Kategorija: TEMELJI

Osam intelektualnih vrlina

Osam vrlina koje bi u kontekstu intelektualne rasprave trebalo da osnažujemo: 1) skromnost, 2) hrabrost, 3) saosećanje, 4) nezavisnost, 5) iskrenost, 6) upornost, 7) poverenje u razum i logiku i 8) pravednost.

Skromnost 

Svest o granicama sopstvenog znanja i prepoznavanje situacija u kojima nas egoizam vodi u samozavaravanje su zlata vredni. Hajde onda da pokušamo da primetimo svoju, a ne samo tuđu, pristrasnost, predrasude i ograničenja. Hajde da ne tvrdimo da znamo više od onoga što stvarno znamo. Hajde da ne zahtevamo pokornost, a da se pri tome ne odreknemo ispravnih, utemeljenih stavova. Neka bolji argument pobedi! Naučili smo nešto novo! Hajde da izbegavamo hvalisanje i aroganciju, ali da se držimo jasnih pozicija i uvida u logičke temelje (sopstvenih) stavova.

Hrabrost 

Hrabro i pravično suprotstavljanje idejama sa kojima se ne slažemo, bez obzira da li nas emotivno pogađaju ili su nam manje ili potpuno nebitne je pravi put. Ponekad, a i to je prečesto, se desi da apsurdne ili opasne ideje budu logički opravdane, pa da se na osnovu njih onda formiraju i stavovi. Tu stavovi možda u jednom trenutku izgledaju kao “istine”, međutim oni se kasnije mogu pokazati kao delimično ili potpuno pogrešni. Nikad nije dovoljno pasivno, nekritički i zdravo za gotovo, “prihvatiti” ono što smo “naučili”. Već u toku učenja treba negovati intelektualnu hrabrost i radoznalost. Neke naoko apsurdne ili opasne ideje možda ipak sadrže zrno istine, a neki opšteprihvaćeni stavovi unutar grupe mogu biti itekako pogrešni ili iskrivljeni. Hajde da ostanemo maksimalno moguće nezavisni u razmišljanju, iako su konformizam, slaganje i prilagođavanje zavodljivi i nije ih lako napustiti.

Razumevanje

Svesno stavljanje u položaj drugih nam pomaže da ih razumemo. Da li smo mi uopšte spremni da prevaziđemo egocentričnu tendenciju da “istinu” izjednačavamo sa sopstvenim stavom? To je veoma važno jer jedino tako možemo razumeti drugačije stavove i dati svrsishodne argumente. Ovde pomaže i da se setimo trenutaka kada smo bili u zabludi, iako nam to sigurno teško pada. Hajde da priznamo i sebi i drugima, da nam se tako nešto može itekako ponoviti. 

Nezavisnost 

Kritičko razmišljanje je samostalno i mi kontrolišemo proces. Zbog toga je važno da sopstvene stavove i vrednosti držimo pod kontrolom uz pomoć analize i vaganja na osnovu razuma i činjenica. Nezavisnost ne gubimo ako sumnjamo tamo gde je smisleno, verujemo gde je primereno i prilagođavamo se gde je razumno.

Iskrenost

Priznajmo otvoreno, na prvom mestu sebi, protivrečnosti i nelogičnosti u sopstvenom razmišljanju i ponašanju. Hajde da praktikujemo ono što pričamo. Ostanimo dosledni sebi, ali uz poštovanje intelektualnih normi i standarda. Drugim rečima, držimo se strogih kriterijuma i dokaza, ali zahtevajmo to i od drugih. 

Upornost 

Potragu za znanjem i istinama nastavljamo uprkos problemima, preprekama i frustracijama. Čvrsto se držimo racionalnih načela, uprkos iracionalnom protivljenju. Dugo i intenzivno se suočavajmo sa zbrkom i nerešenim pitanjima, a sve radi boljeg razumevanja problema.

Poverenje u razum i logiku

U dugoročnom je interesu svakog čoveka i celog čovečanstva da koristimo razum i razvijamo racionalno mišljenje na putu do zaključaka. Uz odgovarajuću motivaciju i obuku, svi smo mi u stanju da naučimo da samostalno i logično razmišljamo, zauzimamo objektivne stavove, donosimo razumne odluke i uverimo jedni druge razumom i racionalnim argumentima.

Pravednost

Jednak tretman za sve stavove, bez obzira na naša, ali i osećanja i interese naših prijatelja ili društvene grupe. Dakle, poželjno je da budemo dosledni u primeni intelektualnih normi, bez konstantnog gledanja na vlastitu ili grupnu korist.

