Temelji

Participacija, odnosno zašto i kako da učestvujete u rešavanju društvenih problema!

Naša društvenost je jedan od preduslova da preživimo kao vrsta. Ona je naša nasušna, evolutivna potreba. Rezultat nagona za životom. Doduše, društvene grupe danas izgledaju dramatično drugačije nego onomad. U međuvremenu smo oformili (a mnoge su i propale) carevine, kraljevine, sultanate, nacije, države, organizacije, komšiluke, timove… I naravno, ništa od toga ne funkcioniše uvek kao podmazano i vazda (do)nosi manje ili veće probleme. A probleme bi trebalo rešavati.

Kako? Čitaj dalje…

Imam jedan san! – Martin Luter King*

* Umesto preciznog prevoda Imam jedan san! – Martin Luter King, mišljenja sam da je u kontekstu borbe za građanska prava, a i u duhu srpskog jezika, svrsishodnije koristiti iskaz “Sanjam!”.
Malo više informacija o životu i radu Martina Lutera Kinga, borca za građanska prava i nosioca nobelove nagrade možete pročitati na vikipediji, ovde. U avgustu ove godine, tačnije 28. avgusta 2023. godine biće tačno 60 godina od govora u kojem je Martin Luter King izgovorio čuvenu rečenicu: “Imam jedan san!”.



Srećan sam da danas sa vama ovde učestvujem u nečemu što će ući u istoriju kao najveći protest za slobodu u istoriji naše države.  Čitaj dalje…

4. Kritičko mišljenje za jogine i jogiće četvrti deo: osam intelektualnih vrlina

Ovo je četvrti od četiri teksta u serijalu. Preporučujem da počnete od prvog, evo linka:
<< PRVI DEO: DEFINICIJA I PROBLEM EGOCENTRIČNOG MIŠLJENJA


Osam intelektualnih vrlina

Osam vrlina intelektualne razmene koje bi trebalo da osnažujemo su

  • skromnost,
  • hrabrost,
  • saosećajnost,
  • nezavisnost,
  • iskrenost,
  • upornost,
  • poverenje u razum i logiku i
  • pravednost.

• Skromnost 

Svest o granicama sopstvenog znanja i prepoznavanje situacija u kojima nas egoizam vodi u samozavaravanje su zlata vredni. Hajde onda da pokušamo da primetimo svoju, a ne samo tuđu pristrasnost, predrasude i ograničenja. Hajde da ne tvrdimo da znamo više od onoga što stvarno znamo. Hajde da ne zahtevamo pokornost, a da se pri tome ne odreknemo ispravnih, utemeljenih stavova. Neka bolji argument pobedi! Naučili smo nešto novo! Hajde da izbegavamo hvalisanje i aroganciju, ali da se držimo jasnih pozicija i uvida u logičke temelje (sopstvenih) stavova.


• Hrabrost 

Hrabro i pravično suprotstavljanje idejama sa kojima se ne slažemo, bez obzira da li nas emotivno pogađaju ili su nam manje ili potpuno nebitne je dobar put. Ponekad, a i to je prečesto, se desi da apsurdne ili opasne ideje budu logički opravdane, pa da se na osnovu njih onda formiraju i stavovi. Tu stavovi možda u jednom trenutku izgledaju kao “istine”, međutim oni se kasnije mogu pokazati kao delimično ili potpuno pogrešni. Nikad nije dovoljno pasivno, nekritički i zdravo za gotovo, “prihvatiti” ono što smo “naučili”. Već u toku učenja treba negovati intelektualnu hrabrost i radoznalost. Neke naoko apsurdne ili opasne ideje možda ipak sadrže zrno istine, a neki opšteprihvaćeni stavovi unutar grupe mogu biti itekako pogrešni ili iskrivljeni. Hajde da ostanemo maksimalno moguće nezavisni u razmišljanju, iako su konformizam, slaganje i prilagođavanje zavodljivi i nije ih lako napustiti.


• Razumevanje

Svesno stavljanje u položaj drugih nam pomaže da ih razumemo. Da li smo mi uopšte spremni da prevaziđemo egocentričnu tendenciju da “istinu” izjednačavamo sa sopstvenim stavom? To je veoma važno jer jedino tako možemo razumeti drugačije stavove i dati svrsishodne argumente. Ovde pomaže i da se setimo trenutaka kada smo bili u zabludi, iako nam to sigurno teško pada. Hajde da priznamo i sebi i drugima, da nam se tako nešto može itekako ponoviti.


• Nezavisnost 

Kritičko razmišljanje je samostalno i mi kontrolišemo proces. Zbog toga je važno da sopstvene stavove i vrednosti držimo pod kontrolom uz pomoć analize i vaganja na osnovu razuma i činjenica. Nezavisnost ne gubimo ako sumnjamo tamo gde je smisleno, verujemo gde je primereno i prilagođavamo se gde je razumno.


• Iskrenost

Priznajmo otvoreno, na prvom mestu sebi, protivrečnosti i nelogičnosti u sopstvenom razmišljanju i ponašanju. Hajde da praktikujemo ono što pričamo. Ostanimo dosledni sebi, ali uz poštovanje intelektualnih normi i standarda. Drugim rečima, držimo se strogih kriterijuma i dokaza, ali zahtevajmo to i od drugih.


• Upornost 

Potragu za znanjem i istinama nastavljamo uprkos problemima, preprekama i frustracijama. Čvrsto se držimo racionalnih načela, uprkos iracionalnom protivljenju. Hajde da se dugo i intenzivno suočavamo sa zbrkom i nerešenim pitanjima, a sve radi boljeg razumevanja problema.


• Poverenje u razum i logiku

U dugoročnom je interesu svakog čoveka i celog čovečanstva da koristimo razum i razvijamo racionalno mišljenje na putu do zaključaka. Uz odgovarajuću motivaciju i obuku, svi smo mi u stanju da naučimo da samostalno i logično razmišljamo, zauzimamo objektivne stavove, donosimo razumne odluke i uverimo jedni druge razumom i racionalnim argumentima.


• Pravednost

Jednak tretman za sve stavove, bez obzira na naša, ali i osećanja i interese naših prijatelja ili društvenih grupa. Dakle, poželjno je da budemo dosledni u primeni intelektualnih normi, bez konstantnog gledanja na vlastitu ili grupnu korist.


Zaključak, ili dobro i šta sad?

