Category: Drugo poglavlje

2.54 Kontrola čula – pratjahara dolazi oslobađanjem od čulnih objekata i okretanjem unutrašnjim svetovima, odnosno umu. 2.55 Tako se potpuno ovladava čulima. Ovde se završava drugo poglavlje zbirke Joga sutre, koju je sastavio Patanđali Kontrola čula – pratjahara | 2.54 – 2.55 | Kontrola čula – pratjahara, peti aspekt joge, je treća i poslednja...

2.49 Nakon toga se kontrolom disanja razdvajaju udah i izdah. 2.50 Disanje može biti plitko i duboko, u pokretu ka spolja, ka unutra ili mirno, svaki dah definišu mesto, vreme i broj. 2.51 Četvrta dimenzija disanja briše granice spoljašnjeg i unutrašnjeg. 2.52 Tako se uklanja pokrov sa svetlosti pravog znanja, 2.53 i um je...

2.46 Položaj tela, stabilan je i udoban. 2.47 Postiže se opuštanjem napetosti i prihvatanjem beskraja, 2.48 i odnosi smetnje svih suprotnosti. Položaj tela, odnosno asana | 2.46 – 2.48 | Od polovine dvadesetog veka na ovamo, položaj tela, odnosno asana uspeva da se etablira kao sinonim za jogu. Iako je to uz brojne druge...

2.40 Telesna čistoća umanjuje potrebu za sopstvenim telom i drugima. 2.41 Umna čistoća vodi zadovoljstvu, poboljšanoj pažnji, kontroli čula i skladu sa sobom. 2.42 Skromnost vodi najvećoj radosti. 2.43 (Samo)Disciplina otklanja nejasnoće i vodi savršenstvu telesnog i čulnog. 2.44 Izučavanje postojećih znanja povezuje sa Apsolutnim. 2.45 Posvećenost Apsolutnom vodi savršenoj usredsređenosti. Lična pravila – Nijame...

2.35 Neprijateljstva nestaju pred onima koji su utemeljeni u nenasilju. 2.36 Istinoljubivima je istina uzrok i posledica svih postupaka. 2.37 Koji ne kradu, sva su im blaga dostižna. 2.38 Istrajni u uzdržavanju od čulnosti stiču hrabrost i snagu. 2.39 Koji nisu pohlepni, jasne su im zamke zemaljskih života. Jame – Opšta pravila, to jest...

2.30 Opšta pravila su: ne nasilju, ne laži, ne krađi, uzdržavanje od čulnosti, ne zavisti. 2.31 Ona čine “Veliki zavet” i važe za sve bez obzira na status, mesto, vreme ili okolnosti rođenja. 2.32 Lična pravila su čistoća, skromnost, (samo)disciplina, proučavanje postojećih znanja, posvećenost Apsolutnom. ∼∼∼ 2.33 Kada nam se na putu ispreče loše namere,...

2.28 Različiti aspekti joga prakse skidaju nejasnoće sa znanja i donose nam svest o razlici. 2.29 Osam je aspekata joge: opšta (suzdržavanja) i lična pravila (pridržavanja), položaj tela, kontrola daha, kontrola čula, koncentracija, meditacija i usredsređenost. Osam krakova joge | 2.28 – 2.29 | su aspekti joge Za razliku od sedam koraka do slobode,...

2.17 Poistovećivanje posmatrača sa posmatranim je uzrok patnje koji se može izbeći. 2.18 Posmatrano reflektuje svetlost, aktivno je ili miruje, ono poseduje materijalne osobine, dostupno je čulima i vodi iskušenju ili oslobođenju. 2.19 Materijalnost mu je fina ili gruba, specifična ili nespecifična. 2.20 Čak i kada mirnog uma, posmatrač posmatra kroz postojeća znanja. 2.21...

2.14 Život može biti prijatan, a može ga ispunjavati patnja, sve zavisno od dobre ili zle namere. 2.15 Najmudriji znaju da je ceo život ipak patnja, svaka promena i strah od promene, svaka spoznaja i strah od nje, kako u mislima i u stvarnosti, 2.16 ali, patnja se može ublažiti. Patnja | 2.14 –...

2.3 Neznanje, ego, žudnja, odbojnost i čežnja za životom su smetnje na putu. 2.4 Neznanje je temelj svih, bilo da su skrivene, tek u začetku, u razvoju ili potpuno razvijene. 2.5 Neznanje je pogrešno shvatanje prolaznosti za stalnost, nečistoće za čistoću, zadovoljstva za patnju, sopstvene suštine tamo gde je nema. 2.6 Ego je poistovećivanje...