Svami Vivekananda (3) – Zašto se ne slažemo
Zašto se ne slažemo je Vivekanandino drugo obraćanje Svetskom parlamentu religija.
15. septembar 1893.
Ispričaću vam jednu malu priču. Čuli ste rečitog govornika koji je upravo završio kako kaže: „Hajde da prestanemo da se međusobno vređamo“, koji je veoma tužan zbog neprestanog, velikog neslaganja.
Ali ja mislim da bih vam trebao ispričati priču koja bi pokazala uzrok tog neslaganja. Čitaj dalje…→
Svami Vivekananda (2) – veoma kratka biografija
Svami Vivekananda, rođen kao Narendranat Data 1863. godine u Kalkuti, bio je istaknuti hinduistički monah, filozof i duhovni vođa koji je odigrao ključnu ulogu u širenju vedantske filozofije i joge na Zapadu. Njegova majka, Bubanesvari Devi, bila je pobožna domaćica, dok je otac, Višvanat Data, radio kao advokat na Visokom sudu u Kalkuti. Od malih nogu, Narendranat je pokazivao sklonost ka duhovnosti, često meditirajući pred slikama božanstava poput Šive, Rame i Hanumana.
Obrazovanje
Obrazovanje je stekao na Instituciji generane skupštine (danas Škotski crkveni koledž) u Kalkuti, gde je proučavao širok spektar predmeta, uključujući filozofiju, religiju, istoriju i društvene nauke. Bio je strastveni čitalac hinduističkih spisa poput Veda, Upanišada i Bhagavad Gite, ali je takođe bio upoznat sa delima zapadnih filozofa: Dejvida Hjuma, Immanuela Kanta i Herberta Spensera. Čitaj dalje…→
Svami Vivekananda (1) – Odgovor na dobrodošlicu
Dobar dan narode i dobrodošli!
Ovo je prvi u seriji od šest tekstova u kojima sam preveo pionirski i vizionarski govor Svami Vivekanande, održan u septembru 1893 godine, na Svetskom parlamentu religija u Čikagu. Da dobro ste pročitali, reč je o kraju XIX veka. Smatra se da je ovaj govor otvorio vrata dolasku ne samo joge nego i velikog broja drugih istočnjačkih, darmičkih vera na zapad. Prvi tekst je Odgovor na dobrodošlicu, dat 11. septembra 1893. godine.
Ako bi se iko u skladu sa sopstvenim doprinosom mogao nazvati ocem moderne joge, uprkos beskrajnom besmislu i neozbiljnosti tog opisa, onda bi to svakako bio Svami Vivekananda. Čitaj dalje…→
Kantov odgovor na pitanje: ŠTA JE PROSVETITELJSTVO?
Prevod teksta objavljujem 22. aprila 2024, povodom 300 godina od rođenja Imanuela Kanta (1724 – 1804). Tekst pod nazivom „Odgovor na pitanje: Šta je prosvetiteljstvo?“ je inače prvi put objavljen u decembarskom izdanju „Berlinskog mesečnika“ 1784. godine (S. 481-494). Ovaj Kantov rad je jedan od kamena temeljaca Minimal joga škole. Osnova mog prevoda je prevod Julijane Beli-Genc, koji ima svojih kvaliteta, ali i veoma ozbiljnih propusta od kojih najvećim smatram prevod ključne reči Vernunft kao „um“ umesto kao „razum“.
Ispod je prevod teksta i naravno da se ne slažem sa svim izrečenim, ali je Kantovo mišljenje – posmatrano i tumačeno u kontekstu vremena u kojem je nastalo – potpuno revolucionarno i istovremeno veoma aktuelno. Rečnikom jednog vajber razgovora rečeno:
A: „Za vreme u kojem mudruje, ima velika muda.“
B: „Najbolji je. To je nešto najbolje što je ljudska ruka napisala.“
Prosvetiteljstvo je napuštanje maloletnosti za koju je čovek sam kriv. Tu maloletnost karakteriše nemogućnost korišćenja sopstvene moći razmišljanja, bez tuđeg vođstva. Za tu vrstu maloletnosti je čovek onda kriv, ako joj uzrok nije manjak moći rasuđivanja već nedostatak rešenosti i hrabrosti da se njome služi bez tuđeg mešanja. Sapere aude!1 Budi hrabar, misli svojom glavom! je, dakle, prosvetiteljski moto. Čitaj dalje…→
Participacija, odnosno zašto i kako da učestvujete u rešavanju društvenih problema!
Naša društvenost je jedan od preduslova da preživimo kao vrsta. Ona je naša nasušna, evolutivna potreba. Rezultat nagona za životom. Doduše, društvene grupe danas izgledaju dramatično drugačije nego onomad. U međuvremenu smo oformili (a mnoge su i propale) carevine, kraljevine, sultanate, nacije, države, organizacije, komšiluke, timove… I naravno, ništa od toga ne funkcioniše uvek kao podmazano i vazda (do)nosi manje ili veće probleme. A probleme bi trebalo rešavati.