  1. Formulišite ciljeve, namere i potrebe. Redovno proveravajte formulacije.
  2. Obratite pažnju na probleme koji bi mogli da iskrsnu usput i spreče vas na putu do cilja, u sprovođenju namera ili u zadovoljenju potreba.
  3. Rešavajte probleme jedan po jedan. Jasno i precizno definišite svaki pojedinačno.
  4. Upoznajte se sa suštinom problema.
  5. Sastavite listu aktivnosti koje vode rešenju problema.
  6. Napravite razliku između problema koje možete da rešite od onih koji su vam trenutno van domašaja. Ove druge ostavite po strani! Usmerite napore na rešive probleme.
  7. Definišite informacije koje su vam potrebne za rešavanje problema i aktivno ih prikupljajte.
  8. Pažljivo analizirajte i tumačite prikupljene informacije i izvodite smislene zaključke.
  9. Istražite sopstvene mogućnosti. Šta možete postići za kratko vreme, a za šta vam treba više vremena?
  10. Poštujte sopstvene granice, mogućnosti, vreme i novac.
  11. Procenite moguće opcije i uporedite ih u odnosu na cilj i poziciju na kojoj ste trenutno.
  12. Odaberite strategiju rešavanja problema i sledite je. Nekad je potrebna momentalna akcija, a nekad razmišljanje i čekanje.
  13. Obratite pažnju na posledice svojih postupaka.
  14. Budite u toku.
  15. Budite spremni da kratkoročno prilagodite strategiju ako situacija to zahteva. Ostavite mogućnost i da je promenite, ako dođete do novih relevantnih informacija koje to zahtevaju.

3. Kritičko mišljenje za jogine i jogiće treći deo: devet intelektualnih normi

Ovo je treći od četiri teksta u serijalu. Preporučujem da počnete od prvog, evo linka:
<< PRVI DEO: DEFINICIJA I PROBLEM EGOCENTRIČNOG MIŠLJENJA


Devet intelektualnih normi

Univerzalne intelektualne norme su standardi koje primenjujemo kod procene kvaliteta određenog mišljenja, ideje, problema, situacije itd. Da bi smo mogli kritički razmišljati potrebno je da poznajemo i poštujemo intelektualne norme. Na taj način sebi i drugima olakšavamo proces učenja i neprekidno treniramo mišljenje, to jest “izoštravamo” um konstantnim preispitivanjem, zahtevajući objašnjenja.To pomalo liči na ono kada mala deca neprekidno ponovljaju pitanje: “A, što?”. Ja u ovom kontekstu koristim koncept negovanja početničkog uma, koji podrazumeva visok stepen radoznalosti koji postepeno, ali konstantno poboljšava način na koji razumemo svet oko nas. 

VEOMA VAŽNO: mi ovde ne procenjujemo ljude, odnosno da li je neko dobar čovek, nego kakvi su argumenti koje koristi! Ovo je jako važno da zapamtimo, jer ima puno dobrih ljudi koji imaju loše argumente i loših ljudi sa dobrim argumentima. Nas ovde interesuju samo argumenti.

Fondacija za kritičko mišljenje trenutno preporučuje devet opštevažećih intelektualnih standarda i to:

  • jasnoća.
  • istinitost,
  • preciznost,
  • relevantnost, 5
  • dubina,
  • povezanost,
  • logika,
  • fokus i
  • pravičnost.

• Jasnoća

Mogu li razumljivije da predstavim zamisao?
Mogu li da je iskažem drugim rečima?
Mogu li da je nacrtam, grafički prikažem?
Imam li neke primere?

Jasnoća je ključna! Ako formulacija nije jasna, ne možemo utvrditi ni koliko je naša tvrdnja tačna ili važna. U stvari, gotovo ništa ne možemo da zaključimo, jer sadržaj nije jasan.

Na primer, pitanje “šta bi se moglo poboljšati u sferi podučavanja joge?” je neprecizno i  nejasno. Odgovor bi trebalo da bude, ako je uopšte i moguć, veoma opširan i višeslojan. Da bi određenom problemu pristupili na odgovarajući način, potrebno ga je prvo razumeti.

Mnogo svrsishodnija formulacija bi bila: “Šta bi učitelji joge u Srbiji trebalo da učine kako bi budući instruktori i instruktorke, stekli znanja i veštine koje će im pomoći da uspešno prevazilaze probleme u karijeri i svakodnevnom životu?”


• Istinitost

Da li je zaista tako kako tvrdimo da jeste?
Gde i kako se to može proveriti?
Kako da saznamo da li je nešto istinito?

Jedan iskaz, ideja, ili misao mogu biti jasni, ali neistiniti, odnosno netačni. Primer: “Joga je samo za gipke, zgodne mlade žene!”.


• Preciznost

Mogu li jasnije i specifičnije da objasnim?
Mogu li da dam još korisnih detalja i osobina?
Mogu li da se izrazim još preciznije? 

Izjava može biti i jasna i tačna, ali neprecizna. Primer “Jelena je previše mršava / debela”. Mi ovde sudimo na osnovu prećutno nametnutih medijskih, estetskih standarda. Pri tome ne znamo koliko Jelena ima kilograma, niti koliko je visoka. Ima li 40 kg na 180cm sa sve odelom ili 120kg na 160cm u gaćama?


• Relevantnost

Kakve veze naše izjave imaju sa temom koja je u fokusu?
Da li uopšte nudimo rešenje postojećeg problema?
Koliko doprinosimo rešenju i vodi li nas to napred? 

Jedna izjava može biti jasna, istinita i precizna, ali potpuno nebitna za pitanje i kontekst. Na primer: “Učenici misle da se količina uloženog napora tokom kursa za instruktore joge neminovno pozitivno odražava na kvalitet njihovog podučavanja”. Međutim, uloženi napor nije mera kvaliteta znanja i može biti potpuno nebitan za određivanje instruktorskih kvaliteta.


• Dubina

Da li naš odgovor pokriva kompleksnije aspekte problema?
Šta nam i kako otežava ili olakšava rešenje?
Da li smo pomenuli ključne faktore?
Šta smatramo najvećom preprekom do nalaženja rešenja?
Ima li drugih, manje bitnih prepreka i koje su?
Kako tretiramo povezane probleme ili grupe problema? 

Jedna izjava može biti jasna, tačna, precizna i relevantna, ali površna. Primer efektivne i prijemčive, ali površne izjave je: “Reci NE!”, koja se ponekad koristi kako bi se skrenula pažnja jogijske javnosti na seksualno uznemiravanje polaznica od strane instruktora, takozvanih gurua. Ova izjava je jasna, tačna, precizna i relevantna i namera joj je da istakne ozbiljan problem, onome ko je sa problemom upoznat ili je deo jogijske scene. To joj i jeste namena i namera. Međutim, neupućenom posmatraču sa strane nije jasno da je u pitanju veoma kompleksan problem zloupotrebe autoriteta. Drugim rečima, na nivou same izjave, bez dubljih informacija o čemu je zapravo reč, izjava nema gotovo nikakvo značenje. Zašto NE? Kome NE? Zbog čega NE? ostaju pitanja bez odgovora i ostavljaju izjavu na površini. Na istom primeru, ali u drugom smeru, još je opasnija bagatelizacija jednog tako ozbiljnog problema izjavama: “Znate, kakve su žene!”


• Povezanost

Da li i kako uključujemo suprotne stavove?
Može li se problemu prići i iz drugih uglova?
Kako bi pitanje glasilo iz jedne, a kako iz druge perspektive?
Da li nam je potreban drugačiji, novi pristup problemu?