Kako tragati za odgovorima

1. Formulišite sopstvene ciljeve, namere i potrebe. Redovno proveravajte formulacije.  Obratite pažnju na probleme koji bi mogli da iskrsnu i spreče vas na putu do ciljeva, u sprovođenju namera ili u zadovoljenju potreba.
2. Rešavajte probleme jedan po jedan. Jasno i precizno definišite svaki problem.
3. Upoznajte se sa suštinom problema. Sastavite listu aktivnosti koje vode rešenju problema. Napravite razliku između problema koje možete da rešite od onih koji su vam trenutno van domašaja. Ove druge ostavite po strani! Usmerite napore na rešive probleme.
4. Definišite informacije koje su vam potrebne za rešavanje i aktivno ih prikupljajte.
5. Pažljivo analizirajte i tumačite prikupljene informacije i izvodite smislene zaključke.
6. Istražujte sopstvene mogućnosti. Šta možete postići za kratko vreme, a za šta vam treba više vremena? Poštujte sopstvene granice, mogućnosti, vreme i novac.
7. Procenite moguće opcije i uporedite ih u odnosu na cilj i poziciju na kojoj ste trenutno.
8. Odaberite strategiju rešavanja problema i sledite je. Nekad je potrebna momentalna akcija, a nekad razmišljanje i čekanje.
9. Obratite pažnju na posledice svojih postupaka. Budite u toku. Budite spremni da kratkoročno prilagodite strategiju ako situacija to zahteva. Ostavite mogućnost i da je promenite, ako dođete do novih relevantnih informacija koje to zahtevaju.

Devet intelektualnih normi

Univerzalne intelektualne norme su standardi koje primenjujemo prilikom procene kvaliteta nekog mišljenja, ideje, problema, situacije itd.

VEOMA VAŽNO: mi ne procenjujemo ljude, odnosno da li je neko dobar čovek, nego kakvi su argumenti koje koristi! Ovo je jako važno da zapamtimo, jer ima puno dobrih ljudi koji imaju loše argumente i loših ljudi sa dobrim argumentima. Nas ovde interesuju samo argumenti.

Da bi smo mogli kritički razmišljati potrebno je da poznajemo i poštujemo intelektualne norme. Na taj način sebi i drugima olakšavamo proces učenja i neprekidno treniramo mišljenje, to jest “izoštravamo” um konstantnim preispitivanjem, zahtevajući objašnjenja. To pomalo liči na ono kada mala deca neprekidno ponovljaju pitanje: “A, što?”. Ja u ovom kontekstu koristim koncept negovanja početničkog uma, koji podrazumeva visok stepen radoznalosti koji postepeno, ali konstantno poboljšava način na koji razumemo svet oko nas. 

Fondacija za kritičko mišljenje trenutno preporučuje devet opštevažećih intelektualnih standarda i to:  1) jasnoća, 2) istinitost, 3) preciznost, 4) relevantnost, 5) dubina, 6) povezanost, 7) logika, 8) fokus i 9) pravičnost.

Jasnoća

Mogu li razumljivije da predstavim zamisao?
Mogu li da je iskažem drugim rečima?
Mogu li da je nacrtam, grafički prikažem?
Imam li neke primere?

Jasnoća je ključna! Ako formulacija nije jasna, ne možemo utvrditi ni koliko je naša tvrdnja tačna ili važna. U stvari, gotovo ništa ne možemo da zaključimo, jer sadržaj nije jasan.
Na primer, pitanje: “Šta bi se moglo poboljšati u sferi podučavanja joge?” je neprecizno i  nejasno. Odgovor bi trebalo da bude, ako je uopšte i moguć, veoma opširan i višeslojan. Da bi određenom problemu pristupili na odgovarajući način, potrebno ga je prvo razumeti.

Mnogo svrsishodnija formulacija bi bila: “Šta bi učitelji joge u Srbiji trebalo da učine kako bi budući instruktori i instruktorke, stekli znanja i veštine koje će im pomoći da uspešno prevazilaze probleme u karijeri i svakodnevnom životu?”

Istinitost

Da li je zaista tako kako tvrdimo da jeste?
Gde i kako se to može proveriti?
Kako da saznamo da li je nešto istinito?

Jedan iskaz, ideja, ili misao mogu biti jasni, ali neistiniti, odnosno netačni. Primer: “Jogu vežbaju samo gipke mlade žene!”.

Preciznost

Mogu li jasnije i specifičnije da objasnim?
Mogu li da dam još korisnih detalja i osobina?
Mogu li da se izrazim još preciznije? 

Izjava može biti i jasna i tačna, ali neprecizna. Primer “Jelena je previše mršava / debela”. Mi ovde sudimo na osnovu prećutno nametnutih medijskih, estetskih standarda. Pri tome ne znamo koliko Jelena ima kilograma, niti koliko je visoka. Ima li 40 kg na 180cm sa sve odelom ili 120kg na 160cm u gaćama?

Relevantnost

Kakve veze naše izjave imaju sa temom koja je u fokusu?
Da li uopšte nudimo rešenje postojećeg problema?
Koliko doprinosimo rešenju i vodi li nas to napred? 

