o oglašavanju različitih životinja.
Naravno, sve to je itekako u skladu sa aktuelnim verovanjem podneblja koje veruje u reninkarnaciju, to jest transmigraciju. Sa tim u vezi autor nam kaže i da upoznajući sopstvenu podsvest upoznajemo ne samo sebe direktno nego i nas u prošlim životima. Za mene je ova ideja pitanje verovanja, i kao takva stvar ličnog izbora. Ja sam sklon da sve nadnaravne religijske narative razumevam na nivou simbola kazne i nagrade za društveno (ne)poželjno ponašanje.
Za razliku od toga, na nivou realnosti, mi smo itekako u stanju da upoznajući predstave o životu drugih ljudi upoznajemo i njihove stavove (3.19 – 3.20). Naravno samo ukoliko ih oni iznesu jer evo i posle oko 2000 godina od Patanđalijevog pisanija i dalje nismo u stanju – a verovatno nećemo ni biti – da drugima čitamo misli.
I oko sledeće sutre (3.21) se lome prevodilačka koplja jer je dosta teška za interpretaciju. U skladu sa mojim znanjima, mogućnostima i svetonazorima, moguće je da nas Patanđali ovde ili upućuje na veštine tadašnjih asketa i lutalica koji su koristili razne trikove i iluzije da zavaraju publiku, ili nam predstavlja jedan od bazičnih zakona fizike da je realnost oko nas zapravo igra refleksije svetlosti i da je to način na koji naše oči registruju svet oko nas.
U sledećoj sutri (3.22) Patandjali ponovo pominje ideju karme, akcije i posledice i tome dodaje tumačenje predznaka kao način na osnovu kojeg možemo predosetiti i samu smrt.
U narednih jedanaest sutri (3.23 – 3.34) autor izlistava koje nam sve dobrobiti vrhunska veština različitih aspekata života i sveta u nama i oko nas donosi. On nam ovde pokazuje kako su široke granice čoveka kao misaonog bića. Na talasu objašnjenja shvatamo da nas ljubaznost i slični osećaji osnažuju, kao i da stavljajuči snagu u fokus možemo dostići i snagu veliku poput slonovske. Pored toga učimo i kako da spoznamo dubinu i detalje ali i udaljene karakteristike objekta spoznaje. Da poznavanjem Sunca upoznajemo svet, poznavanjem Meseca raspored zvezda, a poznavanjem Severnjače i zvezdana kretanja.
Takođe, vrhunska veština poznavanja ljudskog pupka vodi nas spoznaji ostalih telesnih funkcija, a poznavanje grla kontroli gladi i žeđi. Važna dobrobit je i spoznaja da nam poznavanje kornjačastog kanala donosi stabilnost daha. Ovaj kornjačasti kanal je, bar tako kažu raniji komentatori, deo tela u predelu grudnog koša. U modernoj medicini ne postoji ovaj opis. Moguće je da Patanđali ovde govori o grudnom košu, kao celini koja kao kornjačin oklop štiti unutrašnje organe.
Osim toga, autor kaže i da svetlost u glavi, došla izučavanjem postojećih spisa i znanja, donosi perspektive najmudrijih među nama. Na ovaj način shvatamo i da nam učenje donosi nova iskustva koja tokom života organizujemo u intuiciju koja vodi sveukupnoj spoznaji. Ona nam daje perspektivu.
A možda najpoetičnije od svega, vrhunska veština nam omogućava i da upoznavajući slušajući srce upoznamo um.