Argumentacija može biti jasna, istinita, precizna, relevantna i diferencirana (odnosno dubinski sagledana), ali istovremeno može biti i nepovezana. Na primer: problemu čakri se može prići, između ostalih, iz sekularne, ali i iz spiritualne perspektive. Obe perspektive mogu imati dubinu, ali ako se ograničavaju samo na uvide i spoznaje iz sopstvenog ugla, rasprava o čakrama, a tako i sam pojam, ostaje nedovoljno osvetljen.
Ne, ja lično ne zastupam mišljenje da čakre postoje, ali se zalažem za to da se i spiritualnoj, odnosno perspektivi suptilne anatomije omogući prostor za valjanu argumentaciju i odbranu iznetih tvrdnji.


• Logika

Da li naš iskaz ima smisla?
Da li je iskaz smislen i u celosti, ili su smisleni samo neki delovi?
Šta sledi iz zaključka i na koji način?
Postoji li niz koji povezuje početak i kraj – pitanje i zaključak?
Da li su nam izjave razumljive, jasne, utemeljene i potkrepljene dokazima?
Ako smo prvo zaključili jedno, pa onda drugo, može li oboje biti istinito?

Svaki put kada razmišljamo i objašnjavamo, odnosno argumentujemo, mi ređamo misli po nekakvom redosledu. Ako nam se misli u redosledu međusobno podržavaju i smisleno su povezane, reč je o “logičkom” razmišljanju. Ako se međusobno ne podupiru, odnosno protivurečne su i jedna drugu obesmišljavaju, onda je to “nelogično”.


• Fokus 

Da li se bavimo najvažnijim problemom?
Da li nam je centralna ideja sve vreme u centru interesovanja?
Šta je ključno?
Koji su glavni iskazi i faktori?

Nadugo i naširoko nije nužno i nabolje. Konstantno proveravanje da li nam je problem u fokusu može biti od pomoći. Zapitajte se redovno da li ste odlutali.


• Pravičnost 

Da li postoji (skriveni) lični interes?
Da li uvažavamo i cenimo stavove drugih?
Da li se drugačije misleći konstruktivno i blagonaklono uvažavaju?

Ja konkretno ne slovim za spektakularno tolerantnu i blagonaklonu osobu kada je spiritualna perspektiva u pitanju, ali smatram da umem da saslušam i prihvatim dobar argument. Maksimalno se trudim da lične karakteristike “oponenta” u diskusiji zanemarim, ali mi to ne polazi uvek za rukom. Međutim istina je i da mi jednostavno volimo da lažemo sebe.

Poštovanje ovih intelektualnih standarda je mnogo lakše ako uz to negujemo i intelektualne vrline. One su tema slećeg teksta.

ČETVRTI DEO: OSAM INTELEKTUALNIH VRLINA

2. Kritičko mišljenje za jogine i jogiće drugi deo: osam elemenata mišljenja

Ovo je drugi od četiri teksta u serijalu.
Preporučujem da počnete od prvog, evo linka ispod:
<< PRVI DEO: DEFINICIJA I PROBLEM EGOCENTRIČNOG MIŠLJENJA


Osam elemenata mišljenja 

Model koji ovde koristim, preporučen je od strane Fondacije za kritičko mišljenje. Po tom modelu sbako mišljenje to jest razmišljanje, može se podeliti na osam sastavnih elemenata:

  • problem, odnosno tema ili pitanje koje nas muči,
  • namera koja nas vodi, odnosno svrha i cilj, šta mi to hoćemo,
  • informacije koje su nam dostupne i koje koristimo,
  • tumačenje dostupnih informacija koje koristimo,
  • koncepti, odnosno ključni pojmovi i ideje kojima baratamo,
  • pretpostavke od kojih polazimo su ono što smatramo da je tako, odnosno da će tako biti,
  • uticaji i posledice koje naš rad može imati na dalji razvoj, i
  • stavovi, odnosno ono na šta se pozivamo, ugao na kojem temeljimo mišljenje.

Ovih osam elemenata nisam poređao po nekakavom nepromenjivom rasporedu, ali sam ipak odlučio da počnem od problema, odnosno pitanja to jest teme koja nas muči jer nas to uglavnom i pokreće. 

• Problem/Pitanje/Tema 

Dobar deo našeg svakodnevnog promišljanja je rešavanje problema ili traženje odgovora na pitanje ili temu koja nas trenutno (a možda i duže vreme) intrigira. Zbog toga, ne bi bilo loše da se zapitamo: Čime se ja ovde zapravo bavim? Šta me interesuje i pokreće? O čemu je ovde reč? O čemu razmišljam/raspravljam? Koji problem hoću da rešim? Da li je jasno i precizno formulisano to što hoću?
Ako se bavimo temom koju je neko drugi obradio, npr. čitamo neki tekst, dobro je da promislimo i o tome da li je autor/ka jasna i koncizna, da li shvata kompleksnost teme?

Da bismo u ovoj fazi bili što svrsishodniji, trebalo bi da

  • jasno i precizno formulišimo pitanje; 
  • definišemo šta nas tačno interesuje, šta hoćemo da rešimo;
  • problemu priđemo iz različitih uglova, kako bismo shvatili njegovu važnost i obim;
  • jednom kada ga formulišemo, trebalo bi, ako je moguće raščlaniti na manje obimna pitanja.
  • utvrdimo postoji li samo jedan odgovor, ili je moguće više njih.  


( → Zadatak: Posetite našu internet stranicu minimalyoga.net i pronađite tekst “Naučni metod i kurs za instruktore joge – Jelena kao jogina, istraživačica, naučnica”. U tom tekstu je dobro objašnjeno kako funkcioniše imenovanje problema, interesa, pitanja)

Namera, odnosno cilj

Osim problema, svakom promišljanju uglavnom prethodi i neka namera, svrha, cilj, odnosno motiv. Nekada nam se desi, da nam se cilj iskristališe tek tokom procesa, a nekad tek nakon što smo pronašli odgovor. Zbog toga, pitanja koja bi sebi trebalo iznova da postavljamo su: šta želim ovim da postignem? Koji mi je (glavni) cilj? Kakve su mi namere?
U slučaju da se bavimo mišljenjem (čitanje, slušanjem…) drugih, logično je da se zapitamo koja mu/joj je namera? Da li je ona jasno iskazana ili je skrivena? Da li je svrha opravdana i smislena?

Da bi nam namera bila što jasnija, trebalo bi da

  • odvojmo vreme da je precizno formulišemo, a možda i više njih.
  • razjasnimo, najpre sebi, finese i razlike između sličnih namera, ako ih je više.
  • usput proveravamo da li smo skrenuli s puta, odustali od namere, ili je promenili.
  • se fokusiramo na bitne i ostvarive ciljeve.