Jedna izjava može biti jasna, istinita i precizna, ali potpuno nebitna za pitanje i kontekst. Na primer: “Učenici misle da se količina uloženog napora tokom kursa za instruktore joge neminovno pozitivno odražava na kvalitet njihovog podučavanja”. Međutim, uloženi napor nije mera kvaliteta znanja i može biti potpuno nebitan za određivanje instruktorskih kvaliteta.

Dubina

Da li naš odgovor pokriva kompleksnije aspekte problema?
Šta nam i kako otežava ili olakšava rešenje?
Da li smo pomenuli ključne faktore?
Šta smatramo najvećom preprekom do nalaženja rešenja?
Ima li drugih, manje bitnih prepreka i koje su?
Kako tretiramo povezane probleme ili grupe problema? 

Jedna izjava može biti jasna, tačna, precizna i relevantna, ali površna. Primer efektivne i prijemčive, ali površne izjave je: “Reci NE!”, koja se ponekad koristi kako bi se skrenula pažnja jogijske javnosti na seksualno uznemiravanje polaznica od strane instruktora, takozvanih gurua. Ova izjava je jasna, tačna, precizna i relevantna i namera joj je da istakne ozbiljan problem, onome ko je sa problemom upoznat ili je deo jogijske scene. To joj i jeste namena i namera. Međutim, neupućenom posmatraču sa strane nije jasno da je u pitanju veoma kompleksan problem zloupotrebe autoriteta. Drugim rečima, na nivou same izjave, bez dubljih informacija o čemu je zapravo reč, izjava nema gotovo nikakvo značenje. Zašto NE? Kome NE? Zbog čega NE? ostaju pitanja bez odgovora i ostavljaju izjavu na površini. Na istom primeru, ali u drugom smeru, još je opasnija bagatelizacija jednog tako ozbiljnog problema izjavama: “Znate, kakve su žene!” 

Povezanost

Da li i kako uključujemo suprotne stavove?
Može li se problemu prići i iz drugih uglova?
Kako bi pitanje glasilo iz jedne, a kako iz druge perspektive?
Da li nam je potreban drugačiji, novi pristup problemu?

Argumentacija može biti jasna, istinita, precizna, relevantna i diferencirana (odnosno dubinski sagledana), ali istovremeno može biti i nepovezana. Na primer: problemu čakri se može prići, između ostalih, iz sekularne, ali i iz spiritualne perspektive. Obe perspektive mogu imati dubinu, ali ako se ograničavaju samo na uvide i spoznaje iz sopstvenog ugla, rasprava o čakrama, a tako i sam pojam, ostaje nedovoljno osvetljen.
Ne, ja lično ne zastupam mišljenje da čakre postoje, ali se zalažem za to da se i spiritualnoj, odnosno perspektivi suptilne anatomije omogući prostor za valjanu argumentaciju i odbranu iznetih tvrdnji.

Logika

Da li naš iskaz ima smisla?
Da li je iskaz smislen i u celosti, ili su smisleni samo neki delovi?
Šta sledi iz zaključka i na koji način?
Postoji li niz koji povezuje početak i kraj – pitanje i zaključak?
Da li su nam izjave razumljive, jasne, utemeljene i potkrepljene dokazima?
Ako smo prvo zaključili jedno, pa onda drugo, može li oboje biti istinito?

Svaki put kada razmišljamo i objašnjavamo, odnosno argumentujemo, mi ređamo misli po nekakvom redosledu. Ako nam se misli u redosledu međusobno podržavaju i smisleno su povezane, reč je o “logičkom” razmišljanju. Ako se međusobno ne podupiru, odnosno protivurečne su i jedna drugu obesmišljavaju, onda je to “nelogično”. 

Fokus 

Da li se bavimo najvažnijim problemom?
Da li nam je centralna ideja sve vreme u fokusu?
Šta je ključno?
Koji su glavni iskazi i faktori?

Nadugo i naširoko nije nužno i bolje. Konstantno proveravanje da li nam je problem u fokusu može biti od pomoći. Zapitajte se redovno da li ste odlutali.

Pravičnost 

Da li postoji (skriveni) lični interes?
Da li uvažavamo i cenimo stavove drugih?
Da li se drugačije misleće konstruktivno i blagonaklono uvažavaju?

Ja konkretno ne slovim za spektakularno tolerantnu i blagonaklonu osobu kada je spiritualna perspektiva u pitanju, ali smatram da umem da saslušam i prihvatim dobar argument. Maksimalno se trudim da lične karakteristike “oponenta” u diskusiji zanemarim, ali mi to ne polazi uvek za rukom. Međutim istina je i da mi jednostavno volimo da lažemo sebe.

Poštovanje ovih intelektualnih standarda je bitno lakše ako uz to negujemo i intelektualne vrline. One su tema slećeg teksta.

