2.28 Praktikovanje aspekata joge uklanja nejasnoće i razvija umeće razlikovanja. 2.29 Aspekata je osam: opšta i lična pravila, položaj tela, kontrola daha, kontrola čula, koncentracija, meditacija i usredsređenost. Osam krakova joge | 2.28 – 2.29 | su različiti aspekti joge Osam krakova joge su najpopularniji, već milion puta prežvakani, deo joga sutri. Da, vrlo...
Posmatrač posmatra posmatrano | 2.17 – 2.27 |
2.17 Poistovećivanje posmatrača sa posmatranim izvor je patnje i može se prekinuti. 2.18 Materijalni svet, dostupan čulima, vodi iskušenju ili oslobođenju. 2.19 Materijalnost mu je fina ili gruba, manje ili više specifična. 2.20 Čak i kada je čistog uma, posmatrač posmatra svet kroz usvojena znanja. 2.21 Svrha posmatranog postoji samo za posmatrača. 2.22 Nakon...
Patnja | 2.14 – 2.16 |
2.14 Život je manje ili više bolan, u zavisnosti od dobrih ili loših namera. 2.15 Mudrima, sve je patnja; promena i strah od nje, spoznaja i strah od nje, kako u mislima, tako i u stvarnosti. 2.16 Ipak, patnja se može ublažiti. Patnja | 2.14 – 2.16 | Kao i u prethodnoj celini, ni...
Smetnje na putu i kako ih otkloniti | 2.3 – 2.13 |
2.3 Neznanje, samoživost, žudnja, odbojnost i čežnja za životom pet su patnji. 2.4 Neznanje je koren svih ostalih, bez obzira jesu li skrivene, tek u začetku, u razvoju ili su potpuno razvijene. 2.5 Neznanje je pogrešno shvatanje prolaznog za stalno, nečistoće za čistoću, bola za zadovoljstvo, sebe za meru sveta. 2.6 Samoživost vodi poistovećivanju...
Kako i zašto vežbamo jogu | 2.1 – 2.2 |
2.1 Samodisciplina, proučavanje postojećih znanja i poverenje u Apsolutno su jogijske aktivnosti. 2.2 One otklanjanjaju patnje na putu ka usredsređenosti. Kako i zašto vežbamo jogu | 2.1 – 2.2 | Ovde počinje drugo poglavlje Joga sutri, u kojem je metod glavna tema. U ovom drugom poglavlju Patandjali nam predstavlja različite jogijske aktivnosti, odnosno načine...
Joga sutre, drugo poglavlje: metod i praksa
〈〈... I. Poglavlje - Miran um i usredsređenost | 1.41 - 1.51 | II. Poglavlje - Kako i zašto vežbamo jogu | 2.1 – 2.2 |...〉〉...
Miran um i usredsređenost | 1.41 – 1.51 |
1.41 Miran um je čist kao kristal i jasno razlikuje posmatrača, posmatranje i posmatrano. 1.42 Misli koje prožimaju um donose uvid na osnovu predznanja o značenju reči. 1.43 Jedino uvid bez predznanja donose spoznaju prave prirode posmatranog. 1.44 I promišljanja i uvid funkcionišu isto za spoznaju suptilnih objekata. 1.45 Isto važi čak i za...
Ostali putevi ka mirnom umu – Joga sutre 1.33 – 1.40
1.33 Principi su: ljubaznost, saosećajnost, radost i ravnodušnost prema dobru i zlu, prema dobitku i gubitku, kao i: 1.34 Osvešćivanje izdaha i zadržavanja daha. 1.35 Usmeravanje cele pažnje na jedan čulni objekat. 1.36 Negovanje blistavog mira, slobodnog od patnje. 1.37 Nevezivanje za čulne želje. 1.38 Razmišljanje o snovima. 1.39 Meditacija na objekat po želji....
Prepreke na putu – Joga sutre 1.30 – 1.32
1.30 Smetnje mirnom umu su: bolest, malaksalost, sumnjičavost, bezobzirnost, lenjost, rastresenost, pogrešno gledište, nepostojanost i nestabilnost. 1.31 Prate ih patnja, potištenost, nemir i nestabilno disanje. 1.32 Smetnje otklanjamo vežbajući fokus na jedan princip Prepreke na putu | 1.30 – 1.32 | Ka mirnom umu, a zatim i spoznaji, samorealizaciji… očekuju nas razne prepreke na...
Put vere i poverenja – Joga sutre 1.23 – 1.29
1.23 Um se umiruje predavanjem Apsolutnom.2 1.24 Apsolutno je drugačije od svega, ne dotiču ga smetnje, namere, postupci niti posledice. 1.25 Ono je neprikosnoveni izvor sveznanja. 1.26 Nedodirnuto je vremenom i učitelj je svih učitelja. 1.27 Znak mu je zvuk sloga OM. 1.28 Ponavljanjem ovog sloga Apsolutno se manifestuje. 1.29 Tako se usmeravaju tokovi...