1.41 Miran tok misli čist je kao kristal i jasno pokazuje povezanosti i odvojenosti posmatrača, posmatranja i posmatranog.
1.42 Predstave – bazirane samo na rečima – uznemiruju ga i zamućuju mu čistoću.
1.43 Kada prestanu sećanja i um je slobodan od predstava, spoznaje se suština posmatranog.
1.44 Tako se osvešćuju finese i nijanse misaone i intuitivne spoznaje.
1.45 Što je um slobodniji od predznanja, objekat spoznaje je jasniji.
1.46 Ipak, i ovakve spoznaje ostavljaju tragove.
1.47 Jedino jasna, suštinska spoznaja vodi spokoju.
1.48 Ona donosi istinsku mudrost.
1.49 Ona je drugačija od znanja stečenih proučavanjem i zaključivanjem.
1.50 Istinska mudrost nadjačava druge spoznaje.
1.51 Kada je i ona smirena, nastaje usredsređenost koja ne ostavlja tragove.
Tako se završava prvo poglavlje zbirke Joga sutre, koju je sastavio Patandjali
Miran um i usredsređenost | 1.41 – 1.51 |
Ovde je korisno da se podsetimo sutre 1.32 koja kaže da je fokus kritičan za otklanjanja prepreka.
Kada je miran, tok misli postaje proziran i čist kao dragi kamen, kaže poetično naš komšija Patanđali i dodaje da se u njemu tada jasno ogleda celo okruženje: posmatrač, posmatranje i posmatrano. Drugim rečima, kada smirimo um, u stanju smo da jasno sagledamo razliku između nas koji spoznajemo, procesa spoznaje i onoga što spoznajemo. Ne identifikujemo se ni sa sa sobom kao misliocima, ni sa procesom, a vala ni sa objektom koji posmatramo.
Predstave, koncepti i konstrukti koje smo stekli kroz život i iskustva koja smo imali su tu i naravno da konstantno uznemiravaju tok misli. Isto važi i za sećanja. Tek kada sve to osvestimo u stanju smo ne samo da uvidimo sopstvenu suštinu i istinu, nego i suštinu objekata kojima se bavimo, o kojima meditiramo.
Patanđali pravi razliku između svesne, umne i podsvesne to jest intuitivne spoznaje. Ova razlika je već najavljenja u sutrama 1.17 i 1.18. Za obe spoznaje važi: što nam je spoznaja finija, detaljnija, što bolje upoznamo karakteristike objekta kojim se bavimo, to će objekat biti slobodniji od našeg učitavanja i projektovanja osobina. To takođe znači da postojeća iskustva nije moguće jednostavno izbrisati u doživljaju sveta oko nas, ali ih možemo osvestiti i tako eventualno pojmiti u kojoj meri ona iskrivljuju „pravu“ sliku sveta. Setite se ponovo priče o zvezdi Danici, koja zapravo i nije zvezda, nego planeta. Sa tim u vezi već i sama svest o tome da svet posmatramo kroz naočare sopstvenog iskustva nam dodatno smiruje um, naravno tek kada toga postanemo svesni.
Međutim, i umna i intuitivna spoznaja ostavljaju tragove u podsvesti. Razlika je u tome što nam intuitivna dolazi brže i deluje istinitije jer je u skladu sa starim iskustvima, pa novo prepakuje, integriše i interpretira na osnovu postojećeg matriksa pohranjenog u podsvesti. Naši neuroni prosto brže reaguju na već usvojene nadražaje. Kao kad brzo izmaknete ruku od izvora toplote.
Kada sve to osvestimo i time naravno dodatno smirimo tok misli, odnosno um, dolazimo do, kaže Patanđali, istinske mudrosti koja je navodno drugačija i od znanja stečenih umnim proučavanjem i zaključivanjem i od intuitivne spoznaje. Takva mudrost obuhvata sva znanja i sve spoznaje, i umne i intuitivne, a kada se i ona umiri, onda je sve mirno. To se onda zove usredsređenost, to jest potpuna spoznaja, prosvetljenje, samorealizacija… koja ne ostavlja nikakve tragove u podsvesti.
Tako se završava prvo poglavlje zbirke Joga sutre, koju je sastavio Patandjali.
