1.41 Miran um je čist kao kristal i jasno razlikuje posmatrača, posmatranje i posmatrano.
1.42 Misli koje prožimaju um donose uvid na osnovu predznanja o značenju reči.
1.43 Jedino uvid bez predznanja donose spoznaju prave prirode posmatranog.
1.44 I promišljanja i uvid funkcionišu isto za spoznaju suptilnih objekata.
1.45 Isto važi čak i za najsuptilnije.
1.46 Ipak, i ovo je usredsređenost koja ostavlja tragove.
1.47 Jasnoća spoznaje donosi i svest o sebi.
1.48 U ovome je istinska mudrost.
1.49 Ona se razlikuje od znanja stečenih opažanjem i zaključivanjem.
1.50 Istinska mudrost nadilazi sve druge utiske.
1.51 Kada i nju umirimo, nastupa usredsređena spoznaja koja ne ostavlja trag.
Ovo je kraj prvog poglavlja Joga sutri.
Miran um i usredsređenost | 1.41 – 1.51 |
Ovde je korisno da se podsetimo sutre 1.32 koja kaže da je fokus kritičan za otklanjanja prepreka.
Kada je miran, tok misli postaje proziran i čist kao dragi kamen, kaže poetično naš komšija Patanđali i dodaje da se u njemu tada jasno ogleda celo okruženje: posmatrač, posmatranje i posmatrano. Drugim rečima, kada smirimo um, u stanju smo da jasno sagledamo razliku između nas koji spoznajemo, procesa spoznaje i onoga što spoznajemo. Ne identifikujemo se ni sa sa sobom kao misliocima, ni sa procesom, a vala ni sa objektom koji posmatramo.
Predstave, koncepti i konstrukti koje smo stekli kroz život i iskustva koja smo imali su tu i naravno da konstantno uznemiravaju tok misli. Isto važi i za sećanja. Tek kada sve to osvestimo u stanju smo ne samo da uvidimo sopstvenu suštinu i istinu, nego i suštinu objekata kojima se bavimo, o kojima meditiramo.
Patanđali pravi razliku između svesne, umne i podsvesne to jest intuitivne spoznaje. Ova razlika je već najavljenja u sutrama 1.17 i 1.18. Za obe spoznaje važi: što nam je spoznaja finija, detaljnija, što bolje upoznamo karakteristike objekta kojim se bavimo, to će objekat biti slobodniji od našeg učitavanja i projektovanja osobina. To takođe znači da postojeća iskustva nije moguće jednostavno izbrisati u doživljaju sveta oko nas, ali ih možemo osvestiti i tako eventualno pojmiti u kojoj meri ona iskrivljuju „pravu“ sliku sveta. Setite se ponovo priče o zvezdi Danici, koja zapravo i nije zvezda, nego planeta. Sa tim u vezi već i sama svest o tome da svet posmatramo kroz naočare sopstvenog iskustva nam dodatno smiruje um, naravno tek kada toga postanemo svesni.
Međutim, i umna i intuitivna spoznaja ostavljaju tragove u podsvesti. Razlika je u tome što nam intuitivna dolazi brže i deluje istinitije jer je u skladu sa starim iskustvima, pa novo prepakuje, integriše i interpretira na osnovu postojećeg matriksa pohranjenog u podsvesti. Naši neuroni prosto brže reaguju na već usvojene nadražaje. Kao kad brzo izmaknete ruku od izvora toplote.
Kada sve to osvestimo i time naravno dodatno smirimo tok misli, odnosno um, dolazimo do, kaže Patanđali, istinske mudrosti koja je navodno drugačija i od znanja stečenih umnim proučavanjem i zaključivanjem i od intuitivne spoznaje. Takva mudrost obuhvata sva znanja i sve spoznaje, i umne i intuitivne, a kada se i ona umiri, onda je sve mirno. To se onda zove usredsređenost, to jest potpuna spoznaja, prosvetljenje, samorealizacija… koja ne ostavlja nikakve tragove u podsvesti.
Tako se završava prvo poglavlje zbirke Joga sutre, koju je sastavio Patandjali.