Osam elemenata mišljenja 

Model koji ovde koristim, preporučen od strane Fondacije za kritičko mišljenje, deli mišljenje na osam sastavnih elemenata:

• problem, odnosno tema ili pitanje koje nas muči,
• namera koja nas vodi, odnosno svrha i cilj, šta mi to hoćemo,
• informacije koje su nam dostupne i koje koristimo,
• tumačenje dostupnih informacija koje koristimo,
• koncepti, odnosno ključni pojmovi i ideje kojima baratamo,
• pretpostavke od kojih polazimo – ono što smatramo sigurnim, datim,
• uticaji i posledice koje naš rad može imati na dalji razvoj, i
• stavovi, odnosno ono na šta se pozivamo, ugao na kojem temeljimo mišljenje.

Ovih osam elemenata nisam poređao po nekakavom nepromenjivom rasporedu i, što se mene tiče, možete ih tumbati kako je vama lakše. Ja sam odlučio da počnem od problema, odnosno pitanja koje nas muči jer nas to uglavnom i pokreće na akciju. 

Problem/Pitanje/Tema 

Dobar deo našeg svakodnevnog promišljanja je rešavanje problema ili traženje odgovora na pitanje ili temu koja nas trenutno (a možda i duže vreme) intrigira. Zbog toga, ne bi bilo loše da se zapitamo: Čime se ja ovde zapravo bavim? Šta me interesuje i pokreće? O čemu je reč? O čemu razmišljam/raspravljam? Koji problem hoću da rešim? Da li je jasno i precizno formulisano? U slučaju da se bavimo temom koju je neko drugi obradio, npr. čitamo neki tekst, dobro je da promislimo o tome da li je autor/ka jasna i koncizna, da li shvata kompleksnost teme?

Da bismo u ovoj fazi bili što svrsishodniji, trebalo bi da…

• … jasno i precizno formulišimo pitanje; 
• … definišemo šta nas tačno interesuje, šta hoćemo da rešimo;
• … problemu priđemo iz različitih uglova, kako bismo shvatili njegovu važnost i obim;
• … jednom kada ga formulišemo, pokušamo da ga raščlanimo na manje obimna pitanja.
• … utvrdimo postoji li samo jedan odgovor, ili je moguće više njih.  

( → Zadatak: Posetite našu internet stranicu minimalyoga.net i pronađite tekst “Naučni metod i kurs za instruktore joge – Jelena kao jogina, istraživačica, naučnica”. U tom tekstu smo dobro objasnili kako funkcioniše imenovanje problema, interesa, pitanja)

Namera, odnosno cilj

Osim problema, svakom promišljanju takođe prethodi određena namera, svrha, cilj, odnosno motiv. Nekada nam se desi, da nam se cilj iskristališe tokom procesa, a nekad tek kad smo pronašli odgovor. Zbog toga, pitanja koja bi sebi trebalo iznova da postavljamo su: šta želim da postignem? Koji mi je (glavni) cilj? Koja mi je namera? U slučaju da je u pitanju čitanje drugih, logično je da se zapitamo koja mu/joj je namera? Da li je ona jasno iskazana ili je skrivena? Da li je svrha opravdana i smislena?

Da bi nam namera bila što jasnija, trebalo bi da…

• … odvojmo vreme da je precizno formulišemo, a možda i više njih.
• … razjasnimo, najpre sebi, finese i razlike između sličnih namera, ako ih je više.
• … usput proveravamo da li smo skrenuli s puta, odustali od namere, ili je promenili.
• … se fokusiramo na bitne i ostvarive ciljeve. 

( → Zadatak: Definišite najjasnije i najpreciznije moguće neki cilj. Na primer: “Hoću da završim napredni kurs za instruktora/ku joge!” ili “Hoću da naučim asanu X!” Pokušajte da (sebi) odgovorite zašto to želite, ili zašto ste to želeli pa uradili, ako ste to uradili. Kada ste definisali za sebe vreme je da formulišite odgovor tako kao da hoćete drugima da objasnite šta vam je cilj i zašto. Kada ste i sa tim gotovi pokušajte da uporedite objašnjenje sebi i drugima? Da li vaša namera zvuči isto ili drugačije kada se obraćate sebi i drugima?) 

Informacije

Svako naše promišljanje, bez izuzetka, bazira se na informacijama, odnosno podacima, to jest iskustvu koje imamo. Zbog toga je veoma važno da se pozabavimo sledećim pitanjima: na šta se oslanjam? Na kojim saznanjima i informacijama se bazira to što mislim? Koja lična iskustva to podržavaju, a koja ne? Koji podaci mi nedostaju do odgovora na pitanje?  Ako su u pitanju radovi drugih onda se zapitajte: jesu li jasno naveli bitne činjenice, iskustva i informacije? Da li su im izjave precizne i proverljive?

