Smetnje na putu i kako ih otkloniti | 2.3 – 2.13 |

2.3 Neznanje, samoživost, žudnja, odbojnost i čežnja za životom pet su patnji.

2.4 Neznanje je koren svih ostalih, bez obzira jesu li skrivene, tek u začetku, u razvoju ili su potpuno razvijene.

2.5 Neznanje je pogrešno shvatanje prolaznog za stalno, nečistoće za čistoću, bola za zadovoljstvo, sebe za meru sveta.

2.6 Samoživost vodi poistovećivanju sa čulnim utiscima.

2.7 Žudnja prati ugodnost.

2.8 Odbojnost prati bol.

2.9 Čežnja za životom jak je nagon, čak i za najmudrije.

2.10 Patnju upoznajemo uvidom u njene izvore.

202.11 Suprotstavljamo joj se meditacijom.

2.12 Izvor patnje je očekivanje ishoda i posledica postupaka.

2.13 Dokle god postoje, izvori utiču na početak i tok, dužinu i doživljaj života.

---

Smetnje na putu ka mirnom umu i kako ih otkloniti | 2.3 – 2.13 |

Na putu jogijskih aktivnosti čeka nas, za početak sigurno pet smetnji i to: neznanje, ego, žudnja, averzija i čežnja za životom. Podsećam ovde i na pet vrsta misli (Joga sutre 1.5 – 1.11) koje nam mogu biti korisne (ili beskorisne) u otklanjanju smetnji, dok se potonje još nisu razvile u prepreke (1.30 – 1.32). Na sanskritu ( क्लेश) se smetnje nazivaju klešama. Iz meni nepoznatih razloga, na našem jeziku se odomaćilo da se kleše prevode kao „patnje“. To je pogrešno jer je sanskritska reč za patnju duka (दुःख). 

Smetnje, kao što i sami vidite, su vrlo jasno i precizno objašnjene i nije ih, po mom mišljenju, potrebno dodatno objašnjavati, ALI od koristi bi mogle biti tri sitnice.

1. U prevodu Joga sutre 2.3 se odomaćilo korišćenje pojma ego i to na način na koji ga je Frojd u svom psihoanalitičkom teorijskom modelu troslojne podele ličnosti na id, ego i superego, tek u XX veku definisao. I ja ovde koristim taj pojam, iako ga Patandjali sa stopostotnom sigurnošću nije koristio. Frojd ego definiše kao svesni, racionalni, čulni deo koji nužno nije loš, nego je prosto integralni deo svake ličnosti. Štaviše, pre bih rekao i da Patanđali ima neutralan odnos prema egu, kao takvom. On ga jednostavno smatra materijalnim (prakrti), a ne nematerijalnim, večnim, suštinskim delom (puruša) stvarnosti. Tek kasnije, a posebno od strane raznih popularnih gurua, insistira se na tome da je ego nešto nužno loše, protiv čega bi se trebalo boriti. Dočim je naravno ego gurua nepostojeći ;).
2. U sutri 2.5 sam napisao „sopstvene suštine tamo gde je nema“. Ovaj deo bih dodao priči o egu, odnosno podeli na materijalni i nematerijalni, prolazni i neprolazni deo stvarnosti. U ovom delu Patanđali zapravo samo produbljuje osnovnu tezu, prauzetu iz Sankja filozofije, i naglašava razliku između dva sveta.
3. U sutri 2.12 on osvrće se na dva koncepta koja su elementarna za najveći broj istočnih filozfija, a to su:
   1. karma, u smislu veze između akcije i reakcije, odnosno dela i posledice i
   2. reinkarnacija odnosno koncept ponovnog rođenja koji je povezan sa pojmom karme u smislu da naše akcije određuju oblik života u kojem se iznova rađamo.

Za one koje to zanima, ako takvih uopšte ima: ne, ja ne verujem u reinkarnaciju, niti bilo kakav drugi oblik svesnog života van ovog jednog koji trenutno imamo, ali da, duboko sam ubeđen da uvek žanjemo ono što smo posejali.