2.54 Kontrola čula odvaja um od spoljnog sveta. 2.55 Tako se upravlja čulima. Ovde je kraj drugom poglavlju Joga sutri. Kontrola čula – pratjahara | 2.54 – 2.55 | Kontrola čula – pratjahara, peti aspekt joge, je treća i poslednja stanica na delu puta na kojem se bavimo čovekom kao telesnim bićem. Kao i...
Pranajama ili disanje u jogi | 2.49 – 2.53 |
2.49 Nakon toga kontrolišemo udah i zadržavanje daha. 2.50 Plitak il’ dubok, kod izdaha, udaha il’ zadržavanja, dah određuju mesto, vreme i broj. 2.51 Četvrta dimenzija daha nadilazi granice udaha, izdaha i zadržavanja. 2.52 Tako se uklanja pokrov sa svetlosti znanja, 2.53 i um se priprema za koncentraciju. Disanje u jogi | 2.49 –...
Položaj tela, odnosno asana | 2.46 – 2.48 |
2.46 Položaj tela stabilan je i udoban, 2.47 Opušta napetosti i donosi prihvatanje beskraja. 2.48 Jača otpor prema suprotnostima. Položaj tela, odnosno asana | 2.46 – 2.48 | Od polovine dvadesetog veka na ovamo, položaj tela, odnosno asana uspeva da se etablira kao sinonim za jogu. Iako je to uz brojne druge faktore donelo...
Nijame, načela, preporuke | 2.40 – 2.45 |
2.40 Čistoća smanjuje potrebu za čulnim zadovoljstvima i telesnim kontaktom s drugima. 2.41 Ona vodi unutrašnjem zadovoljstvu, boljoj pažnji, kontroli čula i samospoznaji. 2.42 Skromnost vodi neizmernoj radosti. 2.43 Samodisciplina uklanja nečistoće i donosi savršenstvo telu i čulima. 2.44 Proučavanje spisa povezuje sa Apsolutnim. 2.45 Predanost Apsolutnom vodi savršenoj usredsređenosti. Nijame, načela, preporuke |...
Jame – pravila, suzdržavanja | 2.35 – 2.39 |
2.35 Neprijateljstva nestaju pred utemeljenima u nenasilju. 2.36 Istinoljubivima su svi postupci plodonosni. 2.37 Poštenima su sva blaga dostupna. 2.38 Suzdržanost donosi junačku snagu. 2.39 Nepotkupljivima je jasna svrha rođenja. Jame – pravila, suzdržavanja | 2.35 – 2.39 | Jame – opšta pravila, to jest suzdržavanja, a neki ih prevode i kao zapovesti, su...
Jame i nijame kao pravila | 2.30 – 2.34 |
2.30 Opšta pravila su nenasilje, istinoljublje, poštenje, suzdržavanje i nepotkupljivost. 2.31 Ona čine Veliki zavet i važe bez obzira na status, mesto, vreme i okolnosti. 2.32 Lična pravila su čistoća, skromnost, samodisciplina, proučavanje znanja i poverenje u Apsolutno. 2.33 Kada nam se ispreče loše namere, negujemo suprotne. 2.34 Zle namere i nasilje, planirane ili...
Osam krakova joge | 2.28 – 2.29 |
2.28 Praktikovanje aspekata joge uklanja nejasnoće i razvija umeće razlikovanja. 2.29 Aspekata je osam: opšta i lična pravila, položaj tela, kontrola daha, kontrola čula, koncentracija, meditacija i usredsređenost. Osam krakova joge | 2.28 – 2.29 | su različiti aspekti joge Osam krakova joge su najpopularniji, već milion puta prežvakani, deo joga sutri. Da, vrlo...
Posmatrač posmatra posmatrano | 2.17 – 2.27 |
2.17 Poistovećivanje posmatrača sa posmatranim izvor je patnje i može se prekinuti. 2.18 Materijalni svet, dostupan čulima, vodi iskušenju ili oslobođenju. 2.19 Materijalnost mu je fina ili gruba, manje ili više specifična. 2.20 Čak i kada je čistog uma, posmatrač posmatra svet kroz usvojena znanja. 2.21 Svrha posmatranog postoji samo za posmatrača. 2.22 Nakon...
Patnja | 2.14 – 2.16 |
2.14 Život je manje ili više bolan, u zavisnosti od dobrih ili loših namera. 2.15 Mudrima, sve je patnja; promena i strah od nje, spoznaja i strah od nje, kako u mislima, tako i u stvarnosti. 2.16 Ipak, patnja se može ublažiti. Patnja | 2.14 – 2.16 | Kao i u prethodnoj celini, ni...
Smetnje na putu i kako ih otkloniti | 2.3 – 2.13 |
2.3 Neznanje, samoživost, žudnja, odbojnost i čežnja za životom pet su patnji. 2.4 Neznanje je koren svih ostalih, bez obzira jesu li skrivene, tek u začetku, u razvoju ili su potpuno razvijene. 2.5 Neznanje je pogrešno shvatanje prolaznog za stalno, nečistoće za čistoću, bola za zadovoljstvo, sebe za meru sveta. 2.6 Samoživost vodi poistovećivanju...