3.16 Tročlana vrhunska veština donosi uvid u prošlost i budućnost stvari.3.17 Vrhunska veština otklanja zabunu nastalu poistovećivanjem stvari, reči i ideja, ukazuje na razlike i sličnosti među njima i vodi razumevanju svih oblika života.3.18 Direktnim posmatranjem utisaka u podsvesti upoznajemo prethodne živote.3.19 Tako razvijamo intuiciju u odnosnu na promišljanja drugih.3.20 Međutim, ne upoznajemo njihove...
Promene toka misli i svesti | 3.9 – 3.15 |
3.9 Nemiran i miran tok misli su naizmenični i prožimaju se. Mirnom umu vode momenti mirnog toka misli.3.10 U mirnom toku, um je sve mirniji.3.11 Mirniji tok misli počinje fokusom na samo jedan objekat, i vodi usredsređenosti.3.12 On olakšava fokus, a time i kontinuitet prošlosti i sadašnjosti objekta.3.13 Tako se objašnjava veza između promena...
Koncentracija, meditacija, usredsređenost | 3.1 – 3.8 |
3.1 Usmeravanje fokusa na jedan objekt je koncentracija.3.2 Zadržavanje fokusa na jednom objektu je meditacija.3.3 Sjedinjenje fokus sa objektom je usredsređenost.3.4 Sve tri zajedno čine vrhunsku veštinu.3.5 Ona donosi vrhunsku spoznaju,3.6 kao i veština i spoznaja dolazi postupno.3.7 U odnosu na prethodne, ova tri aspekta su jezgro joge.3.8 Ali su i oni izvan suštinske...
3. Treće poglavlje: Vanserijske sposobnosti
〈〈...Kontrola čula – pratjahara | 2.54 – 2.55 | Koncentracija, meditacija, usredsređenost | 3.1 – 3.8 |...〉〉...
Kontrola čula – pratjahara | 2.54 – 2.55 |
2.54 Kontrola čula – pratjahara – postiže se oslobađanjem od čulnih iskustava i okretanjem unutrašnjim svetovima.2.55 Tako se potpuno ovladava čulima. Ovde se završava drugo poglavlje zbirke Joga sutre, koju je sastavio Patanđali Kontrola čula – pratjahara | 2.54 – 2.55 | Kontrola čula – pratjahara, peti aspekt joge, je treća i poslednja stanica...
Pranajama ili disanje u jogi | 2.49 – 2.53 |
2.49 Pranajama je kontrola disanja tj. razdvajanje udaha i izdaha.2.50 Kontrola disanja uključuje udisaj, izdisaj i pauzu, koje definiše mesto, vreme i broj, a može biti kratkotrajna i dugotrajna.2.51 Četvrta dimenzija briše granice između spoljašnjeg i unutrašnjeg.2.52 Tako se uklanja pokrov sa svetlosti znanja,2.53 i um je spreman za koncentraciju. Disanje u jogi |...
Položaj tela, odnosno asana | 2.46 – 2.48 |
2.46 Položaj tela je stabilan i udoban.2.47 Opuštanjem (telesnih) napetosti i prihvatanjem beskraja,2.48 nestaju uticaji svih suprotnosti. Položaj tela, odnosno asana | 2.46 – 2.48 | Od polovine dvadesetog veka na ovamo, položaj tela, odnosno asana uspeva da se etablira kao sinonim za jogu. Iako je to uz brojne druge faktore donelo jogi veliku...
Nijame, načela, preporuke | 2.40 – 2.45 |
2.40 Čistoća umanjuje potrebu za sopstvenim i telom drugih.2.41 Umna čistoća vodi zadovoljstvu, poboljšanoj pažnji, kontroli čula i skladu sa sobom.2.42 Skromnost vodi najvećoj radosti.2.43 (Samo)Disciplina otklanja nejasnoće i vodi savršenstvu telesnog i čulnog.2.44 Izučavanje spisa i predavanje povezuje sa Apsolutnim.2.45 Posvećenost Apsolutnom vodi savršenoj usredsređenosti. Nijame, načela, preporuke | 2.40 – 2.45 |...
Jame – pravila, suzdržavanja | 2.35 – 2.39 |
2.35 Neprijateljstva nestaju pred utemeljenima u nenasilju.2.36 Istinoljubivima je istina uzrok, a postupci plodonosni.2.37 Onima koji ne kradu, sva su blaga dostižna.2.38 Istrajnima u čulnom uzdržavanju stižu snaga i hrabrost.2.39 Onima koji nisu pohlepni, jasna je svrha života. Jame – pravila, suzdržavanja | 2.35 – 2.39 | Jame – opšta pravila, to jest suzdržavanja,...
Jame i nijame kao pravila | 2.30 – 2.34 |
2.30 Opšta pravila su: ne nasilju, ne laži, ne krađi, uzdržavanje od čulnosti, ne zavisti.2.31 Ona čine “Veliki zavet” i važe za sve bez obzira na status, mesto, vreme ili okolnosti rođenja.2.32 Lična pravila su čistoća, skromnost, (samo)disciplina, proučavanje postojećih znanja, posvećenost Apsolutnom. ∼∼∼ 2.33 Kada nam se na putu ispreče loše namere, trebalo...