Dobro došli na Patandjali – Joga sutre – Savremeno čitanje – BLOG. Pred vama je moje razumevanje Patandjalijevih iskaza, obojeno ličnim iskustvom, znanjima, obrazovanjem, razmišljanjima… Dakle, jedno sekularno, minimalističko, savremeno čitanje koje se istovremeno najviše oslanja na vašu moć poimanja, jer niko joga sutre ne može razumeti umesto, niti bolje od vas.
Članci na ovoj stranici su poređani sukcesivno, a ne prema datumima. Sa tim u vezi je možda i problematično govorito o ovom pisanju kao o blogu, ali u nedostatku pametnijeg rešenja ostavićemo to tako. Na kraju svakog teskta nalazi se link ka prethodnom i idućem članku. Ono što trenutno fali su sižei posebnih poglavlja, ali i to će vremenom doći. Hvala na strpljenju.
Knjiga, odnosno blog i podkast koji se baziraju na knjizi, je nastala metodom uporedne analize sadržaja preko 150 prevoda sa nemačkog, engleskog i sanskritskog jezika. Sva odgovornost za moguće greške je samo i isključivo moja.
Uživajte u čitanju i ostajte zdravo!
Patanđali – Joga sutre | Savremeno čitanje – Uvod i dobrodošlica
Dobar dan i dobrodošli na moju interpretaciju Joga sutri. Uvreženo je mišljenje da je Joga sutre napisao Patanđali. Međutim, mnogo je verovatnije da je najveći deo sakupio, a jedan mali deo sam napisao. Originalni tekst nije sačuvan i nama su danas dostupni samo komentari, prevodi, interpretacije, komentari na interpretacije, kao i komentari na komentare… Odmah… >> čitaj dalje…→
Patanđali, šta je joga? | 1.1 – 1.4 |
1.1 Sada počinjemo sa učenjem joge.1.2 Joga je smirivanje tokova misli.1.3 Na taj način upoznajemo istinske sebe.1.4 U protivnom se poistovećujemo sa sopstvenim mislima. Patanđali, šta je joga? – Joga sutre 1.1 – 1.4 Patanđali, šta je joga? je interpretacija četiri sutre – rečenice, iskaza, „aforizma” – kojima naš komšija Patanđali započinje Joga sutre, zbirku… >> čitaj dalje…→
Pet vrsta misli – Joga sutre 1.5 – 1.11
1.5 Pet je vrsta tokova misli, a mogu nam biti korisne i beskorisne.1.6 To su: tačna znanja, pogrešna znanja, predstave, snovi i sećanja.1.7 Tačna znanja stičemo direktnim iskustvom, ispravnim zaključivanjem i izučavanjem postojećih znanja.1.8 Pogrešna znanja (zablude) nisu utemeljenja u stvarnosti.1.9 Predstave su znanja bazirana samo na rečima, bez supstance.1.10 Snovi su tokovi misli nastali u… >> čitaj dalje…→
Vežbom i nevezivanjem smirujemo um – 1.12 – 1.16
1.12 Tokove misli smirujemo vežbom i nevezivanjem.1.13 Vežba je rad na smirivanju tokova misli.1.14 Dugoročna, neprekidna i posvećena vežba je stabilna.1.15 Nevezivanje (ravnodušnost) je nadvladavanje želje za čulnim objektima.1.16 Vrhunsko nevezivanje je potpuna pobeda nad željom za materijalnim i rezultat je spoznaje razlike između materijalnog i nematerijalnog sveta. Vežbom i nevezivanjem smirujemo um | 1.12… >> čitaj dalje…→
Razni su putevi ka mirnom umu | 1.17 – 1.22 |