Kako? Čitaj dalje…→
Imam jedan san! – Martin Luter King*
* Umesto preciznog prevoda Imam jedan san! – Martin Luter King, mišljenja sam da je u kontekstu borbe za građanska prava, a i u duhu srpskog jezika, svrsishodnije koristiti iskaz „Sanjam!“.
Malo više informacija o životu i radu Martina Lutera Kinga, borca za građanska prava i nosioca nobelove nagrade možete pročitati na vikipediji, ovde. U avgustu ove godine, tačnije 28. avgusta 2023. godine biće tačno 60 godina od govora u kojem je Martin Luter King izgovorio čuvenu rečenicu: „Imam jedan san!“.
Srećan sam da danas sa vama ovde učestvujem u nečemu što će ući u istoriju kao najveći protest za slobodu u istoriji naše države. Čitaj dalje…→
1. Kritičko mišljenje(KM) za jogine i jogiće prvi deo: Definicija KM i problem egocentričnog mišljenja
Čemu služi ovaj tekst?
Tekst pred vama, prvi od četiri u nizu, sam namenio joginama i jogijima koji podučavaju i u potrazi su za novim znanjima. Glavna tema brošure je kritičko mišljenje (KM) i alati potrebni za njegov razvoj. Ideja vodilja mi je bila da vam tekst služi kao ispomoć kod osmišljavanja časova i kurseva, čitanja, analize i pisanja tekstova, itd. Osim toga vodič može da posluži i kod produbljivanja postojećih i sticanja novih znanja.
Preporuke se oslanjaju na literaturu Fondacije za kritičko mišljenje i primenjive su na različite oblasti, a ne samo na jogu, jer kritičko mišljenje generalno doprinosi jasnijem razumevanju, nezavisno od oblasti na koju se primenjuje. KM podstiče na preispitivanje postojećih tvrdnji, zaključaka i stavova. Ono zahteva jasno, tačno, precizno i relevantno izražavanje, ali i dubinsko istraživanje, kao i logičan i fer pristup određenom problemu.
Glavna poruka glasi: kritički se odnosimo ne samo prema čitanju i pisanju, nego i u razgovoru sa drugima, kao i ne samo kada slušamo, nego i kada govorimo. Sve to radimo bez obzira da li se bavimo jogom, naukom, umetnošću… Možda zvuči teško, ali zapravo i nije!
Ova četiri teksta ovde na blogu su definitivno koristan dodatak stručnoj literaturi, a moj predlog je da ih pročitate, po redosledu, uvek pre nego što počnete da se studiozno bavite nekom temom. Neke od osnovnih principa možete primeniti i u svakodnevnom životu.
Čitaj dalje…→
2. Kritičko mišljenje za jogine i jogiće drugi deo: osam elemenata mišljenja
Ovo je drugi od četiri teksta u serijalu.
Preporučujem da počnete od prvog, evo linka ispod:
<< PRVI DEO: DEFINICIJA I PROBLEM EGOCENTRIČNOG MIŠLJENJA
Osam elemenata mišljenja
Model koji ovde koristim, preporučen je od strane Fondacije za kritičko mišljenje. Po tom modelu sbako mišljenje to jest razmišljanje, može se podeliti na osam sastavnih elemenata:
- problem, odnosno tema ili pitanje koje nas muči,
- namera koja nas vodi, odnosno svrha i cilj, šta mi to hoćemo,
- informacije koje su nam dostupne i koje koristimo,
- tumačenje dostupnih informacija koje koristimo,
- koncepti, odnosno ključni pojmovi i ideje kojima baratamo,
- pretpostavke od kojih polazimo su ono što smatramo da je tako, odnosno da će tako biti,
- uticaji i posledice koje naš rad može imati na dalji razvoj, i
- stavovi, odnosno ono na šta se pozivamo, ugao na kojem temeljimo mišljenje.
Ovih osam elemenata nisam poređao po nekakavom nepromenjivom rasporedu, ali sam ipak odlučio da počnem od problema, odnosno pitanja to jest teme koja nas muči jer nas to uglavnom i pokreće. Čitaj dalje…→
3. Kritičko mišljenje za jogine i jogiće treći deo: devet intelektualnih normi
Ovo je treći od četiri teksta u serijalu. Preporučujem da počnete od prvog, evo linka:
<< PRVI DEO: DEFINICIJA I PROBLEM EGOCENTRIČNOG MIŠLJENJA
Devet intelektualnih normi
Univerzalne intelektualne norme su standardi koje primenjujemo kod procene kvaliteta određenog mišljenja, ideje, problema, situacije itd. Da bi smo mogli kritički razmišljati potrebno je da poznajemo i poštujemo intelektualne norme. Na taj način sebi i drugima olakšavamo proces učenja i neprekidno treniramo mišljenje, to jest “izoštravamo” um konstantnim preispitivanjem, zahtevajući objašnjenja.To pomalo liči na ono kada mala deca neprekidno ponovljaju pitanje: “A, što?”. Ja u ovom kontekstu koristim koncept negovanja početničkog uma, koji podrazumeva visok stepen radoznalosti koji postepeno, ali konstantno poboljšava način na koji razumemo svet oko nas.