→ Zadatak: Definišite najjasnije i najpreciznije moguće neki cilj. Na primer: “Hoću da završim napredni kurs za instruktora/ku joge!” ili “Hoću da naučim asanu X!” Pokušajte da (sebi) odgovorite zašto to želite, ili zašto ste to želeli pa uradili. Kada ste definisali za sebe vreme je da formulišite odgovor koji hoćete da date drugima, te da im objasnite šta vam je cilj i zašto. Kada ste i sa tim gotovi pokušajte da uporedite objašnjenje sebi i drugima? Da li vaša namera zvuči isto ili drugačije kada se obraćate sebi i drugima?


Informacije

Svako naše promišljanje, bez izuzetka, bazira se na informacijama, odnosno podacima, to jest iskustvu koje imamo. Zbog toga je veoma važno da se pozabavimo sledećim pitanjima: na šta se oslanjamo? Na kojim saznanjima i informacijama se bazira to što mislimo? Koja lična iskustva to podržavaju, a koja ne? Koji podaci nam nedostaju do odgovora na pitanje?
Ako su u pitanju radovi drugih onda se zapitajte: jesu li jasno naveli bitne činjenice, iskustva i informacije? Da li su im izjave precizne i proverljive?

Kada su informacije u pitanju…

  • … trudite se da iznosite samo one tvrdnje koje možete potkrepiti relevantnim podacima. “Moj joga guru kaže da…” – nije nužno relevantan, a često ni istinit podatak. Ako smatrate da će takva informacija ipak doprineti kvalitetu rasprave i dodatno razjasniti problem… samo napred, iznesite ga, ali dajte i kontekst: kažite da je u pitanju mišljenje jednog gurua, a ne podaci zasnovani na istraživanjima.
  • … konsultujte izvore koji podržavaju vašu tvrdnju, ali i one koji je osporavaju. Ja često upadnem u zamku da jurim za izvorima koji opovrgavaju moje tvrdnje. Ne radite to sebi! Bez veze se mučite! Da, moguće je da je vaša tvrdnja tačna! Slično važi i za one koji samo jurcaju za potvrdom, umesto da prihvate greške.
  • … proverite da li su informacije koje imate – kao i one koje širite – jasne, proverljive i relevantne.
  • … trenutak u kojem shvatate da vaša ideja nije tačna, je podjednako dragocen kao i onaj u kojem ste dobili potvrdu. U oba slučaja ste saznali nešto novo i možete da potvrdite ili promenite mišljenje na osnovu činjenica do kojih ste došli istraživanjem. Ima li šta lepše od toga da “priznate” sebi da niste u pravu i promenite mišljenje?

•  Tumačenja 

Pomenuo sam već da se naše promišljanje bazira na informacijama, odnosno podacima koje imamo. Jasno je naravno i da mi te informacije interpretiramo odnosno tumačima na određen način. Pa kada ih već tumačimo ne bi bilo loše i da se zapitamo: kako sam došao/la baš do ovog zaključka? Koliko su podaci relevantni za zaključak? Da li bi podatke mogli da tumačimo i na druge načine? Da ponovim primer od ranije: “Moj učitelj joge kaže, da…” – ako mene pitate – nikad nije dovoljno relevantan podatak za donošenje smislenih zaključaka.
Ako čitamo interpretacije drugih autora, ne bi bilo loše da se zapitamo da li im je argumentacija racionalna i da li jasno pokazuje kako su stigli do zaključka? Isto važi i za nas: kako smo nešto zaključili?; Da li i koliko nam interpretacija podržava zaključak?; Može li se veza između podataka i razultata objasniti drugačije?; Koliko moja namera utiče na tumačenje?

Evo jedan primer pogrešnog, gotovo besmislenog, tumačenja podataka: “Moja učiteljica joge ima snažne i velike šake. Njen stoj na glavi je stabilan i traje dugo. Osobe sa malim, slabijim šakama su nestabilne i kratkoročne u stoju na glavi.” Ova interpretacija je neadekvatna jer između veličine i snage šaka i kvaliteta stoja na glavi ne postoji korelacija. Potpuno drugi faktori su relevantni. 

Da bismo izbegli ovakve kardinalne greške ne bi bilo loše da…

  • … donosimo zaključke samo ako su rezultati nedvosmisleni.
  • … proverimo da li su pojedinačni zaključci međusobno isključivi.
  • … povežemo zaključke sa pretpostavkom od koje smo pošli.

• Koncepti/Pojmovi 

Svako naše mišljenje, takođe apsolutno bez izuzetka, iskazujemo korišćenjem različitih pojmova, ideja, teorija, principa, modela….
Evo jedan jogijski: pre nego što počnemo da se bavimo asanama i sekvencama, trebalo bi da definišemo šta podrazumevamo pod pojmovima koje koristimo. Ako se složimo da je Pozdrav Suncu sekvenca, odnosno niz asana, važno je da definišemo i šta podrazumevamo pod pojmom “asana”. Sve to radimo kako bismo i mi i naši sagovornici znali o čemu govorimo, odnosno da ne bi bilo “ko u klin, ko u ploču”.
Kad je korišćenje pojmova u pitanju, važno je da prvo odgovorimo na pitanja: šta nam je u fokusu?; Da li se bavimo jednom idejom, odnosno jednim pojmom ili je potrebno definisati više njih?; Da li je definisanje dodatnih pojmova ključno za razumevanje glavne ideje?; Da li pojmove umem detaljno da objasnim?;
Isto važi i kada analiziramo druge: da li precizno i temeljno objašnjavaju koncepte, ključne pojmove i centralne ideje?; Da li su pojmovi koje koriste uopšte primenjivi u datom kontekstu?

Zbog svega toga…

  • … navedite ključne pojmove koje koristite i objasnite ih detaljno. I sebi i drugima.
  • … ne zaboravite da pomenete i drugačije definicije pojmova koje koristite, ako postoje i ako su relevantne za diskusiju.
  • … upotrebljavajte pojmove pažljivo i precizno sve vreme.

Evo jedan primer: ako u razgovoru sa osobom koja praktikuje či-gong, a pre toga se nije sretala sa jogom, pomenemo koncepte prane ne objašnjavajući o čemu se radi, ona će nas gledati belo, jer ne razume o čemu je reč. Isto važi i ako ta osoba priča sa nekim iz sveta joge i pominje koncept či. Ukoliko se do tog trenutka ja kao jogi nisam susreo sa konceptom či, neću imati pojma o čemu je reč. Čak i ako dve osobe iz sveta joge različito izvode asane ili sekvence, teško će se razumeti. Za neke je joga trosatno sedenje u meditaciji, za druge stoj na glavi. Zbog svega ovoga, izuzetno je važno da pronađemo i koristimo zajednički jezik.

•  Pretpostavke 

Početak gotovo svakog promišljanja je pretpostavka. Zbog toga je veoma važno da odredimo koje su nam pretpostavke relevante za raspravu, kao i koje od njih smatramo tačnim?; Zašto ih smatramo tačnim?; Podrazumevamo li neke stvari, iako ih nismo proverili?; Da li su naše pretpostavke relevantne za diskusiju? Pretpostavke proizilaze iz problema koji hoćemo da rešimo. Karl Poper, naučnik i filozof, osnivač kritičkog racionalizma je na primeru pretpostavke “svi labudovi su beli” pokazao kako njenu pogrešku uvodeći slučaj crnog labuda.    

