2.40 Čistoća umanjuje potrebu za sopstvenim i telom drugih.2.41 Umna čistoća vodi zadovoljstvu, poboljšanoj pažnji, kontroli čula i skladu sa sobom.2.42 Skromnost vodi najvećoj radosti.2.43 (Samo)Disciplina otklanja nejasnoće i vodi savršenstvu telesnog i čulnog.2.44 Izučavanje spisa i predavanje povezuje sa Apsolutnim.2.45 Posvećenost Apsolutnom vodi savršenoj usredsređenosti. Nijame, načela, preporuke | 2.40 – 2.45 |...
Jame – pravila, suzdržavanja | 2.35 – 2.39 |
2.35 Neprijateljstva nestaju pred utemeljenima u nenasilju.2.36 Istinoljubivima je istina uzrok, a postupci plodonosni.2.37 Onima koji ne kradu, sva su blaga dostižna.2.38 Istrajnima u čulnom uzdržavanju stižu snaga i hrabrost.2.39 Onima koji nisu pohlepni, jasna je svrha života. Jame – pravila, suzdržavanja | 2.35 – 2.39 | Jame – opšta pravila, to jest suzdržavanja,...
Jame i nijame kao pravila | 2.30 – 2.34 |
2.30 Opšta pravila su: ne nasilju, ne laži, ne krađi, uzdržavanje od čulnosti, ne zavisti.2.31 Ona čine “Veliki zavet” i važe za sve bez obzira na status, mesto, vreme ili okolnosti rođenja.2.32 Lična pravila su čistoća, skromnost, (samo)disciplina, proučavanje postojećih znanja, posvećenost Apsolutnom. ∼∼∼ 2.33 Kada nam se na putu ispreče loše namere, trebalo...
Osam krakova joge | 2.28 – 2.29 |
2.28 Različiti aspekti joga prakse skidaju nejasnoće sa znanja i donose svest o razlici.2.29 Osam je aspekata joge: opšta (suzdržavanja) i lična pravila (pridržavanja), položaj tela, kontrola daha, kontrola čula, koncentracija, meditacija i usredsređenost. Osam krakova joge | 2.28 – 2.29 | su različiti aspekti joge Osam krakova joge su najpopularniji, već milion puta...
Posmatrač posmatra posmatrano | 2.17 – 2.27 |
2.17 Poistovećivanje posmatrača sa posmatranim je uzrok patnje i može se izbeći.2.18 Vidljivi svet reflektuje svetlost, aktivan je ili miran, poseduje materijalne osobine, dostupan je čulima i vodi iskušenju ili oslobođenju.2.19 Materijalnost mu je fina ili gruba, specifična ili nespecifična.2.20 Čak i mirnog uma, posmatrač gleda kroz postojeća znanja.2.21 Značenje posmatranog je poznato samo...
Patnja | 2.14 – 2.16 |
2.14 Život može biti prijatan ili ispunjen patnjama, zavisno od dobre ili zle namere.2.15 Najmudriji shvataju da je ceo život ipak patnja, promena i strah od promene kao i spoznaja i strah od nje, kako u mislima tako i u stvarnosti,2.16 ali, patnja se može ublažiti. Patnja | 2.14 – 2.16 | Kao i...
Smetnje na putu i kako ih otkloniti | 2.3 – 2.13 |
2.3 Neznanje, ego, žudnja, odbojnost i čežnja za životom su patnje na putu.2.4 Neznanje je temelj svih, bilo da su skrivene, u začetku i razvoju ili potpuno razvijene.2.5 Neznanje je pogrešno shvatanje prolaznosti za stalnost, nečistoće za čistoću, patnje za zadovoljstvo, sopstva tamo gde ga nema.2.6 Ego je poistovećivanje ugla gledanja sa onim koji...
Kako i zašto vežbamo jogu | 2.1 – 2.2 |
2.1 Disciplina, izučavanje i poverenje u Apsolutno su jogijske aktivnosti.2.2 One umanjuju patnju i vode usredsređenosti. Kako i zašto vežbamo jogu | 2.1 – 2.2 | Ovde počinje drugo poglavlje Joga sutri, u kojem je metod glavna tema. U ovom drugom poglavlju Patandjali nam predstavlja različite jogijske aktivnosti, odnosno načine na koji se one...
Joga sutre, drugo poglavlje: metod i praksa
...
Miran um i usredsređenost | 1.41 – 1.51 |
1.41 Miran tok misli čist je kao kristal i jasno pokazuje povezanosti i odvojenosti posmatrača, posmatranja i posmatranog.1.42 Predstave – bazirane samo na rečima – uznemiruju ga i zamućuju mu čistoću.1.43 Kada prestanu sećanja i um je slobodan od predstava, spoznaje se suština posmatranog.1.44 Tako se osvešćuju finese i nijanse misaone i intuitivne spoznaje.1.45...