Kada su informacije u pitanju…

• … trudite se da iznosite samo tvrdnje koje možete potkrepiti podacima. “Moj joga guru kaže da…” – nije nužno relevantan, a često ni istinit podatak. Ako smatrate da će takva informacija ipak doprineti kvalitetu rasprave i dodatno razjasniti problem… samo napred, iznesite ga, ali dajte i kontekst: kažite da je u pitanju mišljenje jednog gurua, a ne podaci zasnovani na istraživanjima.
• … konsultujte izvore koji podržavaju vašu tvrdnju, ali i one koji je osporavaju. Ja često upadnem u zamku da jurim za izvorima koji opovrgavaju moje tvrdnje. Ne radite to sebi! Bez veze se mučite! Da, moguće je da je vaša tvrdnja tačna! Slično važi i za one koji samo jurcaju za potvrdom, umesto da prihvate da su pogrešili.
• … proverite da li su informacije koje imate, kao i one koje širite dalje jasne, proverljive i relevantne.
• … trenutak u kojem shvatate da vaša ideja nije tačna, je podjednako dragocen kao i onaj u kojem ste je potvrdili. U oba slučaja ste saznali nešto novo i možete da potvrdite ili promenite mišljenje na osnovu činjenica do kojih ste došli istraživanjem. Ima li šta lepše od toga da “priznate” sebi da niste u pravu i promenite mišljenje?
  

  Tumačenja 

Pomenuo sam već da se naše promišljanje bazira na informacijama, odnosno podacima koje imamo. Kada tumačimo informacije ne bi bilo loše da se zapitamo: kako sam došao/la baš do ovog zaključka? Koliko su podaci značajni za zaključak? Da li bi podatke mogli tumačiti i na druge načine? Da ponovim primer od ranije: “Moj učitelj joge kaže, da…” – ako mene pitate – nikad nije dovoljno relevantan podatak za donošenje smislenih zaključaka. Ako čitamo interpretacije drugih autora, ne bi bilo loše da se zapitamo da li im je argumentacija racionalna i da li jasno pokazuje kako su stigli do zaključka? To važi i za nas: kako smo nešto zaključili?; Da li i koliko nam interpretacija podržava zaključak?; Može li se veza između podataka i razultata objasniti drugačije?; Koliko moja namera utiče na tumačenje?

Evo jedan primer pogrešnog, gotovo besmislenog, tumačenja podataka: “Moja učiteljica joge ima snažne i velike šake. Njen stoj na glavi je stabilan i traje dugo. Osobe sa malim, slabijim šakama su nestabilne i kratkoročne u stoju na glavi.” Ova interpretacija je neadekvatna jer između veličine i snage šaka i kvaliteta stoja na glavi ne postoji korelacija. Drugi faktori su relevantni. 

Da bismo izbegli ovakve kardinalne greške ne bi bilo loše da…

• … donosimo zaključke samo ako su rezultati nedvosmisleni.
• … proverimo da li su pojedinačni zaključci međusobno isključivi.
• … povežemo zaključke sa pretpostavkom od koje smo pošli.

Koncepti/Pojmovi 

Svako naše mišljenje, apsolutno bez izuzetka, iskazujemo korišćenjem različitih pojmova, ideja, teorija, principa, modela….
Evo jedan jogijski primer: pre nego što počnemo da se bavimo asanama i sekvencama, trebalo bi da definišemo šta podrazumevamo pod pojmovima koje koristimo. Ako se složimo da je Pozdrav Suncu sekvenca, odnosno niz asana, važno je da definišemo i šta podrazumevamo pod pojmom “asana”. Sve to radimo kako bismo i mi i naši sagovornici znali o čemu govorimo, da ne bi bilo “ko u klin, ko u ploču”.
Kad je korišćenje pojmova u pitanju, važno je da prvo odgovorimo na pitanja: šta nam je u fokusu?; Da li se bavimo jednom idejom, odnosno jednim pojmom ili je potrebno definisati više njih?; Da li je definisanje dodatnih pojmova ključno za razumevanje glavne ideje?; Da li pojmove umem detaljno da objasnim?; Isto važi i kada analiziramo druge: da li precizno i temeljno objašnjavaju koncepte, ključne pojmove i centralne ideje?; Da li su pojmovi koje koriste uopšte primenjivi u datom kontekstu?

Zbog svega toga…

• … navedite ključne pojmove koje koristite i objasnite ih detaljno. I sebi i drugima.
• … ne zaboravite da pomenete i drugačije definicije pojmova koje koristite, ako postoje i ako su relevantne za diskusiju.
• … upotrebljavajte pojmove pažljivo i precizno sve vreme.

Evo jedan primer: ako u razgovoru sa osobom koja praktikuje či-gong, a pre toga se nije sretala sa jogom, pomenemo koncepte prana i pranajama, ne objašnjavajući o čemu se radi, ona će nas gledati belo, jer ne razume o čemu je reč. Isto važi i ako ta osoba priča sa nekim iz sveta joge i pominje koncept či. Ukoliko se do tog trenutka ja kao jogi nisam susreo sa konceptom či, ja neće imati pojma o čemu je reč. Čak i ako dve osobe iz sveta joge različito izvode asane ili sekvence, teško će se razumeti. Za neke je joga trosatno sedenje u meditaciji, za druge fizička vežba. Zbog svega ovoga, izuzetno je važno da pronađemo i koristimo zajednički jezik.