1.17 Promišljanje, zaključivanje, spoznaja i samospoznaja plod su i prate svesnu koncentraciju (namerno smirivanje uma).1.18 Čak i kada svesnom koncentracijom smirimo tokove misli, ostaju tragovi u podsvesti.1.19 I za materijaliste i za one u potrazi za duhovnošću, miran um je u vezi sa svetom oko nas.1.20 Neke ka svesnom smirivanju uma vode vera, hrabrost, upamćeno,… >> čitaj dalje…→
Put vere i poverenja – Joga sutre 1.23 – 1.29
1.23 Spoznaja se može dostići i predavanjem Apsolutnom.1.24 Apsolutno je drugačije od svega. Ono je netaknuto smetnjama, postupcima i njihovim posledicama, kao i namerama.1.25 Neprikosnoveni je nosilac klice sveznanja.1.26 Netaknuto vremenom, ono je učitelj svih učitelja.1.27 Zvuk mu je odjek sloga OM.1.28 Ponavljanjem sloga OM ono se otkriva.1.29 Na taj način se dostiže unutrašnja spoznaja… >> čitaj dalje…→
Prepreke na putu – Joga sutre 1.30 – 1.32
1.30 Prepreke ka mirnom toku misli su: bolest, malaksalost, sumnjičavost, bezobzirnost, lenjost, rasejanost, pogrešna perspektiva, nepostojanost i nestabilnost.1.31 Pratnja su im: patnja, potištenost, drhtavica, loš udah i izdah.1.32 Da bismo ih otklonili vežbamo fokus, koncentraciju. Prepreke na putu | 1.30 – 1.32 | Ka mirnom umu, a zatim i spoznaji, samorealizaciji… očekuju nas razne prepreke… >> čitaj dalje…→
Ostali putevi ka mirnom umu – Joga sutre 1.33 – 1.40
1.33 Do mirnog uma stižemo ljubaznošću, saosećanjem, radošću, i ravnodušnošću prema dobru i zlu, dobitku i gubitku.1.34 Osvešćivanjem izdaha i zadržavanja daha.1.35 Um smirujemo i usmeravanjem pažnje na jedan objekt trenutnog iskustva.1.36 ili na blistavost spokoja oslobođenog od patnje,1.37 nevezivanjem za čulne želje,1.38 razmišljanjem o znanjima stečenim u jogijskom polusnu,1.39 pažnjom na objekat po želji.1.40… >> čitaj dalje…→
Miran um i usredsređenost | 1.41 – 1.51 |
1.41 Miran tok misli čist je kao kristal i jasno pokazuje povezanosti i odvojenosti posmatrača, posmatranja i posmatranog.1.42 Predstave – bazirane samo na rečima – uznemiruju ga i zamućuju mu čistoću.1.43 Kada prestanu sećanja i um je slobodan od predstava, spoznaje se suština posmatranog.1.44 Tako se osvešćuju finese i nijanse misaone i intuitivne spoznaje.1.45 Što… >> čitaj dalje…→
Kako i zašto vežbamo jogu | 2.1 – 2.2 |
2.1 Disciplina, izučavanje i poverenje u Apsolutno su jogijske aktivnosti.2.2 One umanjuju patnju i vode usredsređenosti. Kako i zašto vežbamo jogu | 2.1 – 2.2 | Ovde počinje drugo poglavlje Joga sutri, u kojem je metod glavna tema. U ovom drugom poglavlju Patandjali nam predstavlja različite jogijske aktivnosti, odnosno načine na koji se one izvode,… >> čitaj dalje…→
Smetnje na putu i kako ih otkloniti | 2.3 – 2.13 |
2.3 Neznanje, ego, žudnja, odbojnost i čežnja za životom su patnje na putu.2.4 Neznanje je temelj svih, bilo da su skrivene, u začetku i razvoju ili potpuno razvijene.2.5 Neznanje je pogrešno shvatanje prolaznosti za stalnost, nečistoće za čistoću, patnje za zadovoljstvo, sopstva tamo gde ga nema.2.6 Ego je poistovećivanje ugla gledanja sa onim koji gleda.2.7… >> čitaj dalje…→
Patnja | 2.14 – 2.16 |