VEOMA VAŽNO: mi ovde ne procenjujemo ljude, odnosno da li je neko dobar čovek, nego kakvi su argumenti koje koristi! Ovo je jako važno da zapamtimo, jer ima puno dobrih ljudi koji imaju loše argumente i loših ljudi sa dobrim argumentima. Nas ovde interesuju samo argumenti. Čitaj dalje…→
4. Kritičko mišljenje za jogine i jogiće četvrti deo: osam intelektualnih vrlina
Ovo je četvrti od četiri teksta u serijalu. Preporučujem da počnete od prvog, evo linka:
<< PRVI DEO: DEFINICIJA I PROBLEM EGOCENTRIČNOG MIŠLJENJA
Osam intelektualnih vrlina
Osam vrlina intelektualne razmene koje bi trebalo da osnažujemo su
- skromnost,
- hrabrost,
- saosećajnost,
- nezavisnost,
- iskrenost,
- upornost,
- poverenje u razum i logiku i
- pravednost.
Šta je joga? Moja perspektiva
Odgovor na pitanje šta je joga je i lak i težak. Lak je kada odlučiš da se držiš činjenica, odnosno kada odustaneš od mistifikacija i suvišnih narativa. Težak je kada kreneš u potragu i shvatiš da je danas dostupno toliko, najblaže rečeno, neproverenih informacija, da ti je potrebno više vremena za probrati šta ćeš čitati, nego da se stvarno posvetiš temi.
Kako sam ja krenuo u potragu?
Lako! Kad vam kažu da je početak težak, nije tačno. Bar nije bio u mom slučaju. Težina je došla tek kasnije. Čitaj dalje…→
Šta je minimalizam
Šta je minimalizam? je još jedno u nizu pitanja koja me zanimaju, kojim se relativno intenzivno bavim i na koje postoje različiti odgovori koji naravno zavise od kontekta. Evo nekih:
- minimalizam je praktična filozfija, odnosno način života koji se drugačije naziva jednostavnim životom, odnosno na engleskom simple living;
- minimalizam je umetnički izraz, odnosno stil i u lepim i primenjenim vizuelnim umetnostima, uključujući i muziku i arhitekturu;
- minimalizam je teorija tehničkih, kompjuterskih komunikacija odnosno način komuniciranja koji u fokus stavlja jasne i kratke instrukcije i dokumentovanje istih sa ciljem da se uspešno na najjednostavniji i najefikasniji način izvrši zadatak.
- minimalizam je lingvistička teorija, a kad smo već kod jezika, minimalizam je i književni stil
Niklas Luman
Niklas Luman, sociolog i teoretičar društva.
„Ein soziales System kommt zustande, wenn immer ein autopoietischer Kommunikationszusammenhang entsteht und sich durch Einschränkung der geeigneten Kommunikation gegen eine Umwelt abgrenzt. Soziale Systeme bestehen demnach nicht aus Menschen, auch nicht aus Handlungen, sondern aus Kommunikationen.“
Luhmann: Ökologische Kommunikation. 1. Auflage. Westdeutscher Verlag, Opladen 1986, S. 269.
Сергей Васильевич Рахманинов
Kompozitor
A evo i zašto:
Karl Lagerfeld
A evo i zašto: Jotus karllagerfeldi! – vrsta pauka nazvana po vašem imenu i prezimenu. Recite!
Izvori
Foto: http://www.ipernity.com/doc/siebbi
– Baehr BC, Schubert J, Harms D (2019) The Brushed Jumping Spiders (Araneae, Salticidae, Jotus L. Koch, 1881) from Eastern Australia. Evolutionary Systematics 3(1): 53-73.
POPP ili POPC, nije pitanje
Sredinom 2015 pojavio se u nemačkom naučnom časopisu „Publizistik“ esej pod naslovom „Der mediatisierte Lebenswandel. Permanently online, permanently connected“. Koga zanima, a razume nemački, može ceo esej kupiti ovde. Vredi svaku paru.
Da ne bude zabune, odmah da kažem, odnosno ponovim, nije u pitanju peer-reviewed članak nego esej nastao u kooperaciji profesora Forderera, koji je nosilac projekta, i dvadesetak istraživača i naučnika različitih instituta za komunikologiju širom Nemačke. Zajedničko im je da svi istražuju u oblasti komunikacije i medija, te da su uglavnom fokusirani na sociologiju. Cilj im je bio da ukažu na probleme sa kojima se sreću – i sretaće se – oni koji žele da istražuju u ovoj i srodnim oblastima. Esej su koristili kao formu jer dozvoljava više slobode. Iz tog razloga su ponegde namerno i preterivali ne bi li tako dodatno naglasili ono o čemu pišu. Čitaj dalje…→