Pretpostavke 

Početak gotovo svakog promišljanja je pretpostavka. Zbog toga je veoma važno da odredimo koje su nam pretpostavke relevante za raspravu, kao i koje od njih smatramo tačnim?; Zašto ih smatramo tačnim?; Podrazumevamo li neke stvari, iako ih nismo proverili?; Da li su naše pretpostavke relevantne za diskusiju?

Kako bismo i ovaj deo uradili kako valja, trebalo bi da… 

• … objasnimo pretpostavke i sebi i drugima. 
• … odlučimo da li su i zašto prihvatljive i opravdane. 
• … osvestimo da li pretpostavke utiču na naše pozicije, ili proizilaze iz njih.

Primer jedne pogrešne pretpostavke: “Moj guru je jedini koji zna kako se ispravno izvodi Pozdrav Suncu, jer ga je tako naučio njegov guru. Kada ispratite liniju prenosa sa jednog na drugog, shvatićete da je moj guru direktno povezan sa Patanđalijem, koji je zapravo i osmislio Pozdrav Suncu.”

Uticaj i posledice

Mišljenje nas uglavnom vodi do nekog zaključka, odnosno odgovora na pitanja koja smo (sebi) postavili. Ti odgovori do kojih smo eventualno došli imaju posledice, odnosno utiču na dalje razmišljanje. Ukoliko je to novo saznanje revolucionarno, može se desiti da su mu i posledice veoma uticajne. Ozbiljni primeri radikalnih zaokreta u mišljenju, kojima je ipak trebalo vremena da se probiju, su npr. promena geocentrične u heliocentričnu sliku sveta, teorija evolucije, feminističke teorije… Kada razmišljamo o uticaju i posledicama koje bi naše ideje mogle imati na svet, nije zgoreg da već unapred malo razmislimo šta bi moglo da se desi ako bi drugi prihvatili naše stavove? Kuda bi ti naši stavovi mogli da vode? Da li otvoreno govorimo o posledicama ili ih krijemo?

Zbog uticaja i posledica ne bi bilo loše da…

• … ispratimo i željene i neželjene posledice naših promišljanja.
• … osvestimo i negativne i pozitivne strane moguće promene.
• … razmotrimo i izložimo sve posledice, a ne samo one koje nam odgovaraju.

Knjiga “Telo joge” Marka Singltona je odličan primer dobrog istraživanja, koje nam je pokazalo da sekvenca Pozdrav Suncu nije stara nekoliko hiljada, već u najboljem slučaju stotinak godina. Njegovo istraživanje je uticajno jer je za posledicu ostavilo promenu načina na koji se sekvenca danas podučava i šta različiti “gurui” prodaju kao svoje delo, a šta ne. 

Stav, ugao, perspektiva 

Svi mi, često nesvesno, nastupamo iz određenog ugla, referentnog okvira, perspektive, stava. Za razvoj kritičkog načina razmišljanja je važno da stavove koje imamo i osvestimo. 
Hajde da se zapitamo: iz koje perspektive ja pristupam problemu, odnosno temi?; Da li mogu da promenim stav?; Da li bi trebalo da uzmem u obzir i druge prespektive?; Da li autor kojeg čitam/sagovornik ima drugačiji ugao?; Da li uvažava/m drugačije argumente?; Uzima/m li u obzir kritike iz drugih relevantnih perspektiva? Moralna načela su zgodan primer za ukorenjene, opšteprihvaćene stavove.

Kod stavova je zgodno da…

• … definišemo sopstvene.
• … razmislimo o drugačijim uglovima, njihovim prednostima i slabostima.
• … pokušamo da sve uglove vrednujemo podjednako fer i pošteno.

Dobar primer za postojeći stav iz kojeg bi neko mogao da nastupa je “Joga nije sport!” ili “Joga nije religija!”, odatle bi se mogla razviti diskusija na pitanje: “Šta je uopšte joga?”

Svih osam elemenata bi trebalo da koristimo u skladu sa postojećim intelektualnim standardima. Njima se bavimo u sledećem poglavlju. A kako je repeticija majka učenja, pre nego što pređemo na standarde, evo još jednom kratak pregled svih osam elemenata mišljenja:

• Problem je ono šta nas muči, pitanje na koje tražimo odgovor. 
• Namera je ono što nas pokreće, zbog čega tražimo odgovor.
• Informacije su podaci kojima raspolažemo, izvori iz kojih crpimo odgovor.
• Tumačenje je način na koji podatke interpretiramo, šta i kako smo razumeli
• Koncepti su pojmovi, reči, definicije koje koristimo kada komuniciramo.
• Pretpostavke su polazne tačke, nešto što bi smo želeli da je ovakvo ili onakvo.
• Uticaji i posledice su mogući ishodi naših odgovora, da li i šta se menja.
• Stanovišta su naša mišljenja, stavovi od kojih polazimo, šta smatramo datim.