2.14 Život može biti prijatan ili ispunjen patnjama, zavisno od dobre ili zle namere.2.15 Najmudriji shvataju da je ceo život ipak patnja, promena i strah od promene kao i spoznaja i strah od nje, kako u mislima tako i u stvarnosti,2.16 ali, patnja se može ublažiti. Patnja | 2.14 – 2.16 | Kao i u… >> čitaj dalje…→
Posmatrač posmatra posmatrano | 2.17 – 2.27 |
2.17 Poistovećivanje posmatrača sa posmatranim je uzrok patnje i može se izbeći.2.18 Vidljivi svet reflektuje svetlost, aktivan je ili miran, poseduje materijalne osobine, dostupan je čulima i vodi iskušenju ili oslobođenju.2.19 Materijalnost mu je fina ili gruba, specifična ili nespecifična.2.20 Čak i mirnog uma, posmatrač gleda kroz postojeća znanja.2.21 Značenje posmatranog je poznato samo posmatraču.2.22… >> čitaj dalje…→
Osam krakova joge | 2.28 – 2.29 |
2.28 Različiti aspekti joga prakse skidaju nejasnoće sa znanja i donose svest o razlici.2.29 Osam je aspekata joge: opšta (suzdržavanja) i lična pravila (pridržavanja), položaj tela, kontrola daha, kontrola čula, koncentracija, meditacija i usredsređenost. Osam krakova joge | 2.28 – 2.29 | su različiti aspekti joge Osam krakova joge su najpopularniji, već milion puta prežvakani,… >> čitaj dalje…→
Jame i nijame kao pravila | 2.30 – 2.34 |
2.30 Opšta pravila su: ne nasilju, ne laži, ne krađi, uzdržavanje od čulnosti, ne zavisti.2.31 Ona čine “Veliki zavet” i važe za sve bez obzira na status, mesto, vreme ili okolnosti rođenja.2.32 Lična pravila su čistoća, skromnost, (samo)disciplina, proučavanje postojećih znanja, posvećenost Apsolutnom. ∼∼∼ 2.33 Kada nam se na putu ispreče loše namere, trebalo bi… >> čitaj dalje…→
Jame – pravila, suzdržavanja | 2.35 – 2.39 |
2.35 Neprijateljstva nestaju pred utemeljenima u nenasilju.2.36 Istinoljubivima je istina uzrok, a postupci plodonosni.2.37 Onima koji ne kradu, sva su blaga dostižna.2.38 Istrajnima u čulnom uzdržavanju stižu snaga i hrabrost.2.39 Onima koji nisu pohlepni, jasna je svrha života. Jame – pravila, suzdržavanja | 2.35 – 2.39 | Jame – opšta pravila, to jest suzdržavanja, a… >> čitaj dalje…→
Nijame, načela, preporuke | 2.40 – 2.45 |
2.40 Čistoća umanjuje potrebu za sopstvenim i telom drugih.2.41 Umna čistoća vodi zadovoljstvu, poboljšanoj pažnji, kontroli čula i skladu sa sobom.2.42 Skromnost vodi najvećoj radosti.2.43 (Samo)Disciplina otklanja nejasnoće i vodi savršenstvu telesnog i čulnog.2.44 Izučavanje spisa i predavanje povezuje sa Apsolutnim.2.45 Posvećenost Apsolutnom vodi savršenoj usredsređenosti. Nijame, načela, preporuke | 2.40 – 2.45 | Ako… >> čitaj dalje…→
Položaj tela, odnosno asana | 2.46 – 2.48 |
2.46 Položaj tela je stabilan i udoban.2.47 Opuštanjem (telesnih) napetosti i prihvatanjem beskraja,2.48 nestaju uticaji svih suprotnosti. Položaj tela, odnosno asana | 2.46 – 2.48 | Od polovine dvadesetog veka na ovamo, položaj tela, odnosno asana uspeva da se etablira kao sinonim za jogu. Iako je to uz brojne druge faktore donelo jogi veliku popularnost… >> čitaj dalje…→
Pranajama ili disanje u jogi | 2.49 – 2.53 |