Kako bismo i mi ovaj deo sa pretpostavkama uradili kako valja, trebalo bi da… 

  • … razjasnimo pretpostavke i sebi i drugima. 
  • … odlučimo da li su i zašto prihvatljive i opravdane u datom kontekstu. 
  • … osvestimo da li pretpostavke utiču na naše pozicije, ili proizilaze iz njih.

Evo primera jedne pogrešne pretpostavke: “Moj guru je jedini koji zna kako se ispravno izvodi Pozdrav Suncu, jer ga je tako naučio njegov guru. Kada ispratite liniju prenosa sa jednog na drugog, shvatićete da je moj guru direktno povezan sa Patanđalijem, koji je osmislio Pozdrav Suncu.”

• Uticaj i posledice

Mišljenje nas uglavnom dovodi do nekog zaključka, odnosno odgovora na pitanja koja smo (sebi) postavili. Ti odgovori do kojih smo eventualno došli imaju posledice, odnosno utiču na, u najmanju ruku naše, dalje promišljanje. Ukoliko je to novo saznanje revolucionarno, može se desiti da su mu i posledice veoma uticajne. Ozbiljni primeri radikalnih zaokreta u mišljenju, kojima je ipak trebalo vremena da se probiju, su npr. promena geocentrične u heliocentričnu sliku sveta, teorija evolucije, feminističke teorije… Kada razmišljamo o uticaju i posledicama koje bi naše ideje mogle imati na svet, nije zgoreg da već unapred razmislimo šta bi moglo da se desi ako bi drugi prihvatili naše stavove? Kuda bi ti naši stavovi mogli da vode? Da li otvoreno govorimo o mogućim posledicama ili ih krijemo?

Zbog uticaja i posledica ne bi bilo loše da…

  • … ispratimo i željene i neželjene efekte naših promišljanja.
  • … osvestimo i negativne i pozitivne strane moguće promene.
  • … razmotrimo i izložimo sve posledice, a ne samo one koje nam odgovaraju.

Knjiga “Telo joge” Marka Singltona je odličan primer dobrog istraživanja, koje nam je pokazalo da sekvenca Pozdrav Suncu nije stara nekoliko hiljada, već u najboljem slučaju stotinak godina. Njegovo istraživanje je uticajno jer je za posledicu ostavilo promenu načina na koji se sekvenca danas podučava i šta različiti “gurui” prodaju kao svoje delo, a šta ne. 

• Stav, ugao, perspektiva 

Svi mi – često nesvesno – nastupamo iz određenog ugla, referentnog okvira, perspektive, stava. Za razvoj kritičkog načina razmišljanja je važno da stavove koje imamo i osvestimo. 
Hajde da se zapitamo: iz koje perspektive ja pristupam problemu, odnosno temi?; Da li mogu da promenim stav?; Da li bi trebalo da uzmem u obzir i druge prespektive?; Da li autor kojeg čitam/sagovornik ima drugačiji pogled na stvari od mog?; Da li uvažava/m drugačije argumente?; Uzima/m li u obzir kritike iz drugih relevantnih perspektiva?

Moralna načela ili “lepo ponašanje” su zgodan primer za ukorenjene, opšteprihvaćene stavove.

Kod stavova je zgodno da…

  • … definišemo sopstvene.
  • … razmislimo o drugačijim uglovima, njihovim prednostima i slabostima.
  • … pokušamo da sve uglove vrednujemo podjednako fer i pošteno.

Dobar primer za postojeći stav iz kojeg bi neko mogao da nastupa je “Joga nije sport!”* ili “Joga nije religija!”, odatle bi se mogla razviti diskusija na pitanje: “Šta je uopšte joga?”.


* Na primeru slogana “Joga nije sport!” sam pisao i tekst: Participacija, odnosno zašto i kako da učestvujete u rešavanju društvenih problema!


Svih osam elemenata mišljenja bi trebalo da koristimo u skladu sa postojećim intelektualnim standardima. Njima se bavimo u sledećem, trećem delu.

TREĆI DEO: DEVET INTELEKTUALNIH NORMI >>

1. Kritičko mišljenje(KM) za jogine i jogiće prvi deo: Definicija KM i problem egocentričnog mišljenja

Čemu služi ovaj tekst?  

Tekst pred vama, prvi od četiri u nizu, sam namenio joginama i jogijima koji podučavaju i u potrazi su za novim znanjima. Glavna tema brošure je kritičko mišljenje (KM) i alati potrebni za njegov razvoj. Ideja vodilja mi je bila da vam tekst služi kao ispomoć kod osmišljavanja časova i kurseva, čitanja, analize i pisanja tekstova, itd. Osim toga vodič može da posluži i kod produbljivanja postojećih i sticanja novih znanja.

Preporuke se oslanjaju na literaturu Fondacije za kritičko mišljenje i primenjive su na različite oblasti, a ne samo na jogu, jer kritičko mišljenje generalno doprinosi jasnijem razumevanju, nezavisno od oblasti na koju se primenjuje. KM podstiče na preispitivanje postojećih tvrdnji, zaključaka i stavova. Ono zahteva jasno, tačno, precizno i relevantno izražavanje, ali i dubinsko istraživanje, kao i logičan i fer pristup određenom problemu.

Glavna poruka glasi: kritički se odnosimo ne samo prema čitanju i pisanju, nego i u razgovoru sa drugima, kao i ne samo kada slušamo, nego i kada govorimo. Sve to radimo bez obzira da li se bavimo jogom, naukom, umetnošću… Možda zvuči teško, ali zapravo i nije!
Ova četiri teksta ovde na blogu su definitivno koristan dodatak stručnoj literaturi, a moj predlog je da ih pročitate, po redosledu, uvek pre nego što počnete da se studiozno bavite nekom temom. Neke od osnovnih principa možete primeniti i u svakodnevnom životu.

Da dalje ne bude zabune, kada kažem kritičko mišljenje ili razmišljanje mislim na jedno te isto, ako drugačije nisam eksplicitno naznačio.

Definicija: ma kakvo bre kritičko mišljenje?! 

Razmišljanje je deo ljudske prirode, naša evolutivna “prednost” u odnosu na druga živa bića. Međutim, ako ne naučimo kako da razmišljamo pa nam mišljenje ostane jednostrano, nepovezano, nelogično i puno predrasuda, moglo bi i prestati da bude “prednost”. Kvalitet načina na koji razmišljamo izvesno određuje način na koji delamo, stvaramo, pravimo, gradimo… Na koncu, određuje nam i kvalitet života. 