Čemu služi ovaj tekst?  

Tekst pred vama sam namenio joginama i jogijima koji podučavaju i u potrazi su za novim znanjima. Glavna tema brošure je kritičko mišljenje (KM) i alati potrebni za njegov razvoj. Ideja vodilja mi je bila da vam tekst služi kao ispomoć kod osmišljavanja časova i kurseva, čitanja, analize i pisanja tekstova, itd. Osim toga vodič može da posluži i kod produbljivanja postojećih i sticanja novih znanja.

Preporuke se oslanjaju na literaturu Fondacije za kritičko mišljenje i primenjive su na različite oblasti, a ne samo na jogu, jer kritičko mišljenje generalno doprinosi jasnijem razumevanju, nezavisno od oblasti na koju se primenjuje. KM podstiče na preispitivanje postojećih tvrdnji, zaključaka i stavova. Ono zahteva jasno, tačno, precizno i relevantno izražavanje, ali i dubinsko istraživanje, kao i logičan i fer pristup određenom problemu.

Glavna poruka glasi: kritički se odnosimo ne samo prema čitanju i pisanju, nego i u razgovoru sa drugima, kao i ne samo kada slušamo, nego i kada govorimo. Sve to takođe radimo bez obzira da li se bavimo jogom, naukom, umetnošću… Da, zvuči teško, ali zapravo i nije! Tekst je definitivno koristan dodatak stručnoj literaturi, a moj predlog je da ga pročitate uvek pre nego što počnete da se studiozno bavite nekom temom koja vas zanima. Neke osnovne principe možete primeniti i u svakodnevnom životu.

Da ne bude zabune, kada kažem kritičko mišljenje ili razmišljanje mislim na jedno te isto, ako drugačije nisam eksplicitno naznačio.

Ma kakvo bre kritičko mišljenje?! 

Razmišljanje je deo ljudske prirode, naša evolutivna “prednost” u odnosu na druga živa bića. Međutim, ako ne naučimo kako da razmišljamo pa nam mišljenje ostane jednostrano, pogrešno, nepovezano, nelogično i puno predrasuda, moglo bi i prestati da bude “prednost”. Kvalitet načina na koji razmišljamo izvesno određuje način kako delamo, stvaramo, pravimo, gradimo… Na koncu, to nam određuje i kvalitet života. 

Kritičko mišljenje (KM) je poseban način razmišljanja, primenjiv na različite oblasti, teme i probleme. Razvojem veštine kritičkog ramišljanja, mi zapravo učimo da…

… postavljamo pitanja koja su bitna za raspravu;
… jasno i precizno formulišemo ono što mislimo;
… pronađemo bitne informacije, odvojimo ih od nebitnih i ispravno tumačimo;
… donosimo logične zaključke i predlažemo razumna rešenja problema;
… merimo realnost objektivnim kriterijumima;
… budemo otvoreni prema drugačijim pretpostavkama i načinima razmišljanja;
… komuniciramo sa ciljem rešavanja problema.

Ukratko:

Kritičko mišljenje je samostalan, posvećen i za ispravke i promene otvoren način razmišljanja, koji zahteva da se držimo važećih intelektualnih kriterijuma. U idealnom slučaju KM vodi efikasnijoj komunikaciji, rešavanju postojećih problema, ali i neprekidnoj borbi sa ličnim i grupnim egoizmom.

Da počnemo od egoizma.

Egocentrično mišljenje

Ovde “napadamo” problem egocentričnog razmišljanja. Uzrok egoizmu u mišljenju je nedovoljno poštovanje prava, potreba i stanovišta drugih ljudi, a da pri tome i ne poznajemo sopstvene granice. To je verovatno tako jer nam je lakše da živimo sa netačnim ali umirujućim osećajem da razumemo svet oko sebe, da su naše ideje i ideje onih koji su nam bliski sjajne, makar one bile i netačne. Drugim rečima, mi često koristimo unutrašnje (psihičke, a ne intelektualne i intersubjektivne) norme i standarde kada nešto prihvatamo ili odbacujemo. To nije nužno loše, ali je u suštini reč o ličnom osećaju koji ne mora biti ni tačan ni utemeljen u realnosti. Za razvoj kritičkog razmišljanja je važno da budemo svesni šta je u pitanju, te da sebi i drugima “priznamo” o čemu je reč.

→ Zadatak: Razmislite o tome da li vam se ideje sviđaju zbog ljudi koji ih zastupaju, ili vam se ljudi sviđaju zbog ideja?