2.49 Pranajama je kontrola disanja tj. razdvajanje udaha i izdaha.2.50 Kontrola disanja uključuje udisaj, izdisaj i pauzu, koje definiše mesto, vreme i broj, a može biti kratkotrajna i dugotrajna.2.51 Četvrta dimenzija briše granice između spoljašnjeg i unutrašnjeg.2.52 Tako se uklanja pokrov sa svetlosti znanja,2.53 i um je spreman za koncentraciju. Disanje u jogi | 2.49… >> čitaj dalje…→
Kontrola čula – pratjahara | 2.54 – 2.55 |
2.54 Kontrola čula – pratjahara – postiže se oslobađanjem od čulnih iskustava i okretanjem unutrašnjim svetovima.2.55 Tako se potpuno ovladava čulima. Ovde se završava drugo poglavlje zbirke Joga sutre, koju je sastavio Patanđali Kontrola čula – pratjahara | 2.54 – 2.55 | Kontrola čula – pratjahara, peti aspekt joge, je treća i poslednja stanica na… >> čitaj dalje…→
3. Treće poglavlje: Vanserijske sposobnosti
〈〈…Kontrola čula – pratjahara | 2.54 – 2.55 | Koncentracija, meditacija, usredsređenost | 3.1 – 3.8 |…〉〉
Koncentracija, meditacija, usredsređenost | 3.1 – 3.8 |
3.1 Usmeravanje fokusa na jedan objekt je koncentracija.3.2 Zadržavanje fokusa na jednom objektu je meditacija.3.3 Sjedinjenje fokus sa objektom je usredsređenost.3.4 Sve tri zajedno čine vrhunsku veštinu.3.5 Ona donosi vrhunsku spoznaju,3.6 kao i veština i spoznaja dolazi postupno.3.7 U odnosu na prethodne, ova tri aspekta su jezgro joge.3.8 Ali su i oni izvan suštinske spoznaje,… >> čitaj dalje…→
Promene toka misli i svesti | 3.9 – 3.15 |
3.9 Nemiran i miran tok misli su naizmenični i prožimaju se. Mirnom umu vode momenti mirnog toka misli.3.10 U mirnom toku, um je sve mirniji.3.11 Mirniji tok misli počinje fokusom na samo jedan objekat, i vodi usredsređenosti.3.12 On olakšava fokus, a time i kontinuitet prošlosti i sadašnjosti objekta.3.13 Tako se objašnjava veza između promena u… >> čitaj dalje…→
Vrhunska veština i šta nam donosi | 3.16 – 3.34 |
3.16 Tročlana vrhunska veština donosi uvid u prošlost i budućnost stvari.3.17 Vrhunska veština otklanja zabunu nastalu poistovećivanjem stvari, reči i ideja, ukazuje na razlike i sličnosti među njima i vodi razumevanju svih oblika života.3.18 Direktnim posmatranjem utisaka u podsvesti upoznajemo prethodne živote.3.19 Tako razvijamo intuiciju u odnosnu na promišljanja drugih.3.20 Međutim, ne upoznajemo njihove misli,… >> čitaj dalje…→
Čulno, umno, telesno | 3.35 – 3.49 |
3.35 Čulno iskustvo ne pravi razliku između zavisnog materijalnog i nezavisnog nematerijalnog. Vrhunska veština te spoznaje vodi poznavanju nematerijalnog.3.36 Ona nam donosi i drastično poboljšanje čula sluha, dodira, vida, ukusa, mirisa i intuicije,3.37 i olakšava nam život, ali otežava usredsređenost.3.38 Oslobođenjem od materijalnih stega telesnosti i spoznajom moći kretanja uma, mislima se može putovati i… >> čitaj dalje…→
Održavanje vrhunske veštine | 3.50 – 3.55 |
3.50 Nevezivanje čak i za ovakve moći, uništava korene svih nečistoća i donosi nam slobodu.3.51 Jednom kada dostignemo te visine i moći, ne treba se ponositi niti poneti uspehom, inače se vraćamo na neželjeno, pređašnje stanje.3.52 Vrhunska veština razlikovanja posebnosti svakog trenutka i njihovog niza donosi uvid.3.53 Uvid donosi i svest o razlikama u vrsti,… >> čitaj dalje…→
