1.33 Do mirnog uma stižemo ljubaznošću, saosećanjem, radošću, i ravnodušnošću prema dobru i zlu, dobitku i gubitku.
1.34 Osvešćivanjem izdaha i zadržavanja daha.
1.35 Um smirujemo i usmeravanjem pažnje na jedan objekt trenutnog iskustva.
1.36 ili na blistavost spokoja oslobođenog od patnje,
1.37 nevezivanjem za čulne želje,
1.38 razmišljanjem o znanjima stečenim u jogijskom polusnu,
1.39 pažnjom na objekat po želji.
1.40 Čoveku mirnog uma, veština se proteže od najsitnije čestice do beskraja.
Ostali putevi ka mirnom umu | 1.33 – 1.40 |
Prethodni deo, završio se joga sutrom u kojom nam Patanđali kaže da se prepreke otklanjaju kada vežbamo fokus na jedan objekat. Objekat u ovom slučaju nije nužno predmet u smislu patika, lopata, stolica, sveća, plamen… nego jedan aspekt ljudskog iskustva, da ne kažem ljudskosti. Sa tim u vezi, objekat može biti i misao i osećaj. I jedno i drugo su deo materijalnog sveta, u narodu poznatijeg kao prakrti.
Elem, neke od ljudskosti koje nam autor preporučuje, a koje pomažu kod smirivanja uma, su osećanje ljubaznosti, saosećajnosti, radosti, ali i ravnodušnosti prema tome da li nas nešto čini srećnim i tužnim, kao i u pogledu toga da li od toga imamo ili nemamo koristi. U suštini ono što nam Patandjali kaže je da budemo principijelno otvoreni prema iskustvu i ljudima, te da dignemo ruke od očekivanja, odnosno da stvari radimo jer nam je gušt, jer hoćemo i volimo, a ne zato što očekujemo nešto zauzvrat… i ne, Patanđali nam ne kaže, ako ima onih koji se pitaju, da bi trebalo da idemo na posao i radimo besplatno.
Pored toga on nam predlaže i par manje apstraktnih alata kao npr. da obraćamo pažnju na to kako dišemo, te da posebno obraćamo pažnju na izdah i zadržavanje daha. Zašto? Pa zbog toga što zadržavanje daha, odnosno duži izdisaji aktiviraju parasimpatički nervni sistem, zadužen za opuštanje. Uzgred budi rečeno, naravno da Patandjali pojma nema šta je simpatički, a šta parasimpatički nervni sistem, niti razliku izmedju autonomnog i vegetativnog, kao sigurno ni podelu na centalni i perfirerni, ali je verovatno temeljno i sistematski izučavao ono što se u tom trenutku znalo i učenjaci tog vremena su se sigurno bavili i ovom vrstom analize ljudskog bivstvovanja.
Pored disanja on takođe predlaže i usmeravanje pažnje na jedan čulni objekat. To mogu biti i zvuk i slika i miris i ukus i dodir, a da se podsetimo još jedared, za Patandjalija su naša čula deo materijalne prirode, kao uostalom i naše misli ili osećanja. A kad smo već kod misli, one koje nas vode mirnom umu su iste one koje ne izazivaju patnju, te same po sebi umiruju i donose spokoj.
Ono što nam takođe donosi smiraj uma je i nevezivanje za čulne želje, a od pomoći može biti i razmišljanje o snovima, kao i meditacija na objekat po želji.
Što nam je um stabiliniji i dugotrajniji u miru, to nam je lakše da ove alate primenimo bez obzira da li su minijaturni ili beskrajno veliki. Drugim rečima lako nam je da usmerimo fokus i na jednostavne svakodnevne stvari i meditirajući o sveukupnosti postojanja.
