3.9 Nemiran i miran tok misli su naizmenični i prožimaju se. Mirnom umu vode momenti mirnog toka misli.
3.10 U mirnom toku, um je sve mirniji.
3.11 Mirniji tok misli počinje fokusom na samo jedan objekat, i vodi usredsređenosti.
3.12 On olakšava fokus, a time i kontinuitet prošlosti i sadašnjosti objekta.
3.13 Tako se objašnjava veza između promena u stanjima i osobinama materijalnog sveta i našeg doživljaja istih.
3.14 Suština sveta ostaje promena od nastanka, tokom trajanja, pa sve do njihovog prestanka.
3.15 Pojedinačne promene osobina povezane su i vidljive na ukupnoj promeni.
Promene toka misli i svesti | 3.9 – 3.15 |
Sa prethodnim člankom, odnosno sutrom 3.8, zaključismo deo u kojem je glavna tema osam aspekata jogijske prakse. Odavde nezvanično počinje drugi deo trećeg poglavlja, koje se bavi vanrednim veštinama, takozvanim sidijima, onih koji praktikuju jogu.
Za početak, naš komšija Patanđali nam predstavlja tri faze transformacije tokova misli i svesti, od koncentracije, preko meditacije pa do usredređenosti. To je glavna tema. Prvo nam kaže da nam se nemirni i mirni tokovi misli smenjuju i prožimaju. To je ritam svakodnevnog života. Istovremeno nam kaže i da su periodi mirnog toka misli zapravo ti koji nas vode usredsređenosti. U suštini on nas ovde podseća na pet vrsta misli koje nam je predstavio u prvom poglavlju, u grupama, sećate se kada nam je rekao i da nam misli mogu biti korisne i beskorisne. E pa evo ovde nam kaže da su nam korisne onda kada doprinose smirivanju uma.
Drugim rečima, što više radimo na smirivanju tokova misli, to jest meditiramo, to nam je i um mirniji. Vrlo prosta stvar, kao sabiranje u matematici. To jest, što nam um vežbom postaje mirniji sve nam je lakše da ga vežbom i održavamo u mirnom stanju, u fokusu na samo jedan objekat. Doduše Patanđali je ovde kudikamo poetičniji pa priča o kontinuitetu prošlosti i sadašnjosti misli.
On nastavlja poetski pa kaže da kroz fokus na jedan objekat mi zapravo ne samo da pratimo život i razvoj datog objekta, nego smo ujedno u stanju da ispratimo i naše čulne doživljaje i reakcije na promene u samom objektu. Istovremeno nas podseća i na to da je suština objekta nepromenljiva, uprkos tome što mi na osnovu kontinuiteta pojedinačnih promena sklapamo sliku jedne velike, ukupne promene. Kod objašnjenja ovog dela o nepromenljivosti suštine komentatori joga sutri su često koristili metaforu gline, odnosno kako je glina uvek glina, od prašine do glinenog ćupa.
Kada se izmaknemo, pa iz ptičje perspektive pogledamo ceo ovaj deo, postane nam jasno da se radi o tri poslednja aspekta jogijskog puta: koncentraciji, meditaciji i usredsređenosti, kao i važnosti koju fokus ima za sve tri faze. Prvo živimo svakodnevni život u kojem nam se aktivan u miran um prepliću. Zatim namerno usmeravamo, to jest koncentrišemo, misli na jedan objekat, u želji da um smirimo. Kada to postignemo čeka nas sledeća faza koja podrazumeva održavanje tog usmerenja na jedno mesto, odnosno meditaciju. Da bi nas na kraju ova kontinuirana usmerenost polako uvela u treću fazu usredsređenosti, odnosno fazu mirnog toka misli ili mirnog uma. Tek u ovoj trećoj fazi lako prepoznajemo razlike između okoline i našeg čulnog poimanja iste. Takoreći, tek tada smo objektivni.
Patanđali nam ovde zapravo sve vreme priča o različitim fazama i promenama u tokovima misli i svesti, a ne samih stvari. Iako nam na prvi pogled možda izgleda da važnost fokusa iz faze u fazu opada, to nije slučaj. Jedino što se smanjuje je količina energije, truda, rada… potrebnih da se fokus postigne i održi.