Kritičko mišljenje (KM) je poseban način razmišljanja, primenjiv na različite oblasti, teme i probleme u životu. Njegovim razvojem mi zapravo učimo da

postavljamo pitanja koja su bitna za temu o kojoj je reč;
jasno i precizno formulišemo ono što mislimo i hoćemo da kažemo;
pronađemo bitne informacije, odvojimo ih od nebitnih i ispravno tumačimo;
donosimo logične zaključke i predlažemo razumna rešenja problema;
merimo realnost objektivnim kriterijumima;
budemo otvoreni prema drugačijim pretpostavkama i načinima razmišljanja;
komuniciramo sa ciljem rešavanja problema.


Ukratko:

Kritičko mišljenje (KM) je samostalan, posvećen, za ispravke i promene otvoren način razmišljanja, koji zahteva da se držimo važećih intelektualnih kriterijuma. U idealnom slučaju KM vodi efikasnijoj komunikaciji, rešavanju postojećih problema, ali i neprekidnoj borbi sa ličnim i grupnim egoizmom.


Pa da počnemo od egoizma!

Egocentrično mišljenje

Ovde “napadamo” problem egocentričnog razmišljanja. Uzrok egoizmu u mišljenju je nedovoljno poštovanje prava, potreba i stanovišta drugih ljudi, a da pri tome ne poznajemo sopstvene granice. To je verovatno tako jer nam je lakše da živimo sa netačnim, ali umirujućim osećajem da razumemo svet oko sebe, da su naše ideje i ideje onih koji su nam bliski sjajne, pa makar bile i netačne. Drugim rečima: prečesto koristimo unutrašnje (psihičke, a ne intelektualne i intersubjektivne) norme i standarde kada nešto prihvatamo ili odbacujemo. To nije nužno loše, ali je u suštini reč o ličnom osećaju koji ne mora biti ni tačan ni utemeljen u realnosti. Za razvoj kritičkog razmišljanja je važno da budemo svesni šta je u pitanju, te da sebi i drugima “priznamo” o čemu je reč.

→ Zadatak: Razmislite o tome da li vam se neke ideje sviđaju zbog ljudi koji ih zastupaju, ili vam se ljudi sviđaju zbog ideja?

Egocentričnost ličnog mišljenja se osvešćuje vežbom, odnosno suočavanjem sa sobom i sebičnošću ličnih pretpostavki. Da, zvuči dramatično, ali zapravo uopšte nije teško. Suočavanje sa sobom podrazumeva svest o tome

kako smo došli do informacija,
gde smo te informacije pronašli,
ko je autor/ka i odakle one njemu ili njoj,
šta hoće/mo time da postigne/mo,
šta i kako smo razumeli,
kako dobijene informacije tumačimo,
kako ih koristimo, odnosno plasiramo  to jest širimo dalje, itd.

Pet je najčešćih tipova egocentričnog razmišljanja i ovde sam ih, radi lakšeg razumevanjam, a u skladu sa namenom brošure, predstavio uz pomoć izjavnih rečenica sa primerima iz jogijskog života.

  • Istina je, jer JA tako MISLIM! – osnovna lična egocentričnost na osnovu koje pretpostavljamo da je ono u šta mi verujemo tačno, iako to nikada nismo zaista preispitali. Primeri: Ja najbolje od svih vežbam jogu!; Moja Bakasana je najispravnija i najlepša! 
  • Istina je, jer MI tako MISLIMO! – grupna egocentričnost, na osnovu koje polazimo od toga da su stanovišta naše grupe ispravna. Primeri: Joga je sekta!; Joga je super!; Naš Guruđi zna sve, a i mi sa njim! 
  • Istina je, jer JA u to VERUJEM! – usvojeno, poželjno mišljenje zbog kojeg ispravnim smatramo ono što nama odgovara, što podržava naša uverenja, ne zahteva značajnu promenu, a ni da priznamo grešku. Primer: Joga je bolja od pilatesa!; Čakre su energetski centri!; Ljudi vibriraju na različitim frekvencijama!
  • Istina je, jer je tako OD DAVNINA! – opravdavanje pomoću tradicionalnih uverenja, iako zapravo nemamo pojma koliko su ona utemeljena u realnosti. Primeri: Joga je stara deset hiljada godina!; Bog je stvorio svet za šest dana!; Moj guru zna najstariju, autentičnu i jedinu ispravnu sekvencu.; Srbi su najstariji, nebeski narod!; Ženi je mesto za šporetom!
  • Istina je, jer je meni KORISNO! – prirodna, urođena sebičnost. Držimo se stavova koji zadovoljavaju naše potrebe. Nema veze što za to nema razumnog opravdanja.  Primer: Joga leči sve!; “Otvaranje” grudi deluje na srčanu čakru i zbog toga više volimo ljude oko sebe! 

Protiv svega ovoga bi trebalo da se borimo. A to nije lako.
Kako bismo u ovoj borbi bili što efektivniji u sledećem tekstu ću predstaviti osam elemenata mišljenja. Jer, kao što rekoh, razmišljanje JE! neodvojivi deo naše prirode i kvalitet načina na koji mislimo određuje kvalitet naših dela, a time i ukupni kvalitet života.

DRUGI DEO: OSAM ELEMENATA MIŠLJENJA >>

Šta je joga? Moja perspektiva

Odgovor na pitanje šta je joga je i lak i težak. Lak je kada odlučiš da se držiš činjenica, odnosno kada odustaneš od mistifikacija i suvišnih narativa. Težak je kada kreneš u potragu i shvatiš da je danas dostupno toliko, najblaže rečeno, neproverenih informacija, da ti je potrebno više vremena za probrati šta ćeš čitati, nego da se stvarno posvetiš temi.
 
Šta je joga

Kako sam ja krenuo u potragu?

Lako! Kad vam kažu da je početak težak, nije tačno. Bar nije bio u mom slučaju. Težina je došla tek kasnije.

Ja sam odlučio da pišem master tezu na temu međusobnog uticaja joge i digitalnih medija. U to vreme sam na fakultetu radio brojna istraživanja i podučavao metodologiju naučnog rada u društvenim naukama. Time je naravno i moja potraga od samog starta bila određena pravilom da izvori koje koristim moraju ispunjavati naučne standarde. Odnosno da nenaučne izvore tretiram i interpretiram na drugačiji način. Za nekoga prokletstvo, za mene sedmica na lotou! 

Pored činjenice da sam koristio proverenu litaraturu, radio sam i praktično istraživanje u direktnom kontaktu sa  brojnim učiteljima i vežbačima joge u Berlinu. To otprilike znači da sam definicije iz knjiga proveravao tražeći odgovore i u praksi.

Dakle, šta je joga?

Ne bih da vas razočaram, ali odmah da vam kažem da je joga, u najlepšem smislu reči, ljudski izum, tehnika, proizvod kulture… Konstrukt ljudskog uma, jedan od mnogih, nastao kao plod naše evolutivne potrebe i sposobnosti da u potrazi za rešenjima svakodnevnih problema opažamo, merimo, upoređujemo, zaključujemo, donosimo odluke, apstrahujemo. Dakle, mi ljudi smo stvorili jogu, na isti način na koji smo napravili točak, naučili da pravimo kuće i gajimo životinje, šijemo gaće i koristimo kompjutere.