Joga sutre – 4. poglavlje: Oslobođenje
⟨⟨ Održavanje vrhunske veštine | 3.50 – 3.55 | Ono što poseješ… | 4.1 – 4.3 |…⟩⟩
Ono što poseješ… – Joga sutre | 4.1 – 4.3 |
4.1 Vanserijske moći nam dolaze rođenjem, korišćenjem biljaka, recitovanjem mantri, samodisciplinom i usredsređenošću.4.2 Rođenje u drugačijem obliku života u vezi je sa raznovrsnošću prirode, materijalnog sveta.4.3 Lični postupci i posledice ne utiču na prirodna kretanja. Oni su stvar izbora i mogu ukloniti smetnje. Kao zalivanje bašte. Ono što poseješ… | 4.1 – 4.3 | Patanđali… >> čitaj dalje…→
Moje misli i ja – Joga sutre | 4.4 – 4.6 |
4.4 Tokove misli određuje ego.4.5 Misli je mnogo, ali im je jedna svest izvor.4.6 Samo misli nastale u meditaciji ne ostavljaju tragove. Moje misli i ja | 4.4 – 4.6 | U ovom delu se dešava radikalni iskorak, zaokret, prekretnica…. Da tokove misli sada na prvom mestu određuje ego, koji je ranije bio samo jedan… >> čitaj dalje…→
Postupci i posledice – Joga sutre | 4.7 – 4.11 |
4.7 Jogijski postupci nisu ni dobri ni zli, postupci drugih su trojaki.4.8 Postupci ostavljaju posledice na osobine.4.9 Veza i međusobni uticaj upamćenog i podsvesnih utisaka su stalni, iako na njih mogu uticati oblik, vreme i mesto rođenja.4.10 Podsvest je večna jer je i čežnja za životom večna.4.11 Podsvest je plod prožimanja uticaja uzroka i posledica,… >> čitaj dalje…→
Realnost stvari i misli | 4.12 – 4.17 |
4.12 Prošlost i budućnost su drugačije od sadašnjosti i vidljive su u razlikama u brzini i pravcu promena osobina.4.13 Ove osobine, vidljive ili dubinske, određene su materijalnim silama.4.14 Realnost stvari postoji i vidi se upravo u stalnosti promene ovih sila.4.15 Realnost stvari i realnost pogleda na njih su različite.4.16 Stvar postoji nezavisno od pogleda, jer… >> čitaj dalje…→
Kome pripadaju misli? | 4.18 – 4.26 |
4.18 Tokovi misli pripadaju misliocu, on im je večni gospodar.4.19 Tokovi misli ne mogu sami sebe objasniti, oni su objekti.4.20 Misli ne mogu istovremeno biti objekt i imati objekt.4.21 Ako bi jedna misao bila objekt druge misli, svest bi se bezgranično sužavala i sve bi se zamutilo.4.22 Suštinska spoznaja, ona trenutna i bez tragova, donosi… >> čitaj dalje…→
Tok misli ka slobodi | 4.27 – 4.28 |
4.27 Predstave iz podsvesti prekidaju tok misli ka slobodi.4.28 I one se uklanjaju kao i smetnje. Tok misli ka slobodi | 4.27 – 4.28 | Ni ovde stvarno ne znam šta da objašnjavam, kada je sve kristalno jasno. Na putu ka slobodi, s vremena na vreme nam iskaču i razne predstave, a ne samo sećanja,… >> čitaj dalje…→
Konačno, sloboda | 4.29 – 4.34 |
4.29 Onaj koji ne čezne čak ni za plodovima usredsređenosti dostiže visine večne vrline.4.30 To otklanja sve smetnje i posledice postupaka.4.31 Tu, gde se sve što nesavršenosti pokrivaju otkriva, beskrajnom znanju malo toga je nedostižno.4.32 Tu je i kraj nizu materijalnih promena u svetu, jer im je svrha ispunjena.4.33 Taj se niz razvijao kroz vreme… >> čitaj dalje…→