Egocentričnost ličnog mišljenja se osvešćuje vežbom, odnosno suočavanjem sa sobom i sebičnošću ličnih pretpostavki. Da, zvuči dramatično, ali zapravo uopšte nije teško. Suočavanje sa sobom podrazumeva svest o tome…

… kako smo došli do informacija,
… gde smo te informacije pronašli,
… ko je autor/ka i odakle one njemu ili njoj,
… šta hoće/mo time da postigne/mo,
… šta i kako smo razumeli,
… kako informacije tumačimo,
… kako ih koristimo, odnosno plasiramo i širimo dalje, itd.

Pet je najčešćih tipova egocentričnog razmišljanja i ovde sam ih, radi lakšeg razumevanjam, a u skladu sa namenom ove brošure, predstavio uz pomoć izjavnih rečenica sa primerima iz jogijskog života.

• Istina je, jer JA tako MISLIM! – osnovna lična egocentričnost na osnovu koje pretpostavljamo da je ono u šta mi verujemo tačno, iako to nikada nismo zaista preispitali. Primeri: Ja najbolje od svih vežbam jogu!; Moja Bakasana je najlepša! 

• Istina je, jer MI tako MISLIMO! – grupna egocentričnost, na osnovu koje polazimo od toga da su stanovišta naše grupe ispravna. Primeri: Joga je sekta!; Joga je super!; Naš Guruđi je uvek u pravu! 

• Istina je, jer JA u to VERUJEM! – usvojeno, poželjno mišljenje zbog kojeg ispravnim smatramo ono što nama odgovara, što podržava naša uverenja, ne zahteva značajnu promenu, a i ne zahteva da priznamo grešku.  Primer: Joga je bolja od pilatesa!; Čakre su energetski centri!; Ljudi vibriraju na različitim frekvencijama!

• Istina je, jer je tako OD DAVNINA! – opravdavanje pomoću tradicionalnih uverenja, iako zapravo nemamo pojma koliko su ona utemeljena u realnosti. Primeri: Joga je stara deset hiljada godina!; Bog je stvorio svet za šest dana!; Moj guru zna najstariju, autentičnu i jedinu ispravnu sekvencu.; Srbi su najstariji, nebeski narod!

• Istina je, jer je meni KORISNO! – prirodna, urođena sebičnost. Držimo se stavova koji zadovoljavaju naše potrebe. Nema veze što za to nema razumnog opravdanja.  Primer: Joga leči sve!; “Otvaranje” grudi deluje na srčanu čakru i zbog toga više volimo ljude oko sebe! 

Protiv ovoga bi trebalo da se borimo. Ali to nije lako. Kako bismo u ovoj borbi bili što efektivniji u sledećem tekstu ću predstaviti osam elemenata mišljenja. Jer, kao što smo već rekli, razmišljanje jeste neodvojivi deo naše prirode i kvalitet načina na koji mislimo određuje kvalitet naših dela, a time i ukupni kvalitet života.

Odgovor na pitanje šta je joga je i lako i teško pronaći. Lako je kada odlučiš da se držiš činjenica, odnosno kada odustaneš od mistifikacija i suvišnih narativa. Teško je kada kreneš u potragu i shvatiš da je danas dostupno toliko, najblaže rečeno, neproverenih  informacija, da ti je potrebno više vremena za probrati šta ćeš čitati, nego da se stvarno posvetiš temi. E, to je već ozbiljan problem.

 

Šta je minimalizam je još jedno u nizu pitanja na koje postoje brojni odgovori. Ovo su neki:

• minimalizam je umetnički stil i u lepim i primenjenim umetnostima, uključujući i muziku i arhitekturu;
• minimalizam je praktična filozfija, odnosno način života koji se drugačije naziva jednostavnim životom, odnosno na engleskom simple living;
• minimalizam je teorija tehničkih, kompjuterskih komunikacija odnosno način komuniciranja koji u fokus stavlja jasne i kratke instrukcije i dokumentovanje istih sa ciljem da se uspešno na najjednostavniji i najefikasniji način izvrši zadatak.

Sredinom 2015 pojavio se u nemačkom naučnom časopisu „Publizistik“ esej pod naslovom „Der mediatisierte Lebenswandel. Permanently online, permanently connected“. Koga zanima, a razume nemački, može ceo esej kupiti ovde.
Vredi svaku paru. Da ne bude zabune, odmah da kažem, odnosno ponovim, nije u pitanju peer-reviewed članak nego esej nastao u kooperaciji profesora Forderera, koji je nosilac projekta, i dvadesetak istraživača i naučnika različitih instituta za komunikologiju širom Nemačke. Zajedničko im je da svi istražuju u oblasti komunikacije i medija, te da su uglavnom fokusirani na sociologiju. Cilj im je bio da ukažu na probleme sa kojima se sreću i sretaće se oni koji žele da istražuju u ovoj i srodnim oblastima. Esej su koristili kao formu jer dozvoljava više slobode. Iz tog razloga su ponegde namerno i preterivali ne bi li na taj način dodatno naglasili ono o čemu pišu.