Jogu smo prvenstveno koncipirali kao praktičnu filozofiju i kao deo sistema verovanja, da ne kažem religije.

Zašto baš tako?

Pa, u vreme tokom kojeg se joga formirala jedino su “popovi” i “vlastela” imali slobodnog vremena da se bave pitanjima koja su nas u tom trenutku čovečanstvo mučila. Da se razumemo, joga nije nastala tako što je neki tamo Pera seo, uzeo olovku i papir, napisao naslov i par rečenica i rekao: e, evo vam joga.

Ne!

Joga je nastajala i razvijala se u različitim društvenim okolnostima tokom dugog niza godina. Taj proces i dan danas, dok ja ovo pišem, traje. I trajaće za uvek. Nije joga nešto što je jednom zapisano i to u kamen. Joga je živ konstrukt. Nešto kao jezik. Vratite se 30 godina unazad i pomislite na reč internet i onda pokušajte sebi iz tog vremena, ili vašoj baki, da objasnite šta je instagram, šta fejsbuk, a šta jutjub… Drugim rečima ono što mi danas doživljavamo kao jogu, naše bake bi definitivno doživele i definisale drugačije. A zamislite tek kako su je doživljavali pre 100, 500 ili 1000 godina.


Mislim da bi smo ovde mogli da podvučemo liniju i da se složimo oko toga da je joga dinamičan konstrukt u konstantnom razvoju, baziran na proučavanju čoveka kao društvenog, telesnog i umnog bića. Istovremeno, jasno je i da je joga proizvod ljudskog uma koji se u skladu sa trenutnim društvenim i prirodnim okolnostima postepeno menja.


Ono što je kod joge trajno je utemeljenost na univerzalnosti ljudskog iskustva.

Šta to sad pa znači?

Pa znači da zub sve ljude (a verovatno i životinje) boli isto bez obzira na boju, veličinu, visinu. To znači i da je biohemijska reakcija organizma na stres ista, ili bar veoma slična, na svim meridijanima naše planete. To znači i da, kad smo tužni i kad smo srećni, kao i kada je gusto, odnosno kada su u pitanju život ili smrt, svi reagujemo manje-više identično. Drugim rečima, osnove biološkog bitisanja na ovoj planeti se nisu dramatično promenile od kada su se stvorili uslovi za nastanak kompleksih organizama: kako preživeti sa što manje utrošene energije, što manje stresa. Npr. ono što je nama ljudima pomoglo da preživimo – a to je poenta života – jeste život u grupama, kao i – ono što nas odvaja od drugih životinja – naša evolutivna sposobnost da apstraktno razmišljamo. Joga je upravo jedan od proizvoda te naše mogućnosti da opažamo realnost, o njoj mislimo i donosimo zaključke.  

Zahvaljujući toj sposobnosti nastala je i joga, kao niz uputstava kako živeti ovozemaljski život sa što je manje moguće negativnog stresa. Modernim jezikom rečeno kako živeti zdrav život odnosno imati zdrav lifestyle. U tom smislu između joge i bilo koje druge praktične filozofije – da ne kažem religije – nema velike razlike. Zato se  npr. „popovi” i bune i pišu razna upozorenja. Bune se, jer pojedine ideje i tumačenja sveta, koje su sastavni deo joge, konkurišu idejama koje se nalaze u hrišćanstvu, islamu, judaizmu… A šta je želja svih navedenih pogleda na svet? Pa, kontrola! Želja da (nam/vam) tumače svet propisujući šta se valja i sme, a šta ne.

U svakom slučaju suština je ista: i jedne i druge je stvorio čovek u potrazi za „srećnijim” odnosno mirnijim životom. Isto tako je istina i da ih je čovek vrlo često instrumentalizovao i zloupotrebljavao.

Joga – istorija jedne ideje (ili više njih?)

Istorijski gledano joga, kao filozofija, je formulisana negde na prelazu iz stare u novu eru. Nema pouzdanih izvora, pa se smatra da se to desilo u periodu između 2. veka stare i 5. veka nove ere. Al’ to i dalje ne znači da je ranije nije bilo. Naprotiv. Jedino što se u ovom periodu desilo je da je materijal koji je vekovima kamarisan konačno skupljen i sistematizovan.

Konceptualno, joga vuče korene iz hinduizma. Ona je jedan od šest ortodoksnih filozofskih sistema baziranih na idejama koje su već od mnogo ranije nalaze u Vedama.

A šta su Vede?

Vede su jedan od prvih ljudskih promišljanja, sistematizovanih u sistem verovanja, koji se bavi takozvanim velikim pitanjima: pitanjima nastanka sveta, smisla, života, budućnosti, prošlosti, sadašnjeg trenutka, morala itd. U početku su one bile isključivo usmena predanja, ali su kasnije zapisane, što je jelte i logično s obzirom da smo tek kasnije osmislili pismo. Vede se uglavnom bave ritualom jer su ljudi u vreme nastanka Veda bili mrtvi ubeđeni da će im pravilno izvođenje rituala doneti razne dobrobiti. To vam je slučaj i danas sa crkvama. One su, bez blama, uspele da prodaju ideju da samo oni umeju ispravno da izvedu ritual krštenja kao preduslov za srećan zagrobni život. Nama laicima ta ritualna znanja ostaju nedostupna.

Kako se ljudsko znanje neprekidno akumulira i nova, tačna znanja potiskuju zastarela i netačna, tako su i Vede prestale da budu relevantne. Ljudi su prosto shvatili da će kiša padati kada se uslovi za to stvore, a ne kada svešteno lice otpleše ples za prizivanje kiše. Bar donekle odbacujući stara, nepouzadana i na kraju krajeva netačna znanja, ljudi na indijskom potkontinentu se sve više bave i drugim temama, odnosno traže nove odgovore na stara pitanja preispitujući, upotpunjujući ili odbacujući postojeća znanja. Taj novi period, kada se malo više filozofira na stara pitanja, kasnije ne nazvan Vedanta, odnosno kraj Veda. 

Centralna ideja Vedante, a time i joge koja inspiraciju crpi direktno iz Vedante, jeste društveni i lični psiho-fizički život pojedinca. Naravno u skladu sa prirodnim i društvenim okruženjem. I to sve uzimajući u obzir da je život istovremeno i prolazan i trajan. Drugim rečima: kako srećno (pre)živeti ovaj život u vremenu i prostoru, a budućim generacijama ne ostaviti krš i lom. I ne, ja ne verujem u zagrobni život. Pre mislim da je to metafora.

Patanđali – joga sutre

Kada se društveni život razvio i postao statičniji i umreženiji stvorila se i potreba za boljim ustrojstvom i sistematizacijom. Na tom nezaustavljivom talasu, koji traje i dan danas, razvila se i joga u formi niza praktičnih uputstava o tome kako živeti.

Osnovnim autoritetom joge smatra se zbirka od 195 ili 196 sutri, odnosno aforizama,  koje je sakupio i sročio indijski mislilac Patanđali. Joga sutre su najstarija poznata, sistematizacija iskaza koji definišu šta je joga i kako živeti jogijski život. Suprotno rasprostranjenom verovanju Patanđali nije autor sutri nego sakupljač i sistematizator. Dobro, moguće je da je neke osmislio i sam. Međutim to nikako ne umanjuje njegov doprinos formiranju joge kao praktične discipline. Naprotiv. Ali je važno, istinitosti radi, naznačiti o čemu se radi. Osim toga i njegova pripadnost privilegovanoj kasti je vrlo verovatno imala uticaja na njegov selektorski rad, ali i na interpretaciju sadržaja.

U vreme kada je Patanđali sistematizovao sutre, joga kao primenjena filozofija je, dakle, postojala. Problem je bio što su sve te ideje bile rasute po velikom korpusu veda i vedama inspirisanih dela. Samim tim ni sadržaj pojma joga nija bio, a takvim je i ostao, jasno definisan. 

Asane – odnosno joga položaji koji se danas uglavnom smatraju jogom – ne igraju do XVI veka gotovo nikakvu ulogu. Mada, novija istraživanja pokazuju da je nekakvih asana u praktikovanju joge možda bilo i ranije, ali nisu bile ni približno popularne kao danas. Realno, ko bi normalan, i za čije babe zdravlje, posle rada u polju te namirivanja stoke i živine još radio telesne vežbe?

Poreklo reči joga 

Reči joga ima veliki broj značenja i još više interpretacija.

Korenom reči se najčešće smatra reč judž. Judž vrlo konkretno označava jedan predmet: uzde. To je ono što koristimo da bi upravljali konjima ili nekim drugim životinjama u zaprezi. Osim toga reč označava i radnje bazirane na upotrebi pomenutog predmeta kao npr. zauzdati, obuzdati, kontrolisati, upravljati itd. koristeću uzde. Ovo značenje je bilo, a u mnogim indo-germanskim jezicima i ostalo, u upotrebi do današnjeg dana. Neke od varijacija su zygón na antičkom grčkom, iugium na latinskom, joug na francuskom, yugo na španskom, yoke na engleskom, kao i joch na nemačkom. 

Imenica joga se pojavljuje znatno kasnije i ima još više značenja. Jedno od brojnih je veza između stihova mantre, odnosno himne, posvećene različitim božanstvima. U pojedinim spisima joga se tumači kao dodatak, ili prilepak. Neretko je reč korišćena i da opiše matematičku operaciju sabiranja, a ujedno i rezultat operacije u smilslu zbira, odnosno sume. 

Zajednička karakteristika za svaku upotrebu reči joga je oznaka postojanja neke vrste pozitivnog spoja, odnosno međusobno uključujuće veze između dva ili više pojmova.

Dakle reč joga je starija i od filozofije i od discipline odnosno metode koju mi danas pod tim imenom poznajemo. Osim toga joga je i jedna od reči koje na sanskritu imaju najviše značenja i interpretacija koje su nastale stvaranjem i akumulacijom znanja o jogi širom sveta. 

Tokom razvoja jezika ova je reč evoluirala i dobijala nova, više ili manje metaforična značenja. Trenutno su u opticaju dve opšteprihvaćene interpretacije. Jedna tumači jogu kao jedinstvo odnosno ujedinjenje. Za drugu je joga način, put, metoda odnosno disciplina koja eventualno vodi do jedinstva tela i uma, prirode i čoveka, materije i nematerije itd. U suštini do života sa malo stresa.

Dakle, šta je joga, odnosno kako glasi moj odgovor

Iako mislim da sam na pitanje šta je joga već odgovorio, nije zgoreg ponoviti. Možda je najbolje da za kraj kažem šta je joga za mene.

Za mene je joga prozivod ljudskog uma, praktična filozofija koja sadrži tehnike i preporuke kako živeti život u skladu sa sobom kao individuom (fizički i psihički) i društvom uz što je manje moguće negativnog stresa. U tom smislu ne postoji velika razlika između joge i bilo koje druge praktične filozofije „osim” u pristupu i implementaciji. Oslobođena od suvišnih narativa, mistifikacija i interpretacija joga je za mene jedan višeslojni, izuzetno koristan skup praktičnih znanja koji mi olakšava da sagledam realnost kao proces. Na ovim osnovama sam koncipirao i Minimal jogu, prvu međunarodnu školu joge u nas i zajedno sa Anom Bogdanović iz Surja joga studija i naš kurs za instruktore joge.

Šta je minimalizam

Šta je minimalizam je još jedno u nizu pitanja na koje postoje brojni odgovori. Ovo su neki:

  • minimalizam je umetnički stil i u lepim i primenjenim umetnostima, uključujući i muziku i arhitekturu;
  • minimalizam je praktična filozfija, odnosno način života koji se drugačije naziva jednostavnim životom, odnosno na engleskom simple living;
  • minimalizam je teorija tehničkih, kompjuterskih komunikacija odnosno način komuniciranja koji u fokus stavlja jasne i kratke instrukcije i dokumentovanje istih sa ciljem da se uspešno na najjednostavniji i najefikasniji način izvrši zadatak.

Čitaj dalje…

Niklas Luman

 

Niklas Luman, sociolog i teoretičar društva. 

„Ein soziales System kommt zustande, wenn immer ein autopoietischer Kommunikationszusammenhang entsteht und sich durch Einschränkung der geeigneten Kommunikation gegen eine Umwelt abgrenzt. Soziale Systeme bestehen demnach nicht aus Menschen, auch nicht aus Handlungen, sondern aus Kommunikationen.“

Luhmann: Ökologische Kommunikation. 1. Auflage. Westdeutscher Verlag, Opladen 1986, S. 269.

Niklas Luman, sociolog i teoretičar društva. 

POPP ili POPC, nije pitanje

Sredinom 2015 pojavio se u nemačkom naučnom časopisu „Publizistik“ esej pod naslovom „Der mediatisierte Lebenswandel. Permanently online, permanently connected“. Koga zanima, a razume nemački, može ceo esej kupiti ovde.
Vredi svaku paru. Da ne bude zabune, odmah da kažem, odnosno ponovim, nije u pitanju peer-reviewed članak nego esej nastao u kooperaciji profesora Forderera, koji je nosilac projekta, i dvadesetak istraživača i naučnika različitih instituta za komunikologiju širom Nemačke. Zajedničko im je da svi istražuju u oblasti komunikacije i medija, te da su uglavnom fokusirani na sociologiju. Cilj im je bio da ukažu na probleme sa kojima se sreću i sretaće se oni koji žele da istražuju u ovoj i srodnim oblastima. Esej su koristili kao formu jer dozvoljava više slobode. Iz tog razloga su ponegde namerno i preterivali ne bi li na taj način dodatno naglasili ono o čemu pišu.
Čitaj dalje…

Scroll to top